Кога изабрати на изборима у БиХ?!

Иако говоре да су на политичкој сцени БиХ потребни нови људи са модерним идејама и схватањима, грађани такве кандидате игноришу на изборима.

Босна и Херцеговина 26.02.2019 | 19:21 Политичке кризе и проблем који муче Босну и Херцеговину нестаће тек када на политичку сцену дође потпуно нова генерација, која ће водити модерну политку.

Реченица је ово коју сваке седмице изјави неко од аналитичара, а судећи по коментарима – и народ је сагласан.

„Овдје би и Курц лијепио плакате“ говорили су људи, а реченице попут „сви су они исти“, „већ 20 година исти људи у политици“, „има ли неко нови и нормалан“ сваки други грађанин често изговори гледајући дневнике. Међутим, на изборима изаберу потпуно другачије.

Нови и независни кандидати готово да немају никакву шансу поред кандидата иза којих стоји политичких партија, а младима се обично замјера што немају искуства.

– Дај боже да немају оваквог искуства као домаћи политичари и да нам се појави неко „чист“ – сматра аналитичар Жарко Папић.

Он као примјер наводи нову кантоналну владу у Сарајеву, која је нешто млађа од претходних, а људи их тренутно критикују јер немају никаквог политичког искуства.

– Мени је то у овом случају предност, јер је свима доста овог искуства које се стицало у политици 20 година, а оно значи искуство у непотистичким везама и мијешању у јавне тендере. Волио бих да неко нема то искуство. Свима је доста старих и истих, а онда дођу млади и буду критиковани јер су премлади и немају искуства. Па, дај боже да нам се појави министар који нема оваквог министарског искуства – наводи Папић.

Додаје да би најбоље било да политичке партије почну укључивати нова лица с озбиљним професионалним референцама и великим личним кредибилитетом.

– То би био добар пут да се освјежи демократска сцена у БиХ, а тако би се мотивисали и гласачи да не апстинирају као што по обичају раде – додаје он.

Сматра да би најбоље за домаћу политику било када би се политичке партије уозбиљиле. 

– Међутим, независни кандидати имају други проблем. Без озбиљне партијске инфраструктуре тешко ће проћи. Независни кандидати пролазе само у мањим локалним срединама, јер их људи знају и ту не треба велика кампања. Потпуно је другачије када је ријеч о ентитетским изборима, гдје они често немају шансе – додаје он.

Зашто народ коме је доста истих политичара не да шансу новим људима, питали смо и професора Ђорђа Вуковића, који сматра да је то врзино коло и једна од већих проблема.

– То јесте једно од најизраженијх обиљежја наше политичке културе. Стално се уопштава и говори да сви су политичари исти, а то само свједочи о једној чињеници да су карактеристике већине људи на јавној сцени сличне. А с друге стране, такав их народ и бира – објашњава Вуковић.

Додаје да то све говори о ниском нивоу политичке писмености, из кога излази мит да нам требају нови млади људи који послије немају подршку, јер влада мишљење да су сви исти.

– Та сумњичавост, обазривост и примједбе да им недостаје искуства више говори о политичкој култури нашег народа, него о кандидатима. То је уџбенички пример етнонационалних психолошких карактеристика, које утичу на политичку орјентацију – наводи он.

Вуковић сматра да влада једна парохијална поданичка свијест, која не смије да препозна, а онда да подржи и повјерује новим људима.

– То је ствар одсуства демократске политичке историје. Старији политичари често младе људе користе као изборне старлете или орнаменте којима се они размећу и говоре “ево, ми имамо нове чланове”, а заправо се они своде на ниво партијске пјешадије. Немају простора да се наметну идејама – наводи Вуковић.

(Српскаинфо)