НБА приче: Хаким Олајџувон, комплетан пакет...
"Ако морам да изаберем једног центра за идеалан тим, увек бих бирао Олајџувона" (Мајкл Џордан).
Кошарка 08.03.2019 | 22:45
Често се за неког спортисту, када одигра меч без грешке, каже да је његова игра била као сан. А, има један спортиста, кошаркаш, чији је надимак био "Сан", а није Јапанац. Иако део јавности мисли да је добио име због своје чувене финте под кошем, такозваног "Дреам Схаке" потеза, заправо није тако. Ни ово није 100 одсто потврђена информација, али је најближе истини.
Још док је играо на колеџу, где је био саиграч Клајду Дрекслеру, Хаким је током тренинга ухватио лопту у одбрани, повукао контру, прешао све играче и закуцао преко саиграча који је играо крилног центра. Тренер је све гледао са стране и добацио помоћном особљу: "Ово је као сан". Сам себи је доделио надимак "Литтле Мосес" због свог идола, Мозеса Мелоуна, такође легенде НБА лиге, као и Филаделфије и Хјустона. Хаким је стигао у Рокитсе две године по одласку Мелоуна у град братске љубави.
Поред тога, његово име на арапском значи мудар, интелигентан. Родитељи као да су били видовити. Ако изузмемо Тима Данкана, који је значајан део каријере провео на позицији крилног центра, Хаким је најинтелигентнији центар који је играо ову игру. У историји. Да се добро расправити око овога, али је доста чињеница на страни Хакима.
Почео је да игра кошарку са 15 или 17 година (постоји више извора о почетку његове кошаркашке каријере) у родном Лагосу. Пре тога је играо фудбал, на позицији голмана. Са својим распоном руку и висином сигурно му је фудбалски гол изгледао као рукометни. Тренер Гај Луис је чуо за ултра талентованог играча из Африке од свог доброг пријатеља. Одлучили су да дају шансу Хакиму и тако је стигао у Хјустон, где је остао све до пред сам крај каријере и последње сезоне, коју је провео у Торонто Репторсима.
Само годину пре њега на Универзитет Хјустон је стигао Клајд Дрекслер, који је са Мајклом Јангом чинио убитачан тандем стрелаца. Њима се у другој сезони придружио Хаким, јер је због пропозиција НЦАА такмичења морао да преседи једну сезону. После "руки" сезоне на колеџу појављује се касније његов идол, Мозес Мелоун, који је у то време био најбољи центар НБА лиге. Тада је Мелоун наступао за Хјустон и бројао последње дане у Тексасу пре одласка у Филаделфију. Хаким се вратио следеће сезоне као потпуно други играч. У последње две сезоне су играли два финала НЦАА лиге и оба изгубили. Добили су надимак "Пхи Слама Јам" због своје нападачке игре препуне "аллеy-оопова" и бруталних закуцавања. Хаким је дуго вагао да ли ће изаћи на драфт, али каже да је имао јак осећај да ће новчић одабрати Хјустон, да може да бира са првог пика. Осећај га није преварио.
Биран је са прве позиције на драфту од стране Рокетса. Те године се на драфту појавио велики број будућих легенди лиге. Ту су, поред Олајџувона, били Баркли, Боуви, Перкинс, Вилис, Стоктон, Торп и највећи свих времена, Мајкл Џордан. Паклено добар драфт.
Рођени Нигеријац, који је дошао на студије у Америку, постаје први пик на драфту који је поникао ван Америке. Већ у првој сезони направио је тандем "торњева близанаца" са Ралфом Сампсоном, нешто слично оном што ће касније урадити Грег Поповић са Данканом и Робинсоном. Обојица су имали "дабл-дабл" просеке, наравно поена и скокова. Многобројне повреде Сампсона су спречиле овај дуо да уради много више, а пуно су обећавали. То се најбоље видело у финалу НБА лиге 1986. године против Селтикса, предвођених Леријем Бирдом и Кевином МекХејлом. Била је то мушка борба, описаћу је касније детаљније.
Иначе, постоји прича коју је Хаким описао у својој аутобиографији, да је Хјустону понуђен Клајд Дрекслер и други пик на драфту те године када је биран Хаким, за Ралфа Сампсона. Хаким и Клајд су доста касније и заиграли заједно у Хјустону, али ово је још једна од чувених питалица - шта би стварно било да су Рокетси реализовали тај трејд? Портланд је тада бирао Сема Боувија, док је Џордан биран са трећег места. Хаким каже да су Рокетси већ типовали Џордана, како би направили трио Џордан, Дреклсер и Олајџувон. Замислите ту екипу! Иначе су Џордан, Хаким и Клајд (бар један од њих) били учесници свих финала од 1990. године, па све до 1998. Портланд је одустао, Сампсон је упао у хроничан проблем са коленима и то је то. Несрећа Хакима је била што је стигао у лигу кад и Џордан, па је тако остао без титуле најбољег "рукија". Он је био једини "руки" који је добио неки поен. Сви поени су отишли Џордану, осим тих пар које су доделили Хакиму. А како и не би кад је Летећи Мајкл у првој сезони имао 28 поена у просеку!
А сад то финале против Селтикса. Хјустон је у финалу Запада победио владајуће шампионе Лејкерсе, са Каримом, Меџиком, Скотом и Вортијем као вођама екипе из Л.А. Иако су Лејкерси добили прву утакмицу, Хаким је преузео ствари у своје руке. Против себе је имао преискусног, али већ у дубоко ветеранским годинама, Карима Абдул Џабара. И са 38 година Карим је био први стрелац екипе у плеј-офу. Хаким је играо тек своју другу сезону и НБА лига је била спремна да стави круну на главу новом најбољем центру лиге. Хаким је у последње три утакмице те серије убацивао 35 поена у просеку и био главна звезда. Све очи су биле упрте у њега.
Велико бреме било је на леђима момка који игра другу сезону у лиги са 23 године. Велика предност Селтикса била су два јако квалитетна и искусна центра, који су могли да се мењају на младом Хакиму. То су били Бил Волтон и Роберт Периш. Ралф Сампсон је добио Кевина МекХејла као директног чувара, а имали сте и главну звезду, Лерија Бирда. Сви су отписали Рокетсе још пре него што је почело финале. Бостон је у тиму имао пет чланова Куће славних.
Разлика у односу на игру тада и сада је та што је линија одбране била доста ниже, јер и када би дошло до удвајања обично би само плејмејкер стајао ван линије за три поена. Ако правите поређење, екипа Селтикса је убацивала једва 1,5 тројки по утакмици, док је данас редовна појава да се убаци преко 10 тројки, минимум. Данас је одбрана доста шира и морате да покријете већи део терена, али је физички слабија него у том времену.
Лери Бирд је у том финалу флертовао са "трипл-дабл" учинком у просеку. Хаким је био млад, неискусан, улетао је у беспотребне личне и техничке грешке. Није добро перципирао намере противника, а посебно је значајно што је против себе имао јако искусне вукове, који су изгубили само три утакмице до финала. Дао је све од себе, али је Лери Бирд био магичан, а Кевин МекХејл фантастичан. Није се могло више против једне од најбољих екипа у историји НБА лиге и једног од најпотентнијих напада икада састављених, од онога што је младић из Лагоса, са своје 23 године урадио и показао. А тада је показао да ће бити један од највећих центара свих времена. И не заборавите да је овај тим Селтикса "очистио" Булсе са Џорданом.
Био је пионир долазака играча из Африке у НБА лигу. После њега је чак 16 играча пореклом из Нигерије заиграло у НБА, а укупно 50 играча рођених или пореклом из Африке. Био је вероватно најкомплетнији центар који је играо ову игру. Ако би га чувао физички слабији центар, Хаким би форсирао своју перфектну пост игру и чувени "Дреам Схаке". Посебност овог потеза била је и у његовим варијацијама. Знали сте да "Дреам Схаке" долази када би вас окренуо ка основној линији, али нисте никада знали како ће га извести. Колико год се спремали, никада се не би спремили довољно да га прочитате. И данас се врти онај видео када је "продао" чувену финту Дејвиду Робинсону. Обратите само пажњу на поглед Робинсона када је скочио на другу финту. Знао је шта га чека, али је ипак скочио.
