Интервју - Калинић: Људи, не живите у прошлости!

Српски репрезентативац у интервјуу турском "Трендбаскету" причао о томе како га је Жељко Обрадовић променио, објаснио ранију изјаву о Србији и Србима. Калинић позива Србе да путују светом, упознају људе. . .

Кошарка 05.03.2019 | 23:10 Никола Калинић је изазвао праву буру у српској јавности ставовима изнетим у једном интервјуу за домаће медије. Причао је о српским заблудама, митовима, о томе шта мисли о Косову и како би "косовски чвор" требало развезати...

Многима се тај његов интервју, односно ставови нису допали. Било је и оних који су му безобразно поручивали да "врати српско држављанство и остане у Турској кад му се толико свиђа". Било је и оних који су стали уз српског репрезентативца, постављајући питање: "А шта је он то погрешно рекао?".

У најновијем интервјуу за турски кошаркашки сајт трендбаскет.нет, кошаркаш Фенербахчеа је поново причао о наводима из тог ранијег интервјуа, тачније новинари су га питали о раније изреченим ставовима, али је говорио и о кошаркашким темама, о томе како му је Жељко Обрадовић променио визуру о кошарци, шта би волео да ради када престане да игра...

Питање турског новинара гласи: "Током припреме за интервју, наишао сам на неке твитове о теби и критике како омаловажаваш своју земљу. Како се осећаш када неко твој, твој земљак, каже тако нешто о теби?".

"Увек ће бити таквих коментара. Постоје моји земљаци живе у прошлости. Они још живе у Отоманском царству и присећају се шта је све Отоманско царство чинило у Србији и на Балкану. То сам покушао да објасним у претходном интервјуу, који су сви погрешно разумели - или су га разумели онако како су желели да га разумеју. Мој став је да сви треба да радимо заједно. Није ме брига шта се десило пре 10, 20 година, а посебно ме није брига за оно што се десило пре 500-600 година, Бој на Косову, штагод... Ако је неко добра особа, бићу и ја добар према њему. Ако је неко лош, игнорисаћу га. И ову поруку, заиста, желим да пошаљем свима. Има оних који ме нису разумели и коментарисали су да треба да постанем Турчин. То су глупости. Волим Турску. Волим и Србију. То је моја земља, тамо сам рођен, одрастао, моја породица је у Србији. Зашто човек не може истовремено да одабере обе земље?", рекао је Калинић.

На додатно питање да је живот у иностранству, врло вероватно, утицао на његове ставове и да би, да је остао да живи у Србији можда имао "намештен мозак" као они који су му приговарали, Калинић је одговорио овако:

"Када сам почео да путујем по Европи, не само захваљујући кошарци, већ и са пријатељима, очекивали смо оно што смо слушали током школовања или оно што смо читали у штампи, гледали на телевизији, а то је - 'Срби су најбољи народ на свету, цео свет је против нас, сви нас мрзе, јер смо најбољи'. А онда сам током путовања по Европи питао људе које сам сретао, шта мисле о Србији и нико није знао ништа да ми каже. 'Мислиш Сибир или Русија?', питали би ме. Одговарао сам им: 'Не, мислим на Србију и Балкан. Сигурно знате, за Србију сви знају'. Мислио сам да су то изоловани случајеви, ти људи који нису знали за Србију, али догодило се потом још неколико пута и схватио сам да, можда, оно што сам гледао на телевизији или читао у штампи и није све истина. Онда сам почео да истражујем и схватио да је Србија заиста чудесна земља. Имамо много добрих и лепих ствари, али имамо и превише поноса. Као што сте ви приметили - у томе је можда поента - можда је потребно да путујемо више и делимо приче са другим људима".

Наставио је: "Људи су често преплашени онога што не разумеју. Свима говорим: идите у Турску и видите како је. Идите у Истанбул, сада има и јефтинијих летова. Идите и причајте са људима. Видећете да ама баш никога није брига за Отоманско царство и оно што се догодило пре 500 година".

Наравно, у интервјуу се причало и о кошарци. Заправо, тако је и почео разговор. О утицају Жељка Обрадовића на њега. Или, како је то новинар написао - Калинићева каријера пре и после Жељка Обрадовића.

"Морам да кажем да сам пре Обрадовића био, не могу да кажем сјајан, али добар кошаркаш јесам. (Смех). Шалим се... Да, наравно, он је променио ствари. Он је доказани победник, вероватно најбољи тренер у историји европске кошарке. Кад говоримо о њему управо је то његова посебност - не само да разуме кошарку и шта је, већ разуме и какав је кошаркашки живот. Често се шалим са пријатељима да сам почео да живим као кошаркаш пре две године. Он ме је на то 'приморао'. Раније сам кошарку доживљавао као свој хоби, нешто тако. Али сам пре две године почео да живим кошаркашким животом. То је сада посао, што има своје добре и лоше стране. Добро је, јер сам много више фокусиран на тренинзима. Можда је лоше, хм, не могу да кажем да не уживам, али раније сам кошарку више схватао као игру. Можда је управо то највећа промена. Он ми је показао колико труда и рада треба да би се живео кошаркашки живот сваког дана, готово 24 сата, да радиш на себи, гледаш снимке, припремаш се пре и после утакмица. Да, радио сам то и раније, увек сам гледао своје утакмице после, добро је кад анализираш себе и своје саиграче. Али, Обрадовић је то подигао на виши ниво".

Калинић је рекао и да ћемо га вероватно гледати ове године на Мундобаскету у Кини, наравно ако буде све у реду и повреде заобиђу и њега и остале играче.

Ипак, додаје, не жели да "трчи пред руду" и говори о Србији као потенцијалном фавориту, после САД.

"Рано је још да се прича... Много тога зависи од здравља (повреда), али исто тако има много добрих играча и екипа као што су Шпанија, Француска, други тимови. Зато сам и опрезан и не желим никога да ниподаштавам. Тачно је да имамо много играча у НБА и оних који играју у евролигашким клубовима. Ако сви будемо на Светском првенству, мислим да можемо да будемо проблем за свакога, али опет не волим да дајем 'јаке' изјаве. Лето је далеко, видећемо ко ће бити тамо, ко не".

Новинар га је питао и о друштвеним мрежама, које су постале саставни део наших живота. И Калинић је део тог "виртуелног света", често коментарише, присутан је... али, на свој начин.

"Не мислим да су друштвене мреже саме по себи лоше и не морају да буду. Зависи од тога како их користите. Ако их користите да бисте проширили своје знање, да 'ископате' нешто интересантно о свету, о филозофији, уметности, музици... онда је то сјајно место. Али, ако проводите време гледајући како мачка пада са столице и сличне ствари, онда ви губите смисао живота на планети. Али, ОК, свако има право на своје мишљење. Трудим се да смањим своје присуство на друштвеним мрежама и то чиним полако, корак по корак".

Калинић је један од оних спортиста, једна од јавних личности, који баш и не воли медије. Али, има за то утемељен разлог. Потпитање је било да ли би и он покренуо своју подкаст емисију, попут неких својих колега "преко баре".

"...Увек сам себе сматрао за особу која не воли медије. Хвала што ми кажете да сам приступачан за разговор... Да будем искрен, ја не волим медије, поготово када ми новинари постављају иста питања, а притом се не припреме за интервју, за разговор. Ако ме питаш нешто интересантно, даћу ти интересантан одговор. Што се тиче подкаста, не знам. Можда за коју годину, када будем старији, сада ми то није интересантно".

Упитан шта ће радити када се повуче из кошарке, да ли и "даље планира да отвори ресторан са турском храном", Калинић је одговорио:

"Не сећам да сам тако нешто рекао, можда и јесам. Имам неких идеја, али из ове перспективе,волео бих да отворим обданиште или неку школу за децу. Волим децу и мислим да би то било лепо и јединствено. То је једна од мојих идеја. Управо сте ми дали идеју - можда једног дана отворим ресторан међународних кухиња".

Извор: мондо.рс