Прича: "Ел Класико" на који Барса чека 90 година!

Цео живот навијачи Реала могли су да ликују у расправама са навијачима Барсе да су бољи од њих у "класицима" шпанског фудбала. Разлика се полако топила и овог викенда би могла да нестане. Ривалитет као ниједан други. . .

Фудбал 02.03.2019 | 00:00 "Краљевски" образ бриди као танана ручица после "индијанске ватре".

Засукали су рукаве мало испод лакта, стегли зубе док кутњаци нису зашкрипали, пулсирала је крв док су неспретно на лице наносили маску неустрашивог дечака који се не боји мрака, а онда је Барселона заврнула сувоњаву и испуцалу кожу...

Нови "ел јефе" школског игралишта се већ неко време самозадовољно смеши и није тај кез само због резултатског понижавања у Купу (0:3), него због онога што је било.

И што ће бити.

Без обзира на доминацију Европом и Светом у последње три године, Реал није успео да изгради примат на Иберијском полуострву где му макар двапут годишње на мегдан излази Барса и коју су у том периоду победили само једном у два најважнија такмичења у земљи.

Био је то деби Зинедина Зидана као тренера у "Ел Класику" када је потпуно изненадио Каталонце и у своју корист успео да претвори потцењивачки приступ ривала. Барселона је у том тренутку бриљирала и била непоражена на 39 узастопних утакмица, да би голови Бенземе и Роналда донели преокрет и најавили да "Зизу" стварно може да направи много са Реалом.

Девет трофеја за две и по године поново су Реалу донели углед и поштовање читаве планете, али тек полако на видело долази чињеница да је могло и морало боље са Барсом.

Док је читава Европа стрепела од њиховог погледа, Барса је знала како да се носи с њима "прса у прса" и користила је сваки моменат да им избуши нове ране којима ће испрљати успехе направљене великом муком, показујући да је "Ел Класико" важан попут било ког великог трофеја...

Од оног гола на "Бернабеуу" када је Лео Меси подигао свој дрес према публици, преко "петарде" ове јесени на "Камп Ноу" када је Ђулен Лопетеги размишљао "куд сам и долазио", па све до најновије лекције Сантијагу Соларију у Купу Краља (0:3) којим је поништено солидних 1:1 из првог меча, што је значило и многобројне оштре коментаре медија и легенди клуба.

"Разлика је то што једни опраштају грешке, а други не", писало је на једној насловници.

Није никаква мудрост, заиста некада највише заболи висок пораз који са стране може да се очита као рутински када утакмици приступите као да је за живот, тако да се након "Ел Класика" причало о томе како су се једни играли, а други "убијали" пред голом.

Тренуци немоћи очитавају се и фотографијом на којој најбољи фудбалер света Лука Модрић безуспешно вуче Лионела Месија за дрес, "паненком" Луиса Суареза преко Кејлора Наваса, којом је индиректно дао и "омаж" Серхију Рамосу, односно сузама младог Серхија Регилонакоји је одбио да се тек тако помири с победом Барселоне и да протоколарно стисне руку играчима ривала док срце стеже.

Играчи као што је Регилон и представљају читав смисао "Ел Класика" у који смо се заљубили, а који је све до сада био мало више Реалов него Барсин...

Наиме, Барселона ће овог викенда (субота, 20.45) имати прилику да се изједначи по броју победа у првенственим окршајима са Реалом, први пут још од давне 1929. године када су се тек други пут сударили у шампионату Шпаније и када се није ни наслућивало такво ривалство.

Годинама се стварало на терену, од резултата до филозофије, али посебан печат дала је и политика због чега се на дуел Барсе и Реала понекад гледало као двобој архи-непријатеља.

Откако су се срели у првој сезони Ла Лиге и све до данашњег дана 90 година касније, Реал је константно био за који корак бољи, да би се Барселона у 21. веку полако приближавала и ускоро ће имати меч за изједначење, потом и за прелазак у вођство у најважнијем мечу шпанског фудбала, а некада је деловало толико недостижно.

Сурову доминацију Европом током педесетих, односно "Еспањом" током шездесетих, Реал је претворио и у "угњетавање" Барселоне у домаћим нормама.