И његов "фадеаwаy" је био посебна прича. Неодбрањив потез. Леђима би финтирао цетра и својим високим избачајем готово сигурно погађао. Његово кретање је било нестварно лагано за човека са том висином. Имао је јако брзе ноге. Пребрзе. Његова игра је била као сан. Мислим да Дејвид Робинсон и даље повремено има ноћне море од дуела са Хакимом, јер је од његових најбољих потеза у каријери, Робинсон присутан бар у трећини клипова.
Кад смо већ дошли до Робинсона и њиховог ривалства, не би било ОК да не поменемо чувену 1995. годину, а коју ћу поменути опет због друге узастопне титуле Хакима и Рокетса. Те сезоне су Спарси били најбољи тим лиге, а Адмирал је на крају сезоне добио МВП награду. Хаким је био тек пети на листи и добио је само један глас за најкориснијег играча. А онда на ред долази плеј-оф. Спарси први, а Хјустон шести. Све противнике до финала Хјустон прође, неке мање компликовано, неке више, али стигне до финала Запада. Ту их чека Адмирал са својом ескадрилом. Спарси су тада имали јако добар тим, где је Адмирал био главна звезда, али одмах иза њега је био Шон Елиот који заслужује посебну колумну као један од потцењенијих играча у НБА лиги. Ејвери Џонсон је дириговао нападом, а Вини Дел Негро радио све могуће и немогуће. Ту је био и Денис Родман, али он није кликнуо са Адмиралом који је био, како вођа на терену, тако и спиритуални. Родман је далеко од било каквог спиритуализма и наметања улоге шефа од стране било кога. Можда је и то пресудило да не дођу до великог финала.
Елем, Хаким је поштено "школовао" Робинсона у том финалу. Спарси су после вођства Хјустона 2:0, изједначили и Робинсон изјављује ово: “Хаким је само човек. Ни он не може да постиже 40 поена сваку утакмицу”. А онда, бум! Хаким испоручује 42 поена Спарсима. Напад за нападом, Робинсом је изгледао све смешније. Хаким је био на корак до "трипл-дабла" у тој утакмици. Плесао је као да је све то само сан. Али за Спарсе је био најгори кошмар. Најбољи тим лиге био је на корак од испадања. У победничкој утакмици Хаким поново плеше свој афрички борбени плес. Испоручује 39 поена, 17 скокова и пет блокада.
Ову серију је завршио са просеком од 35 поена, 15 скокова, пет блокада и пет асистенција. Против најбољег тима лиге. Против најкориснијег играча лиге и једног од најбољих центара икада. Хаким је сан. Једина светла тачка Спарса био је Денис Родман. Схаме он yоу, Адмирал Робинсон.
Обе титуле које је Хаким освојио са Рокетсима проистекле су из узбудљивих серија. Прва, против Њујорк Никса. Укупан резултат 4:3. И кад год дође до ове приче, увек се поведе расправа "шта да је Џордан тада играо"? Да ли би Рокетси узели две титуле? Мада је "МЈ" играо када су освојили другу, али је упао тек на пола сезоне.
Те године када су Рокетси освојили прву титулу, били су боље пласирани него у сезони са Дрекслером у тиму. Клајд је стигао на пола сезоне 1994/95 и угурао их у плеј-оф са шестог места на Западу. Као други иза Соникса ушли су у доигравање, где су им Финикс Санси били одређени судбински, јер су у две узастопне сезоне у полуфиналу Запада налетели на њих. И оба пута су однели тесну победу од 4:3.
Али, да се вратимо на сезону 1993/94. Хаким је узео МВП титулу за регуларни део сезоне и спремао се да нападне трон. У првој рунди је одувао Блејзерсе, у којима је Дрекслер остао без муниције, па је Род Стикланд морао да преузме водећу шутерску улогу. Нико није могао да заустави Хакима. Нису помогла ни силна удвајања Клифа Робинсона и Џерома Керсија. Посебно што су пажњу морали да усмере и на снажног Отиса Торпа. Била је то одлична екипа Рокетса. Чини се да су тимски били компактнији од екипе из 1995. године са Клајдом, али је ипак испуњена велика жеља Хакима, да му доведу бившег саиграча са колеџа како би унели дух "Пхи Слама Јама" у Рокетсе. Просечно је бележио 35 поена по мечу и послао Блејзерсе на летњи одмор.
