Случај Алијагић поново у судници?

– Након што је прошле године одбио апелацију Салиха и Муамера Алијагића и ставио тачку на њихово милионско потраживање од Републике Српске, Уставни суд БиХ се изненада предомислио и сада донио потпуно супротну одлуку, те одлучивање пребацио поново на Врховни суд Републике Српске.

Република Српска 26.02.2019 | 10:24 Предмет „Алијагић“ на тај начин ће опет бити у судници и о њему ће се одлучивати по чак 20 пут. Спор између Алијагића и Републике Српске траје већ деценију, а води се јер Алијагићи траже накнаду материјалне штете за одузете машине, алат, опрему и репроматеријал, полупроизводе и готове производе из њихове занатске радње у Требињу 1993. године.

Подсјећамо Уставни суд БиХ, у марту 2018, као неутемељену одбацио апелацију Алијагића против пресуда Врховног суда РС и Вишег привредног суда Требиње, чиме је стављена тачка на њихово милионско потраживање због одузете имовине.

Међутим, након тога су Алијагићи поднијели захтјев за преиспитивање Одлуке Уставног суда БиХ. Суд је захтјев прихватио у новембру 2018, те преиспитао своју Одлуку.

Након преиспитивања, исте судије Уставног суда БиХ које су лани одбиле апелацију Алијагића, сада, 31. јануара ове године, су је усвојиле.

„Утврђује се повреда права на правично суђење из Устава БиХ и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Укида се пресуда Врховног суда Републике Српске од 4. децембра 2014. и предмет враћа Врховном суду, који је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку“, наводи се у Одлуци Уставног суда БиХ од 31. јануара.

Наложено је да Врховни суд РС у року од 90 дана обавијести Уставни суд БиХ о предузетим мјерама с циљем извршења Одлуке Уставног суда БиХ.

Из кабинета Правобраниоца Републике Српске Милимира Говедарице за портал ЦАПИТАЛ су рекли да им је достављена одлука Уставног суда БиХ.

„Уставни суд БиХ је био дужан да достави свим странама захтјев за преиспитивање Одлуке, али у овом случају је прекршен члан 70. Правила Уставног суда, јер наведени захтјев није достављен, с тога Правобранилаштво РС није имало могућност да се изјасни на исти“, истакли су у Правобранилаштву РС.

Додали су и да се увидом у Одлуку Уставног суда примјећује да је основ за доношење одлуке пронашао у наводна четири вјештачења иако је неспорно да су у току дугогодишњег парничног процеса била само два вјештачења.

Деценија судских спорова

Алијагићи су, након престанка рата и повратка у Требиње, 1999. године тужили Републику Српску, општину Требиње и ДП „Металац“ из Требиња ради накнаде материјалне штете за одузете машине, алат, опрему и репроматеријал, полупроизводе и готове производе.

Основни и Окружни суд у Требињу, те Врховни суд РС у том предмету су донијели више одлука на које су се Алијагићи жалили, па је Уставни суд БиХ 2009. године дјелимично усвојио њихове жалбе и „утврдио повреду у односу на суђење у разумном року, као и на остале аспекте права на правично суђење“.

Уставни суд БиХ је тада, 2009. године, утврдио и повреду права Алијагића на имовину, па је оставио на снази пресуду Окружног суда у Требињу из 2004. године у дијелу у којем је одлучено о накнади материјалне штете за одузети репроматеријал, док је укинуо пресуду у дијелу о каматама на накнаду за одузети репроматеријал и накнаду штете за изузете машине и опрему.

Тада је предмет враћен Окружном суду Требиње уз налог да тај суд о захтјеву за накнаду штете за изузете машине и опрему по хитном поступку донесе нову одлуку.

Алијагићи су у међувремену, 2010. године Окружном привредном суду доставили поднесак којим су прецизирали тужбени захтјев и затражили да им РС и Требиње за изузете машине и опрему солидарно исплате 1,97 милиона КМ са каматом и трошковима поступка.

Окружни суд Требиње је 2011. године предмет доставио Окружном привредном суду као стварно надлежном.

Окружни привредни суд затим 2012. године усваја да се Алијагићима исплати 1,97 милиона КМ са каматама почев од 1993. године, те да им се надокнаде судски трошкови од 86.144 КМ.

На то су се жалиле РС и општина Требиње, те је Виши привредни суд у новембру 2012. године дјелимично усвојио жалбу и наложио да се Алијагићима исплати 305.270 КМ, са каматом, као и трошкови поступка од 13.898 КМ.

Виши привредни суд је закључио да је остало нејасно и неразјашњено на који начин су вјештаци дошли до процијењене тржишне вриједности машина у износу од 1,97 милиона КМ, те да апеланти нису доказали чињенице од којих зависи висина тужбеног захтјева у првостепеној пресуди.

Алијагићи су затим против пресуде Вишег привредног суда изјавили ревизију и допуну ревизије, што Врховни суд РС 2014. године одбија.

Врховни суд је стао иза пресуде Вишег привредног суда који је, прихватајући налаз вјештака Неђе Круља, одлучио да је штета која треба да буде исплаћена Алијагићима 305.270 КМ.

Алијагићи се затим жале Уставном суду БиХ, као посљедњој инстанци у БиХ, јер сматрају да им је прекршено право на правично суђење и право на имовину.

„Апеланти сматрају да Виши привредни суд и Врховни суд нису налаз вјештака Машинског факултета Мостар потпуно и правично цијенили као стручно мишљење, сматрајући да су погрешно прихватили налаз вјештака Неђе Круља. С обзиром на шест пута мању исказану вриједност вјештака Круља, апеланти сматрају да је било логично заључити да се ни његов налаз не може прихватити“, навели су у Уставном суду БиХ прошле године.

Додали су да задатак Уставног суда није да се бави преиситивањем закључака редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене права, већ да испита да ли су, евентуално, повријеђена или занемарена уставна права – право на правично суђење, право на приступ суду, право на учинковит правни лијек и друга права, те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминацијска.

Уставни суд БиХ је у Одлуци од прошле године истакао да су наводи Алијагића паушални и да не могу оспорити детаљна образложења у пресудама Вишег привредног суда и Врховног суда.

„Апеланти нити једном ријечју нису објаснили зашто сматрају да је због различито процијењеног износа, који им се треба исплатити на име накнаде штете, дошло до повреде њихових уставних права“, наведено је у Одлуци Уставног суда БиХ од марта 2018. и закључено да оспореним пресудама није повријеђено право Алијагића на правично суђење.

„Уставни суд сматра да су наводи апеланата о кршењу права на имовину, такође, неутемељени“, наведено је у тој Одлуци.

Према Уставу БиХ, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће, истакнуто је тада, те је након тога прихваћен захтјев за преиспитивање Одлуке.

У новој Одлуци од 31. јауара ове године Уставни суд БиХ „сматра да редовни судови, који су донијели пресуде које се оспоравају апелацијом, нису поштовали принципе права на правичан поступак „у цјелини“ због тога што нису успјели да различита вјештачења усагласе на адекватан начин, те су тако оставили релевантна питања без одговора, што је неприхватљиво с аспекта принципа на правичан поступак „у цјелини““.

(Цапитал)