Прича: Само 20?! Дјелује затрашујуће...!
Ђанлуиђи Донарума од данас више није тинејџер, али је много пре постао голман светске класе. Због њега је Миха рекао НЕ Берлусконију - И погодио! На данашњи дан рођен је голман који представља будућност седмоструког шампиона Европе. И то пре само 20 година!
Фудбал 25.02.2019 | 23:15
Он је Ђанлуиђи Донарума, данас пуни 20 година, већ има 152 меча у дресу Милана и стандардни је голман репрезентације Италије. На 57 од 163 утакмице у професионалној каријери није примио гол. Примера ради, Ђиђи Буфон је у његовим годинама имао 78 утакмица у дресу Парме, малде и А репрезентације Италије.
И, што је можда и најимпресивније, већ је прегурао преко главе ствари које се некоме не десе за целу каријеру.
Ђиђо Донарума је феномен италијанског и светског фудбала. У овом тренутку је један од најбољих на свету, а питање је тренутка само када ће постати и званично најбољи. Запањујуће је како та каријера напредује и какав је голман већ данас са само 20 година. Неки би рекли и затрашујуће...
Примера ради, голмани његових година скоро нигде не бране. Имате Лафона у Фјорентини и Луњина који је резерва у Леганесу. Сви остали голмани њихових година могу да буду срећни ако седну на клупу у некој озбиљној лиги. Донарума иза себе 152 утакмице у лиги као што је Серија А у којој се грешке не праштају. Поготово не на голу.
Био је 25. октобар 2015. године када је тврдоглави и храбри Синиша Михајловић имао идеју због које је могао да уништи две каријере. Своју и Донарумину. Србин је био тренер Милана и отказ му је висио над главом. Имао је само 13 бодова из девет мечева, био је десети на табели и Милан је тонуо. Последње што му је требало било је да са гола склони искусно појачање из Реал Мадрида Дијега Лопеза и да у том моменту сагори 16-годишње дете о чијем се таленту већ нешто чуло и наслућивало...
Ђиђо је Наполитанац који је са 14 година дошао у Милан. А требало је да оде у Интер. Већ је прошао пробу у Интеру, уписан је у школу, отишао је кући на неколико дана да се опрости од родитељског дома, када је у причу ускочио Адријано Галијани. Тадашњи трансфер гуру Милана је добио хитан позив Енца Рајоле, рођака и сарадника много познатијег Мина Рајоле. Енцо је крстарио Италијом у потрази за „пилетином“ за Мина и начуо нешто о суперталенту по имену Ђанлуиђи Донарума. У Кастеламареу ди Стабији, негде на пола пута између Напуља и Сорента, у тиркизном заливу је стасавало дете које је одскакало од друге деце. Рајоле су тада биле у добрим односима са Галијанијем и чачнуле су му сујету информацијом да чудо од детета иде у Интер. Галијани је реаговао и платио 250.000 за дете од 14 година. Посао му је олакшао Ђиђов старији брат Анотнио, који је у то време већ био члан Милана. Родитељима је лакнуло што ће синови бити заједно. Док су у Интеру чекали Ђиђа да се појави на тренинзима, он је већ задужио Миланову опрему...
Тамо је прескакао по три степеника у млађим категоријама, увек бранећи за старије генерације. Легендарни Филипо Гали је управљао омладинским сектором и од тренера добијао уверавања да је ЂанлуиђиДонарума материјал „малдинијевског“ ДНК. Тренер првог тима Пипо Инзаги је уз специјалну дозволу лекара позвао Донаруму на клупу првог тима три дана пре 16. рођендана!
А онда је дошао Синиша Михајловић и наглас изговорио оно што је многима у Миланелу било на уснама, али нису имали храбрости да кажу.
„Изабрао сам Донаруму јер има сјајне техничке и физичке квалитете. Бољи је од Дијега Лопеза. Нисам склонио Лопеза због гола који је примио у Торину, већ зато што је у овом тренутку Донарума бољи“, рекао је Синиша Михајловић.
Апенини су се затресли. Дете од 16 година ће на Миланов гол! Истина, Донарума је бранио на летњим припремама, бранио је неколико дана раније на Трофеју Берлускони против Интера, али све су то биле небитне утакмице. Серија А је нешто друго. Сасуоло је незгодан ривал... Занимљиво, двадесет година раније дебитовало је једно друго чудо на утакмици Милана. Невио Скала је лансирао 17-годишњег ЂанлуиђијаБуфона на гол Парме против моћног Капеловог Милана, а тинејџер на голу је излудео звезде попут Вее, Бађа и Бобана. Остало је историја...
Миха је дато обећање испунио и ставио Донаруму на гол са 16 година и 242 дана. Дечачко лице је осликавало малде године, али корпулентна конституција је говорила да је овде реч о неком природном феномену. Да је црнац, одмах би почеле теорије завере о датуму рођења... Донарума је примио гол на дебију, али је Милан победио. У тим тужним временима када Милан није имао скоро ништа вредно у тиму, добио је нешто луксузно за наредне године и деценије.
„Нисам био нешто изненађен, нити ме је било страх. Штавише, био сам срећан и поносан што су тада сви видели оно што смо знали годинама. Донарума је увек био посебан и бранио је увек за две године старију генерацију, тако да сам знао да ће се добро снаћи и међу сениорима“, каже данас Адријано Галијаниприсећајући се потеза Синише Михајловића.
Од тада Донаруму више нико није могао да склони са Милановог гола. Неколико партија је било довољно да наговести вансеријски таленат. Притисак јавности је био све већи, али и подршка. Од многих легенди, међу којима је нешто касније предњачио митски Ђиђи Буфон. Он ће га касније као сина дочекати у репрезентацији и предати му кључеве врата на којима су стајали неки од највећих.
„Донарума је момак вансеријских квалитета. Гол репрезентације је у сигурним рукама. Не знам шта осећа према Милану какве су му емоције, али знам да неће погрешити ако пређе у Јувентус. Али некада је и то што осећате у срцу, оно што прави разлику“, рекао је Буфон летос.
Нико кроз историју није имао толико добрих голмана као Италија. А у једном тренутку је деловало да Буфоновог наследника нема на видику. Када је Ђиђи улазио у репрезентацију, конкуренција су били Паљука, Перуци, Толдо... А када је био пред репрезентативном пензијом, наследник се није ни назирао.
Осим Буфона, подршка је одмах на почетку стизала од клупских легенди, клупских структура, саиграча... И највећа од Михајловића.
Миха о њему није причао као о дечаку, већ као о човеку. Професионалцу који је способан да сноси пуну одговорност. На страну параде и одбране. Донарума је као малолетник на голу гиганта највише одушевљавао начином на који је командовао одбраном, викао на дупло старије саиграче, преузимао одговорност, истрчавао на центаршутеве... То деца не раде, то могу само феномени.
Неколико мечева је било довољно да се види вансеријски голмански таленат. Наравно, било је и грешака. Било је и киксева. Озбиљних. Као у Болоњи када му је лопта прешла испод ноге и отишла у гол. Као јесенас у дербију против Интера. Али све је то ишло у рок службе и било нормално. Уосталом, није баш да је Милан ту нешто трпео због Донаруме и да је остатак екипе био бољи. Напротив. Поред Палете, Алекса, Абатеа, Анонтелија, Монтолива, Бертолаћија, Куцке и осталих, Донарума је са 17 година већ био класа за већину саиграча.
Са 17 и кусур година дебитовао за репрезентацију и постао најмлађи голман у историји Италије. Симболично, на полувремену је заменио свог идола Ђиђија Буфона. Бајка се сама писала.
Михајловић је отишао, али Донаруму више нико није могао да склони са гола. Судбина је хтела да први Ђиђоводбрањени пенал дође против Михајловићевог Торина у 96. минуту. Миха се само насмејао поред клупе. Знао је да створио Монструма. Потом је одбрањен пенал Дибали донео Милану победу над Јувентусом и трофеј Суперкупа Италије. У сушним годинама на Сан Сиру и тај Суперкуп је био нешто. Али први проблеми су били на видику...
Одласком Берлусконија и Галијанија и доласком контроверзних Кинеза неке ствари почињу да се мењају. Наравно, Мино Рајола је одавно ставио шапу на Донарумину каријеру и прилично водио рачуна о њој. Старији брат Антонио је већ био отишао из клуба, а Рајола са новим власницима и директорима није имао баш добар осећај. Донекле је био у праву, али донекле није, јер је иза свега стајала његова похлепа.
Рајола је извршио притисак на Донаруму да одбије продужетак уговора годину дана пре истека, чиме је ставио Милан у тешку позицију да остане без руже која је тек процветала. Тих неколико дана лета 2017. били су сапуница каква се ретко виђа на фудбалском тржишту. Одлази-остаје, одлази-одстаје, одлази-остаје... Рајолаје склопио коалицију са својим старим пријатељем Недведом и фамилијом Ањели, која му је често пунила банковни конто масним провизијама за његове клијенте. Рајола је брзо намирисао Берлусконијев и Галијанијев пад у Милану и прешалтао се на Ањелијеве који су му опростили забијање ножа у леђа са Златаном. Раније им је довео Недведа, касније Погбу за џабе и имао је велики утицај код њих.
У Јувентусу су знали да Буфоново време истиче и Донарума је зато изабран за наследника. Требало је да наследи лозу италијанских великана на Јувентусовом голу: Комби, Зоф, Такони, Перуци, Буфон... Јувентус никад није имао среће са страним голманима и често су дугорочна решења били најбољи Италијани. Донарумасе уклапао у тај профил, а Рајола је био прави савезник.
Рајола је нудио Донаруму Интеру, Реалу и многим другим клубовима вребајући најбољу понуду, али многи клубови нису желели да послују са њим. Надао се огромној провизији. Као у Погбином случају.
Јувентус му је дао зелено светло и кренуо је циркус. Али нешто су се питали и играч и породица. Упркос увредама Миланових навијача, Донарума је на крају преломио на савет породице када је тренер Монтела дошао у породичну кућу и обавио људски разговор са оцем Алфредом. Скромни Наполитанци нису знали много о ситуацији у фудбалу, уговорима, милионима... Али су разумели Монтелине речи да њихов син једног дана може да буде легедна калибра Паола Малдинија. И посаветовали су сина да послуша срце и обавеже се клубу чијим постерима му је била облепљена соба.
