Сјећања: Те 1999. године, Радник је постао породица...

Послије двије узастопне титуле угљевичког Рудара, пехар намијењен најбољој екипи Републике Српске у сезони 1998/99. завршио је у трофејној сали Радника из Бијељине. "Рударима" за утјеху припао трофеј у Купу РС, другу годину заредом.

Фудбал 04.03.2019 | 23:49 Четврти шампионат Републике Српске био је најдраматичнији до тада, јер је шампион одлучен у посљедњем колу.

Титиулу су на крају изузетно занимљиве сезоне освојили фудбалери Радника из Бијељине, и то прву у историји, а до великог славља стигли су након освојеног бода у Зворнику, гдје су у посљедњем колу првенства са домаћом Дрином одиграли 1:1.

Иначе, иако су Угљевичани имали најбољи напад (80 голова) и најчвршћу одбрану (25 голова), већи дио сезоне Радник је провео на лидерској позицији, освојио и јесењу титулу, али је ипак до посљедњег кола морао да се бори са "рударима", који су двије претходне сезоне били најбољи, али до треће узастопне титуле нису успјели доћи.

Сјајну генерацију Бијељинаца са клупе је предводиоЖиворад "Жића" Миражић, човјек који је најљепше тренутке свог живота подарио Раднику, прво као играч, затим тренер, а послије тога и директор овог клуба.

"То је година које се веома радо сјећам и памтим много детаља из те сезоне. Радник је тада створио екипу која је била тако монолитна, да смо били као једна породица. Иако је било разноразних 'отпора', да тако кажем, као и неких неспортских ствари код конкуренције, успјели смо часно, без трунке било каквог спољашњег фактора, да освојимо титулу, иако је заиста било веома тешко и стресно то остварити", присјећа се Миражић сад већ давне 1998. и 1999. године.

Осим Радника, узузетно јаке екипе те сезоне имали су вицешампион Рудар из Угљевика, Боксит из Милића, Козара, Слога из Трна...

"У тим клубовима играло је много играча из Србије. Тада је тамо била криза, па је велики број искусних играча ухљебљење пред крај каријере нашао у Републици Српској. Било је заиста квалитетних клубова, а током сезоне виђене су бројне сјајне утакмице, не само оних у којима је учествовао Радник", каже легенда семберског фудбала.

"Послије титуле из 1999. године, најдраже ми је освајање Купа РС против Борца из Бањалуке 2013. године", каже Миражић.

"Рудари" из Угљевика, као актуелни шампиони, били су највећи конкурент Раднику за титулу, иако су имали поприличан заостатак на полусезони. Успјели су Угљевичани у финишу првенства прићи веома близу Бијељинцима, али су на крају ипак морали да им честитају на титули.

У посљедњем првенственом колу, једини погодак за Бијељинце у Зворнику постигао је Јовица Лукић, фудбалер који је у Рудару био запостављен, па је на полусезони одлучио да се врати у редове Сембераца.

Судбина је хтјела да баш он буде човјек одлуке у сезони 1998/99.

"Јовица Лукић био је прије свега један сјајан дечко и добар фудбалер, са којим сам и раније сарађивао. Знао сам његове вриједности и једва сам дочекао да га вратим. У Рудар је отишао када је у Раднику била мала криза, сезону раније, када је клуб финансијски слабије стајао. С обзиром да у Угљевику није био у првом плану, што бих рекао да је њихова грешка, нама је добро дошао. Иначе, цијелу полусезону одиграо је веома квалитетно, а ваљда се то тако хоће, па му се посрећило да постигне одлучујући гол", прича Миражић о Лукићу.

Дрина и Радник играли су тада 1:1, па минимална побједа Угљевичана у Шамцу против Борца (1:0) није имала резултатски значај, јер су Бијељинци освојили 74 бода, а "рудари" један мање.

"Знало се да Борац није био екипа која се може супротставити Рудару и Угљевичани су ту имали сигурне бодове. Међутим, нама је посао био знатно тежи у Зворнику. Био сам под страшним притиском и у договору са предсједником клуба одлучено је да екипу пошаљемо у карантин у петак, а у недјељу је била заказана утакмица. Знали смо да се Рудар бавио и неспортским стварима у том периоду, тако да смо жељели да изолујемо екипу. Нико ништа није знао, играчима сам послије тренинга рекао да оду кући по прибор за личну хигијену и врате се на стадион. Пратио сам играче, обављао индивидуалне разговоре скоро цијелу ноћ пред утакмицу, јер сам знао да ће бити различитих притисака, што се и показало за вријеме утакмице", присјећа се Миражић свих детаља и наставља као да се све одвијало јуче:

"Дрина је била веома мотивисана, повели су и на полувремену смо имали заостатак. Пошто је свлачионица била мала, играче нисам уводио тамо, него смо због спарине остали на терену и разговарао сам са сваким од њих. Имала је Дрина још неке шансе, а и ми. Јовица је шутирао, Милорад 'Зеко' Савић је само потрчао, сагнуо се и пропустио лопту, која је завршила у 'малом мрежи'. Остало је 20 минута до краја меча, али успјели смо да се одбранимо", детаљно нам је описао дешавања из Зворника прије скоро пуне двије деценије.

На наше питање да покуша упоредити фудбал крајем деведесетих и овај данас, рекао је:

"Фудбал еволуира, више се трчи, игра се са више обавеза и брзине и јако је тешко поредити генерације. Често када сам у граду питају ме људи шта би сада она 'твоја' екипа, како воле да кажу, правила у овој сад лиги. Тешко је то процијенити. Јединствена лига БиХ донијела је нови квалитет што се тиче самом фудбала, али постоје и неке друге ствари, као фаворизовање неких клубова и сл."

Миражић је до доласка Младена Крстајића на чело Радника обављао функцију директора клуба, која је касније укинута.

"Крстајић је захтијевао да дође на чело клуба и распоређује своје кадрове. Мени је истицао четворогодишњи мандат, а касније је функција директора укинута. На мјесто генералног секретара поставио је Небојшу Томића, који ради врло квалитетно. Могу рећи да је долазак Крстајића оплеменио рад клуба. Радник је стабилизован и представља респектабилну екипу у Премијер лиги БиХ. Била је мала криза током јесење полусезоне, али увјерен сам да ће се све превазићи.Мислим да добро раде и срећан сам због тога", наглашава некадашњи функционер Радника.

Заједно са супругом, одлучио је да се врати у Србију, и у породичној кући у Црној Бари код Богатића проводи пензионерске дане, тако да није у могућности да свакодневно прати дешавања у клубу, као што је то био случај раније.

Ипак, изузетно му је драго због свих успјеха које је Радник постигао од доласка Младена Крстајића на чело клуба.

"Иако нисам у прилици да идем на све утакмице, радујем се свакој побједи. Радник је озбиљан спортски колектив и изузетно ми је драго што се и након мог одласка наставило са успоном. Мада, прибојавам се да би Крстајић, која је европска и свјетска фудбалска громада, након што је постао селектор, а сада и добио тренерску лиценцу, могао ускоро да добије позив из Партизана, Шалкеа или Вердера, гдје је играо. То би могао бити проблем за Радник", закључио је Миражић разговор за МОНДО.

ХАЈДУК СТАНКО

Фудбалски клуб "Хајдук Станко" из Црне Баре, гдје је Миражић започео фудбалску каријеру, добио је име по хајдуку Станку, о којем је култни роман написао Јанко Веселиновић. Управо се у овом дјелу говори и о фамилији Миражић. Након "Хајдук Станка", Живорад је играо у Мачви из Богатића, Вождовачком из Београда и бијељинском Раднику, у који је дошао 1970. године, те брчанском Јединству.

На крају сезоне, из лиге су испали Сарајево и бањалучки Омладинац, а недуго затим сарајевски клуб, који је 1997. године играо и у финалу Купа РС (поражен од Слоге из Трна 0:1) угашен је и никада више није наступио у лигама РС. 

Такође, у нижи ранг требало је да се пресели и брчанско Јединство, али су челници кровне куће фудбала РС одлучили да лигу прошире на 20 клубова од сезоне 1999/00. тако да су Брчаци задржали статус прволигаша.

Тако су, осим шампиона других лига Републике Српске, Модрича Максиме (центар), Слоге из Српца (запад) и гатачке Младости (југ), пласман у највиши ранг остварили и фудбалери добојске Слоге, који су били најуспјешнији у баражу, у којем су још учествовали Славија (Српско Сарајево), Омладинац (Брестовчина) и Слога ДИПО (Горњи Подградци).

Раднику је то био први трофеј у Републици Српској, којим су најавили још многа славља.

Услиједиле су још двије титуле у Првој лиги Републике Српске 2005. и 2012, чак шест купова РС, по чему су Бијељинци рекордери, те један трофеј у Купу БиХ (у финалу савладана Слобода из Тузле 1:1, 3:0), који је означио и први излазак Радника на међународну сцену.

Десило се то 2016. године, када су Бијељинци у квалификацијама за Лигу Европе одиграли двомеч са бугарском екипом Берое.

Иако је Радник након првог меча у Старој Загори имао активан резултат (0:0), Бугари су у реваншу, који је одигран на Градском стадиону у Бањалуци, славили 2:0, чиме је кратак излет Радника у Европи био окончан.

ШАМПИОНСКИ ТИМ

Раденко Вујадиновић, Александар Балог, Милан Петровић, Боро Ђокић, Борислав Тонковић, Перо Косић, Бранислав Бајић, Стево Перић, Јово Борковић, Зоран Драгић, Раденко Јевтић, Перица Трифковић, Милорад Савић, Спасоје Марјановић, Александар Радовић, Јовица Лукић, Саша Кузмановић, Ђорђе Нешковић, Жарко Новаковић, Владимир Гарић, Владимир Ранкић, Жико Којић, Гојко Пивач, Дарко Ђукић, Синиша Пејић, Данијел Пајић. Тренер: Живорад Миражић.

"РУДАРИМА" КУП ЗА УТЈЕХУ

За утјеху, "рударима" из Угљевика остао је трофеј у Купу Републике Српске.

Рудар је у финалном мечу 20. јуна 1999. године на Градском стадиону у Бањалуци, пред око 4.000 гледалаца, савладао Слогу из Трна на пенале 4:3 (у регуларних 90 минута није било голова), те тако одбранио трофеј у најстаријем такмичењу Српске.

Трећи пут у шест финала Купа РС ударци са 11 метара одлучили су побједника, а "бијела тачка", као и сезону раније, била је срећна за Угљевичане.

Јунак "зелено-црних" био је чувар мреже Синиша Јањић, који је у одлучујућој серији одбранио пенал најбољем стријелцу Трњана Младену Згоњанину, који је са 23 поготка био први "топник" лиге, а прије тога и Николи Калаби.

Тренер Рудара у то вријеме Раде Јовичић, који је управо Слогу водио у првом дијелу сезоне, да би на зиму преузео Угљевичане, за МОНДО се присјетио дешавања с краја 90-их година.

Далеко од тога да је Куп РС био безначајан, али Јовичић у први план ставља изгубљено првенство.

"Екипу сам преузео кад смо имали девет бодова мање од Радника, стигли смо их, али смо велики кикс направили у Бањалуци пет кола прије краја првенства. Водили смо против Борца 1:0, а онда смо гол примили у посљедњем минуту. Тражио сам претходно од мојих играча да чувају вријеме, али нису ме послушали. Голман домаћих је далеко испуцао лопту, која је прелетјела нашу одбрану, стигла до нападача Борца који је погодио за 1:1. Ту утакмицу да смо добили, били бисмо први", прича тадашњи тренер Угљевичана.

РУДАР (У) - СЛОГА (Т) 0:0 пенали 4:3

1:0 Балабан

1:1 Секулић

2:1 Матић

2:2 Старчевић

2:2 Зарић - преко гола

2:3 Поповић

3:3 Домазетовић

3:3 Калаба - Јањић брани

4:3 Тимић

4:3 Згоњанин - Јањић брани

"ПЕТАРДА"

Фудбалер бањалучког БСК-а Горан Мишковић златним словима уписан је у историју фудбала Српске јер је 1999. године постао први играч који је на једном мечу постигао пет голова. У посљедњем, 34. колу сезоне, Бањалучани су декласирали Сарајево 7:0, а Мишковић је био стријелац у 13, 43, 45, 55. и 60. минуту.

БОМБАРДОВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Широм Републике Српске у љето 1999. године организовани су протести због НАТО бомбардовања Југославије, а њима су се придружили и фудбалери Слоге из Трна, због чега нису одиграли дуел 21. кола против бањалучког БСК-а. Такмичарска комисија ФС РС накнадно је одлучила да овај сусрет региструје службеним резултатом 3:0 у корист Бањалучана.

Извор: мондо.ба