Онда су дошли Санси. Кевин Џонсон је имао неку посебну инспирацију када је играо против Хјустона. Не знам да ли су икако могли да га доведу, али имам неки осећај да би са њим у тиму и Хакимом на центру таква екипа била незаустављива. Уместо тога, довели су касније Барклија. Хаким је увек за нијансу слабије играо серије против Финикса и ту се крије разлог што су се толико мучили са њима. Можда је и разлог томе што је Баркли био често његов чувар, са ниским тежиштем, јак и брз. То није одговарало Хакиму. Исто тако је било и са Мејсоном. Ова серија је била чист окршај Хакима и Кевина Џонсона. Овог пута је Хаким у одлучујућој утакмици преузео ствар у своје руке и убацио 37 поена уз 17 скокова. После тога су на крилима Олајџувона победили Јуту у финалу Запада, тако да су две године заредом ишли на скоро исте противнике у плеј-офу.
Дошло је финале. И сви су били спремни за спектакл са Никсима. Имали сте "Лоше момке" из Детроита и "Чврсте момке" из Њујорка. Хјустону су запали Њујорчани. И да, били су много чврсти. У свих седам утакмица Хаким је био најбољи стрелац на терену. Имао је заиста срце шампиона. Враћао је Рокетсе са ивице амбиса и то јако често. Што би рекао Руди Томјановић: "Никада немојте потценити срце шампиона". Чини се да су Никси то урадили. Када су повели са 3:2 у серији, помислили су да је титула већ њихова. Хаким је муку мучио са Мејсоном који га је чувао више него Јуинг. Касније је и признао: "Овај момак није толико брз, али зна јако да удара". Та способност Хакима да нађе излаз из сваке ситуације и да "скува рецепт" за сваког чувара била је невероватна.
Многи криве очајну партију Џона Старкса у утакмици број 7, али заборављају да је Хаким тада одиграо докторски и убацио 25 поена, уз 10 скокова, седам асистенција и три блокаде. Да не причамо о утакмици број 6, када је блокирао шут Старкса који је могао да донесе победу и титулу Никсима. Ако погледате најбоље потезе тог финала, блокада на Старксу у последњој секунди, на шуту за победу, увек ће бити на месту број 1. Старкс је добио лопту високо, близу половине терена. Максвел је био његов чувар. Старкс је навлачио Максвела на Јуингов блок и "Мад Маx" је остао закуцан у огромном Јуингу. Хаким све то прати, преузима Старкса, јури некога ко важи за јако брзог играча. Старкс мисли да бежи, наскаче на шут за три, али Хаким му удара блокаду. Отис Торп лопту одбија у аут и то је победа Хјустона, за седму утакмицу!
Хаким је био скроман када је рекао: "Само сам хтео да будем близу лопте. Знао сам да је Старкс опасан у 'пицк анд ролл' игри. Био сам близу њега и хтео сам да га натерам на тежак шут". Знамо сви како се то завршило. Колико је та блокада утицала на Старкса говори то да је у утакмици број 7 промашио свих 11 тројки које је шутнуо, убацивши само два шута из игре. Хаким је "Цлутцх". А нисте имали центре којима сте могли да додате тај придев. Сви у тој екипи, вођени Хакимом, постајали су "цлутцх" играчи. Ори, Касел, Ели... Сви су у себе унели тај дух који је Хаким носио са собом.
Плеј-оф плес за другу узастопну титулу Хјустона је био нестваран. Прва су екипа која је дошла до титуле, а да је била шестопласирана у конференцији на крају регуларног дела. Хјустон је прво налетео на Јуту за коју је тада трио Мелоун - Стоктон - Хорнасек био ударна осовина, око које се све вртело. Наравно, "Поштар" је био главни испоручилац поена у противнички кош. Па онда Финикс, са Барклијем, сјајним Кевином Џонсоном, тројкашем Мајерлијем и старом девицом, "Челичним човеком" Еј Си Грином. У обе серије Хаким је играо игру из уџбеника. Преко 30 поена у просеку, уз просечно три блокаде и 10 скокова. И када Клајд Дрекслер није био расположен, ту је био Хаким. Клајд јесте био огромна помоћ, али је Хаким био човек одлуке и за ову титулу. Наравно, уз помоч чувеног "цлутцх" шутера, Роберта Орија.
