Потјера за највећим - колико је реално?
Пеп Гвардиола у недељу сустигао свог великог ривала Муриња по броју трофеја, ко је следећи и може ли Шпанац до трона?
Фудбал 28.02.2019 | 22:30
Његови Грађани су у недељу после извођења једанаестераца савладали Челси у финалу Лига купа Енглеске. Неко ће рећи - не много значајан трофеј, баш као ни онај први што је освојио ове сезоне - Комјунити шилд - који на Острву готово да уопште не цене, међутим трофеј је трофеј и пише се у тренерској биографији. А Пепова од синоћ броји 25, са сва три клуба што је до сада водио: Барселона, Бајерн и Манчестер Сити.
Делује као да је у послу много, много година, а заправо тек ове сезоне слави десету у тренерским водама. Просек је лако извући - два и по пехара по такмичарској години. За оне који не знају да се мало подсетимо. Гвардиола је са Барселоном узео највећи број трофеја, чак 14: три титуле шампиона Шпаније, два Купа Краља, три домаћа Суперкупа, две Лиге шампиона, два европска Суперкупа и две клупске титуле првака света. И са Бајерном је три пута постао шампион Немачке, на шта је још додао два ДФБ купа, један Суперкуп Европе и ФИФА Светско првенство клубова. Није успео из три покушаја да узме Лигу шампиона (три полуфинала), што је пред њега постављено као главни циљ, па је напустио Минхен.
Када је дошао у Енглеску у првој години није постао првак, титулу му је узео Контеов Челси, али већ наредне сезоне окитио се највреднијим трофејом и на Острву. После ће доћи поменути Комјунити шилд и два Лига купа.
Наравно, расподела оних главних признања за ову сезону тек следи. Сити се приближио Ливерпулу на бод, трка за шампиона потпуно је отворена, док је у Лиги шампиона Пепова машина један од главних фаворита за подизање "ушатог". А то му је, као и у Бајерну, превасходни циљ...
Када погледамо вечну табелу тренера са највише трофеја, прво што упада у очи јесте чињеница да је Шпанац у недељу сустигао свог великог ривала Жозеа Муриња. Сада су обојица на коти 25, с тим да Посебниима неколико година рада више иза себе. Гвардиолине наредне "мете" су Луис Фелипе Сколари и легендарни Шкот из Селтика Џок Стајн, са по 26 пехара. Онда следе Хицфелд (28), Лобановски (30) и Луческу (32), те на самом пиједесталу непревазиђени Сер Алекс Фергусон (49).
Неко ће рећи да је Фергијева велика предност то што је провео 26 година у клубу који је апсолутно био доминантан и за то време освојио 38 наслова. Да ће из тог разлога Пеп тешко до трона. Али треба имати у виду и како је Гвардиола од одласка из Барсе бирао. А бирао је врло промућурно. Са Бајерном му нико није могао ништа у Немачкој и ту је покупио све што се могло. Када се одлучио за Сити знало се да долази у много тежу игу, међутим толико је уложио у тим да је постао готово једнако доминанат као са Баварцима. Додуше, сада му Клоп са Ливерпулом прави проблеме...
Суштина је следећа - уколико када оде из Енгелске поново створи тим с којим ће да хара, ни Ферги неће бити безбедан на првом месту ове листе.
Ево шта каже математика...
Фергусон се повукао у 71. години, после 39 сезона. У просеку, он је освајао 1,25 трофеја по години. То је отприлике половина Пеповог просека до сада. Уколико би шпански стручњак задржао овај ритам освајања, он би без много проблема сустигао Фергија и то за десетак година. Тада би му било свега 58. Е сад, уколико би радио колико и Шкот, а успут остао при свом просеку, бројка би била брутална - морао би да остане у послу до 77. и у витринама би имао лудачких 97 наслова?! Опет, ако би се рецимо повукао у 71, као Ферги, а све под истом претпоставком да зима два и по пехара по сезони, завршио би каријеру са 82!
Мало је све ово реално, али признаћете - јесте занимљиво.
Узгред, не треба занемарити ни чињеницу да Пеп често говори како би волео да каријеру заврши радећи са децом. То би ипак могао да буде ненадокнадив хендикеп за њега на путу рушења непревазиђеног Сер Алекса.
Извор: моззартспорт
Фото: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар