Прича: Дан кад је Лацио одбио да постане Рома...

Све што је Кум требало да уради је да убеди генерала Варинија да пристане и да изненади Флоскија, како би Дуче што касније сазнао за његово "не".

Фудбал 04.03.2019 | 23:14 Олиндо Битети је чуо причу са римских калдрма, али се надао да допис са потписом Итала Фоскија неће стићи на "Рондиељу".

Не само због тога што је и сам Дуче са породицом често долазио на "Виноград" да бодри Лацио, већ и због тога што је његов клуб - а, кад кажемо његов, то и мислимо, јер био је оснивач, функционер, фудбалер, економ, све... - увелико био име, са бројном публиком, основан 18 година раније, обојен античким бојама и чуван милитантним сребрним орлом.

Било му је јасно због чега Мусолини жели да престоница има један јак клуб, који ће бити у стању да се супротстави увелико доминантном северу, али му није било јасно зашто то није Лацио.

Када је угледао злослутни папир, Битети је схватио да је Фоски већ био обавио лакши део посла и у једну асоцијацију увео клубове Роман, Алба-Аудаче и Фортитудо Про, обојио их римском жутом која симболизује Ватикан и римском црвеном, која је подсећала на Империју, да је новом клубу за заштитнике доделио Вучицу и Марсове синове, Ромула и Рема, после чега му је остало "само" да настајућој Роми припоји и најпопуларнији од осам престоничких клубова – Лацио.

ЗАШТО КАЖЕШ "ФУЗИЈА", А МИСЛИШ НА "ГАШЕЊЕ"

Чим је добио Битетију позив да хитно дође у Прати, део рима уз границе са Ватиканом у ком је 9. јануара 1909. године основано друштво под именом Социета Подистица Лазио, Ђорђо Вакаро је знао да је нешто озбиљно.

Најмоћнији Лацијал свог времена после Бенита Мусолинија, лидера партије чији је и сам био високи чиновник, Вакаро је често користио утицај и заслуге стечене на фронту током Првог светског рата како би помагао спортском друштву у повоју, али није имао званичну функцију у клуб.

Једноставно, водити Дучеову милицију у Риму био је преозбиљан посао и Вакару је дозвољавао таман да толико времена да викендом одгледа небеско плаве на "Рондиељи" против Албе, Фортитуда и осталих касније "окупљених" под именом Ассоциазионе Спортива Рома и потом попије кафу са истомишљеницима у Прати.

Свестан Фоскијевог утицаја и моћи кроз разне састанке врху Националне фашистичке партије, Вакаро није подизао глас, нити паничио, све док Битети није нагласио да је Лацију дат рок од 48 сати да се припреми за "фузију".

"Мислиш за гашење?", узвратио је питањем и потом, судећи према Битетијевим записима, констатовао више за себе…

"Знам зашто хоће и нас, ми једини имамо стадион".

РОК ОД 48 САТИ: ПОСТОЈИ НАЧИН!

Битети је у монографији посвећеној клубу у ком је провео живот навео како је текао комплетан разговор са Вакаром, окончан одлуком која је директно довела до тога да Лацио не постане Рома и да данас, 92 године касније, постоје два велика престоничка клуба и један ривалитет, највећи у Италији.

"Наравно да у два дана можемо мало тога...", писао је Битети, присећајући се Вакаровог забринутог погледа и јарко црвене боје лица, које није могло да сакрије бес.

Али и страх.

"Постоји један начин!", узвикнуо је Вакаро после неколико минута мукле тишине у просторијама клуба који се те 1927. спремао за оно што се дуго најављивало у Италији, разапетој између два светска рата - јединствени шампионат у ком ће учествовати сви, богати север, раскошна Тоскана и сиромашни југ.

Односно Рим.

"Изабраћемо генерала Варинија за председника, ја ћу бити потпредседник. Нећемо чекати Итала, идемо код њега", узвикнуо је Вакаро, према Битетијевим записима и наредио му да моментално закаже Скупштину С. П. Лација.

Вакаро је знао како ствари функционишу у Дучеовим структурама и колико су они најлојалнији лидеру владајућих фашиста заправо били моћни када лидер не би био ту. Од старта му је било јасно да спортисти неће моћи против политичара и да је тренутак да погази све оно за шта се залагао од првог дана - да клубом руководе они који за њега живе.