Серија против Финикса у полуфиналу Запада је уствари најбоља у том шампионату. Тада је Кевин Џонсон играо своју величанствену игру. У две утакмице је дао преко 40 поена, а чували су га Кени Смит и Сем Касел. Покушавали да га сачувају. Тај играч, то је био један невероватан спој вештине и експлозивности, плус на то додајте фантастичну шутерску руку. Добијате Кевина Џонсона. Финикс је повео са 3:1 и имао је три меч лопте, али ниједну није искористио. У последњој утакмици, Марио Ели је убацио тројку седам секунди пре краја и тако донео победу Рокетсима. Санси су одиграли најбоље што су тада могли, али је та екипа Хјустона имала неку магију за пресудне моменте. Имали су "цлутцх" менталитет. Цео тим.
Након тога је дошла серија против Спарса коју су много лакше добили, па велико финале са Орландом, у коме су "ометлали" млади тим Меџика који је био у пуном налету, избацивши Булсе, са својим монструозним дуом О'Нил - Хардавеј. Опет је Хаким показао сву раскош свог талента и применио ону реченицу с почетка текста. Шек јесте физички био снажнији и зато је Хаким решио да извади из футроле свој убитачан скок шут са полудистанце. Е, такав шут није имао ниједан центар. Није ту само форма и техника шута у питању, него уметност која је стварана сваким тим шутем. Шек није имао решења за Хакима. Полудистанца је убијала Орландо. Лако је навлачио Шека на фаулове и колико год да је Шек био мобилан за своју грађу и висину, Олајџувон је био још покретљивији. Као да је плесао на паркету.
Ако говоримо о индивидуалним достигнућима никако не сме да се прескочи податак да је Хаким трећи на вечној листи блокера НБА лиге. Било је сезона када је имао преко четири блокаде у просеку. Одмах иза њега на тој листи је његов омиљени ривал, Дејвид Робинсон. Зашто њега помињем поново? Зато што су њих двојица међу само четири играча који су забележили "квадрипл-дабл" учинак, а то значи да су били двоцифрени у четири статистичке категорије на једној утакмици. Двојица су били чланови Спарса, први је Алвин Робертсон који је једини у тој групи имао двоцифрен број украдених лопти, а други је Робинсон. Пре свих њих то је урадио чувени Нејт "Тхе Греат" Трамонд, који није више међу живима. На крају, али пре Робинсона, то је урадио и Хаким Олајџувон.
Оно што је најлуђе овде је чињеница да је само 23 дана пре тога Хакиму недостајала само једна асистенција за први "квадрипл-дабл" у каријери. Али није то баш најлуђе, већ ово. Главни тренер тада, Дон Чејни је заједно са ПР офисером Рокетса гледао снимак утакмице где су у првој четвртини пронашли асистенцију која Хакиму није уписана. Ако тражите мало више по интернету видећете негде податак да је Хаким једини имао два оваква учинка, међутим то није истина. Касније је директор операција НБА лиге сам гледао снимак и утврдио да не само да није требало да му се додели та спорна асистенција, већ и да је добио неке које није требало да му се припишу, тако да је све остало на стању какво јесте.
Постоји још једна занимљивост везана за Олајџувона. Сви муслимански верници имају строг пост током Рамазана. Како је Хаким био посвећени верник, поштовао је све обичаје које прописује муслиманска вера. Обичај је био, али и правило које се поштује, да ништа не пију и не једу од изласка до заласка Сунца. Хаким је тада дао изјаву о томе како се он осећа током овог периода: "То је спиритуално стање свести које ти даје издржљивост потребну да играш. Кроз Алахову милост увек сам се осећао јачи и енергичнији током Рамазана".
Сви саиграчи су били фасцинирани како Хаким издржава просек од 42 минута у игри, а да при том не узме ни кап воде. Посебно је био фасциниран Роберт Ори, који га је називао феноменом. Допуштено му је да не гладује на дан утакмице, што би надокнадио касније након завршетка сезоне. И то је трајало све док није разговарао са чувеним шутером Нагетса, Махмудом Абдул Рауфом. Од 1995. почео је да гладује и на дан утакмице и оно што је све изненадило је било то да је одмах проглашен играчем месеца. Пружао је невероватно добре партије тада.
Да не идемо сад много у ширину, да погледамо какве бројке је имао током Рамазана и строгог поста на дан утакмице. Сезоне 94/95 играо је у просеку два минута више и убацивао 29 поена у просеку, у односу на 27 поена када није постио. У сезони после је опет играо у просеку више, са једнаким бројем поена. Сезону 96/97 је поново убацивао 25 поена у просеку, док је у регуларним условима убацивао 23 поена. На други дан Рамазана 1997. године победили су Џорданове Булсе и то без Барклија, који је тада већ био у Хјустону са Олајџувоном и Дрекслером. Хаким је убацио 32 поена, имао 16 скокова, четири асистенције, четири украдене лопте и пет блокада. Након утакмице Руди Томјановић је рекао: "Ако ова утакмица не заустави сва питања о утицају Хакимовог поста на његов перформанс, ја не знам шта хоће".
Хаким је добијао велико поштовање од стране Мајкла Џордана. Џордан је у интервјуу 2010. године изјавио: "Ако морам да бирам једног центра за идеалан тим, увек бих бирао Олајџувона. Знам да овим остављам ван петорке Шека, Јуинга, Чемберлена и много других људи. Разлог што бирам Хакима је јако прост. Он је толико вешт и даје много за позицију на којој игра. Нису само у питању поени, скокови и блокае. Људи не схватају да је он у Топ 10 играча икада по броју украдених лопти. Он увек доноси перфектне одлуке на терену. Његов ниво интелигенције је нешто невиђено. Због свих аспеката игре у којима је сјајан, место у петорци дајем њему". Ако вам то каже најбољи свих времена, то сигурно има посебну тежину.
Занимљива је и изјава Роберта Орија тј. две његове изјаве. Прва је ова: "Ако питате Џордана који га играч плаши, рећи ће вам да је то Хаким. Знао је да каже да се боји великог Африканца, јер долази из Нигерије". Друга изјава је о радној етици Хакима, коју је упоредио са Данкановом: "Коби је имао најбољу радну етику. Ја знам шта је Хаким доносио и знам шта је Тим доносио. Оно што је радио Хаким било је на екстра нивоу. Ако си суперстар мораш да идеш на највиши ниво. Не кажем да Тим није суперстар. Али оно што је Хаким доносио у тим је невероватно. Увек сам говорио људима да гледају играче кроз призму онога што не могу да ураде. Хаким је могао све. Кога би желели на линији бацања на крају утакмице, Тима или Хакима? Да ли хоћете 70 одсто шанси за победу или 85 одсто? Погледајте бројеве".
И после свих ових прича ја бих увек бирао Хакима као првог центра, исто као Џордан. И када бирате, имајте на уму саиграче око тих центара, а Хаким и кад је имао "Алл стар" играче око себе, њихове каријере су се већ гасиле.
Хаким је освојио гомиле признања и те две узастопне титуле. Све што је освојио је лако доступно и можете пронаћи свуда, па нећу овде пописивати све његове награде. Његов дрес са бројем 34 подигнут је у две дворане у Хјустону. Дворани у којој је играо колеџ кошарку и дворани у којој је наступао за Рокетсе. Због свега што је дао кошарци ушао је у Кућу славних заједно са својим пријатељем, Клајдом Дрекслером.
Ера правих, великих центара је отишла са Хакимом, Јуингом, Шеком, Мутомбом и осталим класичним "петицама". Сада их више нема. Годинама уназад имам велику жељу да се појави нека нова класа позиционих центара са својим магијама испод коша. Да се појави неки нови сан. Бар није забрањено сањати. А снови се понекад остваре, као што су се остварили кроз Хакима. Гледам и даље НБА и чекам. Појавиће се ваљда.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар