Имплант за спас од тишине
Кохлеарна имплантација је тренутно највеће медицинско достигнуће јер омогућава да се у потпуности отклони глувоћа.
* Може ли им се и на који начин помоћи да слух врате и из тишине изађу, објашњава оториноларинголог професор др Раде Косановић са Стоматолошког факултета:
- Пре свега, није свако оштећење слуха исто. Оштећење може бити прелингвално, урођено, и настаје пре формирања говора. Уколико се јави након формираног говора онда га дефинишемо као постлингвално оштећење слуха. Урођена оштећења слуха могу бити наследна или се јављају током развоја плода услед дејства вируса, токсичних лекова, метаболичких поремећаја, а врло често и из непознатих разлога. Таква деца имају проблем са перцепцијом звука а самим тим и са развојем говора. Да би се реаговало благовремено терапију треба започети што пре, с обзиром на постојећи пластицитет мозга који је најизраженији у прве две године живота, а затим се у наредним годинама значајно смањује и постепено губи. Управо због потребе за раним започињањем терапије уведен је скрининг, односно рана провера стања слуха.
* Подлежу ли сва новорођенчад овој врсти прегледа?
- За скрининг слуха већ по првом дану након рођења постоји организована служба углавном на целој територији Србије. Скринингом се идентификују деца са потенцијалним оштећењима слуха. Код деце која нису прошла прво тестирање испитивања се понављају након три недеље и деца која поново не прођу тест се потом шаљу на даља аудиолошка испитивања.
* Да ли се код све деце примењује исти принцип лечења?
- У зависности од степена оштећења приступа се различитим видовима лечења. Деца са благим оштећењем изискују само праћење и рад са терапеутима. Нека носе слушна помагала, а код деце са дубоким и потпуним губитком слуха изводи се такозвана кохлеарна имплантација. Кохлеарна имплантација представља тренутно највеће медицинско достигнуће јер омогућава да се у потпуности надокнади изгубљено чуло слуха. Самим тим омогућава и нормалан развој говора, за који би, иначе, малишани били ускраћени.
* Шта је кохлеарни имплант?
- То је електрично помагало које се састоји из два дела. Један део се уграђује иза ува, и на себи има електроду, односно кохлеу, која се поставља у унутрашње уво. На тај начин се преко електроде, заобилазећи нефункционално унутрашње уво, директно стимулише слушни живац. Други, спољни део подсећа на слушни апарат и он се магнетом преко коже повезује са уграђеним делом. У таквим околностима звук који долази у спољашњи део обрађује се у "процесору" и претвара у електрични импулс, који се даље преко електроде шаље да стимулише слушни живац.
* Које су предности овог импланта?
- Уколико се интервенција уради до друге године, ови малишани у периоду од три до шест месеци могу да достигну развој слуха и говора нормално здраво чујућих вршњака. А чак више од 90 одсто њих може да се укључи у све предшколске и школке активности. Да би кохлеарни апарат у потпуности оправдао своју сврху неопходан је мукотрпан рад не само терапеута већ и родитеља. Логопеди, психолози, социјални радници и други стручњаци треба апсолутно посвећено да раде са таквим малишанима у смислу развоја слуха и говора. Уколико то изостане, имплант сам по себи неће много помоћи детету.
* Ко сноси трошкове лечења?
- Трошкове кохлеарне имплантације сноси Републички фонд здравственог осигурања, што је за родитеље олакшавајућа околност. Родитељи су тако растерећени и треба да се усредсреде на слух, односно да што пре посумњају на евентуално оштећење слуха код детета и да се благовремено јаве аудиологу који то треба да провери и потврди. Што пре проблем открију, то ће и резултати бити бољи. Рецимо, после шесте године ефикасност лечења није тако добра, јер се са развојем и одрастањем деце губи могућност формирања слушних центара и путева, због чега су резултати лечења драстично слабији.
ПОСТЛИНГВАЛНА ГЛУВОЋА
У постлингвалном периоду када је развијен и слух и говор такође може да дође до оштећења слуха. Оштећење може бити непознатог узрока, али и последица запаљења ува, повреда, ототоксичних лекова, буке, старења, метаболичких болести... У дечјем узрасту један од најчешћих разлога оштећења слуха је секреторни отитис, болест где долази до накупљања секрета у средњем уву услед честих упала горњих респираторних путева. Јавља се врло често код мале деце, а да родитељи нису у стању дуго да примете проблем. Не примећују га јер се малишани не жале на бол у уву, а не знају да објасне и да не чују добро. Оно што примете је да дете у неком тренутку почне да појачава телевизор, а да не реагује када му причају. Ова болест врло често прође и спонтано, мада врло често захтева активно редовно праћење и конзервативну терапију. Међутим, уколико нема побољшања у року од три до четири месеца, обично се уграђују аерационе цевчице које обављају вентилацију средњег ува и на тај начин га лече. Али, ако се ради о губитку слуха услед оштећења унутрашњег ува, онда је неопходно ношење слушних апарата. Уколико слушни апарати код постлингвалне глувоће са тешким оштећењем слуха не могу да помогну, индикована је кохлеарна имплантација - истиче др Косановић.
САВЕТ РОДИТЕЉИМА
Родитељи могу да посумњају да њихово дете не чује добро уколико се више пута понови ситуација у којој не одреагује на гласно буђење из сна или трзајем на лупање врата, падање посуђа на под, гласне позиве. Или, пак, ако примете да је дете постало свесно нечијег присуства тек пошто га угледа, а такође и ако запазе да дете заостаје у развоју говора - каже овај стручњак.
Новости
фото:интернет
Коментари / 0
Оставите коментар