Прича: Теорија завјере против Интера, Милан и Рома морају у ЛШ!

Политички, економски и спекулативни центри моћи су већ одредили који ће тимови попунити преостала два слободна места. . . Или је то само машта прорадила?

Фудбал 01.03.2019 | 23:44 У Италији су завере омиљен жанр. Посебно када се дотакну политика и спорт. Просечни Италијан је уверен да се ништа не догађа случајно и да увек постоји неки озбиљан сценарио који се спроводи за рачун, боље необјашњених, центара моћи. Тако је ових дана постала прилично популарна прича - посебно после скандалозног суђења Розарија Абиса на мечу Фјорентина - Интер и третмана који има у медијима брачни пар Икарди - Нара - да све иде на воденицу Милана и Роме, а на штету Интера. Другим речима: политички, економски и спекулативни центри моћи су већ одредили који ће тимови попунити преостала два слободна места, пошто су Јуве и Наполи су неодстижни. Та два “изабрана” клуба су Милан и Рома, а Интер је осуђен да гледа следећу Лигу шампиона на малим и великим екранима.

Теорија завере почиње, као и све теорије завера, од серије истинитих чињеница. Тачно је да је најмоћнији политички човек у Италији, у овом моменту, ватрени навијач Милана, чак “цурваиоло” (што ће рећи навијач који прати утакмице са јужне или северне трибина, зависно где су смештени турбо тифози) Матео Салвини. Министар унутрашњих послова и потпредседник владе Италије се грлио и љубио са правоснажно осуђеним криминалцима који предводе милтантне организоване навијачке групе Росонера и прати Милан чак и на гостовањима, све са шалом Ђавола око врата.

Одговора истини и да је премијеру Италије Ђузепеу Контеу Рома прирасла веома за срце. Конте припрада Покрету пет звезда који није дозволио да се Рим кандидује за организацију Олимпијских игара 2024. године због наводне опасности да локални бизнисмени остваре екстра профите на име изградње објеката и инфраструктуре. Исти тај покрет из чијих редова је градоначелница Рима Вирџинија Рађи жели да троши новац државних обвезника да изгради приватни стадион власника Роме Џејмса Палоте. Конте је своју блискост Роми демонстрирао присуством на отварању новог административног седишта Роме.

Међутим Милан и Рома немају само политичку подршку две највеће партије у земљи и њихових лидера, већ имају и снажно финансијсо - лобистичко залеђе. И Милан и Рома су у власништву америчких бизнисмена, ПолаСингера и Џејмса Палоте. Сингер је власник једног од најмоћнијих спекулативних фондова на свету, познат под именом Елиот. Амерички фонд није купио само Милан у Италији у последњих пар година. Елиот је постао већински власник једног од највећих телефонских и мобилних оператареа на Чизми, а ушао је и друге секторе, попут банакарског.

Иза Џејмса Палоте стоји Уникредит, банка која је један од главних спонзора Лиге шампиона и једна од највећих европских банака. Палота је из свог џпа уплатио сам 10.000.000 евра Уникредиту да преузме Рому, остало су све кредити које му је одобрила иста банка или је посредно или непосредно била гарант за друге позајмице. Банка има и веома важну улогу у изградњи стадиона. Верује се да Уникредит стоји иза нелогичне жеље да се гради стадион на терену изложеном плављењу од Тибра, без неопходне пратеће инфраструктуре и у делу града где су већ сада огромне гужве у саобраћају, а може само да се замисли какав ће хаос настајати ако стадион буде заиста изграђен у тој зони.

Будући да су и Сингер и Палота људи који управљају туђим новцем,  баве се спекулацијама или узимају компаније и предузећа да би их препродали и узели профит, јасно је да је за њих учешће Милана и Роме у Лиги шампиона од пресудног значаја. Другим речима, ако Росонери и Ђалороси нису у елитном такмичењу они не могу да се самофинансирају и њихови власници морају да надокнађују минус у завршном билансу или да се додатно задужују како би задовољили преузете обавезе. Наравно, то смањује могућност да од будуће, евентуалне продаје, остваре профит.

Интер, за разлику од Милан и Роме, има кинеског власника који се бави реалном економијом: не бави се спекулацијама на тржишту и има дугогодишњи план који је повезан са важнијим циљем за некадашњу Централну империју, а то је да Кина до 2030. године постане равноправна фудбалска нација са најбољим европским и јужноамеричким репрезентацијама.

Неразури су једини велики тим у Серији А  у овој сезони који је више пута оштећен судијским одлукама него што је имао бенефите од превида или лоших процена арбитара. Није реч само о измишљеном пеналу за Фјорентину, већ и о недосуђеним пеналима против Сасуола и Парме у утакмицама које су Неразури изгубили са по 0:1, док је једина грешка у корист Интера, пенал над Заниолом на мечу са Ромом, компензована не свирањем најстроже казне после фаула Маноласа над Икардијем.

Однос медија у случају Ванда Нара - Икарди против Интера је на нивоу ББЦ стандарда што је у фудбалској Италији незамисливо за било који други клуб, поготово када се ради о фудбалерима странцима против италијанских клубова. Довољно је сетити се третмана коју је имао легенда Роме, рођени Римљанин,Франческо Тоти и његова супруга Илари Блази, који су се понашали  као права господа у поређењу са аргентинским паром. Другим речима да Икарди игра у Јувентусу, Роми или Милану, он и његова супруга не би имали медијски третман у рукавицама и толико разумевања.

Као што рекосмо на почетку текста, све добре теорије завера имају у себи зрна истине или веродсотојних елемената, али оне остају углавном само теорије. Истина је да ће борба за треће и четврто место бити жестока и по свој прилици до последњег кола.

У овом моменту, гледано са резултатске стране, сва три конкурента за Лигу шампиона су у позитивној фази. Интер је нанизао пет позитивних резултата у Серији А и Лиги Европе, Милан иза себе има серију од седам мечева у Серији А без пораза, Ромин низ је чак за једно коло дужи од Милановог.

Анализирајући игру тројке, Милан у овом моменту изгледа најсолидније. Гатузов тим је спустио ролетну  на свој гол, само три примљена гола на последњих десет мечева, и долазак Пјонтека је, бар засада, решио и питање ефикасности. Проблем за Гатуза може да буде континуитет резултата јер је и у прошлој сезони после одличне серије стигао на праг Лиге шампиона и онда је његов Милан доживео пад. Другим речима, за Лигу шампиона неће бити довољан Пјонтек, мораће да прораде крилни нападачи (Сусо, Кастиљехо, Чалханоглу) плус Кутроне чија је обавеза да не клоне духом због губитка статуса стартера.

Парадоксално, на први поглед, Интер без Икардија игра боље и постиже више голова. Међутим, оправдано се поставља питање докле ће Интер моћи да игра тако без класичног центарфора? Лаутаро Мартинез је још зелен,Кејта је повређен и Спалети се нада да ће бити спреман за дерби са Миланом. Политано и Перишић, уз сву најбољу вољу, тешко да могу да постану Интерови Мертенси. За Неразуре је од пресудне важности да задрже Милан на дистанци до директног окршаја и да онда у дербију покушају да покажу да заслужују треће место.

Рома је у најгорој форми у овом периоду, ако је упоредимо са остала два такмаца. Ди Франческовиизабраници су одиграли меч на нивоу потенцијала само са Портом у Лиги шампиона. Против Болоње и Фрозинонеа су захваљујући срећи и појединачној супериорности својих асова уместо једног или максимално два бода узели свих шест. За Ђалоросе ће дерби са Лацијом у суботу  бити нека врста квалификација да остану у трци за место у Лиги шампиона. Негативна околност по Рому је и што је у директном двобоју са Миланом у минусу (изгубили су на Сан Сиру, а ремизирали на Олимпику), што значи да ако буду имали исти број бодова Росонери су у предности. Вучица је са Интером играла нерешено у Риму, тако да ће у 33. колу, када је на програму меч на Сан Сиру, по свој прилици, морати да победе Неразуре ако буду желели да и следеће године слушају музику Лиге шампиона на Олимпијском стадиону.

Извор: моззартспорт