После 80 одиграних дуела Реал је имао високу предност од 46 победа и 26 пораза, ни пред стоти дерби који је одигран 1981. године Барселона није успела да значајно ублажи тај однос (52:34), да би доласком Јохана Кројфа на место тренера постало јасно да "јаз" између две стране више није толико велики и да сада говоримо о најмањим двоцифреним бројевима.

А онда двехиљадите...

Топила се разлика између Барселоне и Реала као сладолед на врелим "ћуросима" и много тога се променило након победе "лос бланцоса" при крају сезоне 2004/2005.

Головима Зидана, Роналда, Раула и Овена, на мечу на ком је последњи "Ел Класико" одиграо и садашњи тренер Сантијаго Солари, славили су убедљиво (4:2) и приближили се Барселони на шест бодова заостатка - на седам кола до краја шампионата.

Побеђивали су коло за коло, да би Барселона почела да се "гуши". Последња три кола нису успели да упишу ниједну победу, али ни Реал то није успео да искористи и то је био почетак нове ере.

Барселона је освојила прву Примеру у 21. веку, сада јуриша већ на десету, а у истом периоду је уписала 14 победа у "класицима" с Реалом у првенственим утакмицама. Ако се питате какав је скор "краљевића" у том периоду, звучи помало чудно да су освојили подједнак број "ушатих" трофеја и пехара намењених прваку Шпаније (4), док су Барселону добили тек седам пута.

Од овог викенда однос и субјективни осећај о величинама два клуба могао би за "макар мрвицу" да се промени уколико их тај међусобни скор више не би делио.

Реал Мадрид за сада има 72 победе, Барселона је на 71 тријумфу, док је свега 34 пута било нерешено. Замислите само колико је пута аргумент у расправама навијача два клуба био већи број победа у "Ел Класику", а колико му мало фали да пређе на другу страну...

Опет, нијансе су у питању, изнивелисане бројке јасно говоре да је њихово ривалство међу највећима у спорту, а да нас историја може научити много чему о Барси и Реалу.

Између осталог и да је овакав, рањени, Реал Мадрид најопаснији када му ударите на муку, стога и Барселона наоштрених зуба зна да је и њиховој тренутној ловини потребно још неколико ноћи и прелазних рокова како би поново заменили улоге - или макар обоје постали ловци.

Тада је ривалитет најпоштенији.

И ЗА "ОЛ ТАЈМ" ИЗЈЕДНАЧЕЊЕ

Ако гледамо однос Барселоне и Реал Мадрида у свим званичним утакмицама - и ту је Барселона на победу од "изједначавања" скора. Реал за сада има 95 победа, Барселона 94, док је још 51. пут сусрет завршен без победника. Видећемо и да ли ће се родити онај који ће надмашити Лионела Месија на листи најбољим стрелаца у "класицима" пошто је Реалу дао већ 26, осам више од Алфреда ди Стефана и Кристијана Роналда који су играли за "краљевиће".

АРГУМЕНТ "РОНАЛДО" НЕ ПИЈЕ ВОДУ...

Три "танка" меча Реала против Барселоне ове сезоне могли би да се припишу и одласку Кристијана Роналда, али то и није баш тако... Петоструком освајачу "златне" лопте тек у трећој сезони у престоници Шпаније пошло је за руком да слави против Каталонаца у домаћем шампионату. У Ла Лиги са Роналдом на терену Реал је уписао четири победе, четири ремија и десет пораза, Роналдо је постигао девет голова, док су у Купу Краља славили два пута, ремизирали двапут и доживели један пораз. Реал је освојио и Куп 2014. године победом над Барсом у финалу, али Роналдо није био на терену због повреде. Подсетимо се и полуфинала Лиге шампиона из 2010/11 када је Барса "избацила" Реал и потом освојила "ушати" трофеј. Лоше игре Реала, уз евидентан мањак најбољег голгетера последњих десет сезона, погурала је и очајна форма носилаца игре попут Марсела, Варана, Модрића, Кроса, Иска, Бејла... Претходних година Реал је увек имао по четири-пет играча у идеалним тимовима Европе, а сада? Тешко и једног!

Извор: мондо.рс