Зато су га и звали Кум.

ДА ЛИ ЋЕ ВАРИНИ ХТЕТИ? ДА ЛИ ЋЕ МУСОЛИНИ ЧУТИ?

Знали су да ће, иако из сенке, имати праве речи и предложити добре одлуке. Колико је ова била добра? То ни сам Вакаро није могао да претпостави, али је знао да Варини и он заједно имају какве-такве шансе.

Требало је да се постара за још две "ситнице" - да Варини прихвати да буде моментално изабран за председника и да не дозволи Фоскију да у разговоре уведе и великог вођу.

"Сазови Скупштину, закажи ми ове састанке и потом дођи код мене. Ја ћу у међувремену обавити неколико позива", рекао је Кум и кренуо према вратима, када се Битетију отело питање…

"Али, Варини? Да ли ће он желети?"

"То ћемо му рећи тек на крају", намигнуо је Вакаро, који је и намеравао колеги са фронта прво да објасни колико је ситуација напета, па му тек онда саопшти главну вест.

Битетију се расположење донекле поправило. Знао је да двојица генерала, можда, имају шансе против једног од најближих Мусолинијевих сарадника, али да ће то бити ђаволски тежак посао за њих.

"Ништа у поређењу са фронтом", помислио је за себе и кренуо на посао.

"СКУПШТИНА, СКУПШТИНА... ПРЕКИНИТЕ СВЕ ШТО РАДИТЕ"

Сазвати Скупштину клуба у оно време отприлике је значило да је да Битети на једном месту мора да сакупи што већи број чланова клуба, а то су били сви који су у то време имали било какве везе са Лацијом - играчи, тренери, редовни навијачи, функционери, сви су били и чланови и све их је ваљало окупити на исто време.

Писао је после да су га сумњичаво гледали када је упао на тренинг и викао:

"Скупштина! Скупштина! Скупштина! Прекините све што радите, почиње Скупштина!"

Угледни римски адвокат Микоци уступио је место председника генералу Етореу Варинију, који према Вакаровим речима није помислио да одбије. Шеф римске милиције, Вакаро, изабран је за потпредседника, док је Битети постављен за генералног секретара.

Лацио није чекао да рок истекне, напротив. Већ наредног јутра, Кум је отишао код Итала Фоскија, решен да га изненади и покуша да спасе клуб по цену да његово "не" стигне и до Мусолинијевих канцеларија.

ФЛОСКИЈЕВА ПОНУДА КОЈУ ЈЕ КУМ МОРАО ДА ОДБИЈЕ

Битети је касније писао да је Вакаро пристојно и полако ушао у Флоскијеву канцеларију, након чега је уследило директно и непријатно питање:

"Добар дан. Због чега си овде?"

"Позвали сте ме", одговорио је генерал.

"Ја? Када?", одговорио је збуњено Фоски.

"Како то? Па ево позива", рекао је Вакаро, вадећи "злослутни" папир из џепа.

"А, то... Јесте, али се односи на Лацио. Позвао сам председника клуба".

"Управо то", чекао је Вакаро прилику да поентира.

"Од јуче увече председник клуба је генерал Варини, а ја сам извршни у његовом одсуству".

Битети је потом навео да Фоскију није у први мах било поптуно јасно шта то, конкретно, значи. Угледном чиновнику и колеги из партије стрпљиво је представио Мусолинијев пројекат и шта је на реализацији истог постигао.

"Са вама бисмо били комплетни, јер имате одличну организацију и леп стадион", рекао је Флоски.

Вакаро је играо своју игру…

"Све је могуће", одговорио је.

"Какви су услови?"

СВЕ ЈЕ БИЛО СПРЕМНО: ЗВАЋЕ СЕ РОМА!

У делу који за Лацијале представља нешто попут Библије, Битети је навео да је Вакаров приступ потпуно отворио и разоружао Флоскија, увереног да ће посао обавити лакше него што је и замишљао, односно да ће Дуче бити поносан.

"За председника ћемо изабрати генерала Иљорија", рекао је Флоски, упућујући на још једног заслужног официра у Мусолинијевој политичкој држави.

"А, боје?", узвратио је Вакаро питањем.

"Логично, узећемо боје нашег града, бићемо 'ђалороси'", рекао је.

То је био тренутак у ком је Вакаро, спремно и смишљено, драстично променио став, израз лица и тон у гласу.

Након што се нагнуо назад, са дозом неповерења поставио је још једно питање…

"Разумем. И, како ће се звати нови клуб?"

"А како бисте ви да се клуб зове? Једноставно је, зваће се Рома", самоуверено је одговорио Флоски, и сам збуњен током разговора.

После неколико секунди тишине, која је могла да се чује и ван просторија Флоскијевог уреда, Кум је констатовао…

"У суштини, Лацио престаје да постоји? Клуб ће носити црвену и жуту, зваће се Рома и играће на стадиону Лација?", набрајао је.

"Добро", наводно је рекао Вакаро.

ФЛОСКИ ЈЕ ПРИХВАТИО "НЕ" И ФОРМИРАО БОЉИ КЛУБ

"Драги Итало, заборавили сте један детаљ. Лацио постоји већ дуго и има своје навијаче. Утолико, мислим да је уједињење нешто о чему би требало размишљати", констатовао је и после препричао Битетију да реченицу није наставио док није приметио осмех на Фоскијевом лицу.

"То је могуће само ако име Лацио остаје, нарочито због тога што је Рома центар Лација. И због тога што је плаво боја неба".

Знајући да ће свакако бити одбијен, генерал је наставио.

"Лично сам против спајања два клуба, јер сматрам да је град довољно велики да се у њему развије ривалство, уз које ће и једни и други бити бољи. У сржи спорта је ривалитет, могли бисмо да га имамо овде. На крају, Лацио има највише навијача у граду, у нашем клубу наступа велики број спортиста и морамо да мислимо на њих, морамо да их заштитимо", додао је.

Битети је писао да је Флоски, после оваквог генераловог става, рекао само једну реченицу пре него је затворио документ на столу.

"Савршено ми је јасно да тако ништа нећемо постићи".

Иако агилан и одан, Флоски је добро знао историју Римског царства и како су пролазили сви који би се, ма колико моћни, замерили генералима...

Према Битетију, притисак на Лацио да промени одлуку и "пристуши" готово да није ни постојао. Уверен да гради нешто велико, као и да му на том путу није потребна конфронтација са Мусолинијевим војсковођама, Флоски је учинио све што је било до њега па је већ 7. јуна 1927. водио Оснивачку скупштину А. С. Роме и, испоставиће се, формирао бољи од два престоничка клуба.

Гласине о формирању јединственог шампионата испоставиле су се као тачне, па су Лацио и Рома као учесници првог шампионата у сезони 1929/30 одиграли и прве дербије који ће касније израсти у култ назван "Дербy Делла Цапитале".

ДУЧЕОВА ИДЕЈА ОСТАЛА УТОПИЈА: "СКУДЕТО" СВАКИХ 18 ГОДИНА

Рома је 6. децембра 1929. после свега годину и по дана постојања добила прву званичну утакмицу са Лацијом - 0:1, а потом славила и као домаћин – 3:1.

Млађи ривал победио је 11 и изгубио само три пута у првих 20 дмечева, а испоставиће се да Рома има бољу серију резултата и пред јубиларни 150. првенствени "дерби престонице" заказан за суботу у 20.30 на заједничком "Олимпику" испред којег и даље стоји Мусолинијев обелиск као подсетник на време када је "Вечни град" вечно подељен на Лацијале и Романисте.

Иако данас, скоро век од њиховог првог окршаја, важи уверење да су навијачи Лација десничари, а Роме левичари, оба клуба настала су, стасала и опстала као последица Мусолинијеве жеље да узврати богатом грађанству са севера.

До данас, та идеја остала је утопија, утолико што се Рим радовао "скудету" у просеку једном у 18 година. Лацио има две, Рома три шампионске титуле од укупно 90, па је за становнике Рима дерби био и остао најважнија утакмица током година проведених у сенци Јувентуса, Интера и Милана.

Зато је то највећи италијански дерби, јер је био и остао растерећен свега што је стизало ван зидина Рима.

Било је битно само бити бољи тог дана. Бити владар "Вечног града".

Извор: мондо.рс