Уосталом, неколико месеци раније је на Јувентусовој Арени Донарума бесно геситкулирао према домаћој публици, љубећи грб Милана када је свиран један од „јувентусовских“ пенала за победу у 97. минуту. Иако је перспектива у Милану била мутна са новим власницима из Кине, млади Наполитанац је размишљао пре срцем, него главом и потписао је нови уговор. Приде је тадашњи директор Масимо Мирабели успео и да превари Рајолу на самом потпису уговора и да дечку потури папир који је искључивао фиксну откупну клаузулу. Рајола се пушио од беса али није могао ништа...
Убрзо се Миланов кинески пројекат распао као кула од карата, деловало је да славни клуб тоне још дубље, али се то и није испоставило као лош сценарио. Клуб је пао у руке Американаца који су решили да паметно инвестирају и подигну му вредност. На руководеће функције су поставили легенде Малдинија и Леонарда, тренер Гатузо је добио поверење да постане први у Милану који ће изгурати више од сезоне после Алегрија, а екипа је подмлађена.
Донарума се нашао у центру Милановог пројекта за будућност. Росонери су створили млад тим састављен од неких од најперспективнијих домаћих (Конти, Калдара, Ромањоли, Калабрија, Кутроне...) и иностраних играча (Пјонтек, Кеси, Пакета...). Када су се неке коцкице посложиле, Милан је почео да бележи добре резултате. Иако је пољска сензација Кшиштоф Пјонтек у првом плану, један од назаслужнијих што се Милан налази на путу повратка у Лигу шампиона је Донарума.
Милан је ову сезону почео слабо, примао голове на сваком мечу и рушио негативне рекорде, али се ситуација проправљала како је сезона одмицала. Великом заслугом Донаруме који је бранио невероватно у неким мечевима.
„Сада када му се деси да погреши, то не оставља последице на њега до краја утакмице. Ове сезоне је одрастао“, каже легендарни Дино Зоф.
Постало је очигледно какав Милан има квалитет у 19-годишњем голману. Иако је ту и тамо било грешака, у неким мечевима је правио разлику и доносио бодове. Од почетка ове године Донарума се налази у феноменалној форми. На девет утакмица је примио само три гола уз монструозну партију на Олимпику против Роме.
Од почетка новембра Ђанлуиђи Донарума је процентуално најбољи голман Европе са 87,3 одсто заустављених шутева. А тек му је 20 година...
Млади Наполитанац је класичан пример италијанске школе голмана. За разлику од Немаца, Шпанаца и Бразилаца који су у тренду због играчких способности да глуме трећег штопера, Донарума се држи линије као и сви велики италијански голмани. Али зато сјајно поставља дефанзивце, командује дефанзивом, доноси праве одлуке и – што је најважније – прави немогуће одбране које подижу морал екипи.
Има уговор с Росонерима још две и по године, али Леонардо и Малдини су већ кренули у преговоре о продужетку сарадње јер на Донаруми базирају будућност клуба. Почели су преговори са Рајолом о новом уговор до 2023. године.
Иза Донаруме је већ много тога, али далеко више је испред. И то је његово највеће богатство. Са 20 година је већ искусан играч. А како голмани могу да бране и до пете деценије, све наводи на то да је испред Донаруме грандиозна каријера. Ако овако настави да напредује, делује застрашујуће у каквог голмана може да израсте.
Било је то 25. октобра 2015. године, на утакмици Милан - Сасуоло. "Росо-нери" били су у серији од три узастопна пораза, а Синиша Михајловић, тадашњи тренер италијанског гиганта, повукао је више него рискантан потез, да би тргао екипу и унео нову енергију.
У припреми за утакмицу, "Миха" је изненадио многе у свлачионици, јер је пред стативе ставиоЂанлуиђија Донаруму, голмана који је у том тренутку био стар 16 година и 242 дана.
Колико је то био хазардерски гест показује и историја, јер се претходно 75 година није догодило да тако млад чувар мреже истрчи на меч Серије А и да добије шансу да покаже шта зна.
"Сви су испитивали моју одлуку да Донарума брани са 16 година, јер смо у тиму имали Дијега Лопеза. Први пут када сам га ставио у тим, Силвио Берлускони је два пута долазио у 'Миланело' да ми објашњава како мора да игра Дијего Лопез", објаснио је Михајловић, присећајући се тих дана, изузетно важних за каријеру и даље младог голмана.
На своју срећу и на задовољство српског стручњака, Донарума је одмах показао да је спреман за највишу сцену. Те сезоне је сабрао 31 наступ за сениорски тим и брзо се усталио као нова "јединица" седмоструког шампиона Европе.
Италија је тако добила још једног доброг голмана.
До данас, када је напунио ТЕК 20 година, Донарума је одиграо тачно 152 утакмице за "росо-нере", примио 157 голова и на 53 утакмице сачувао мрежу нетакнутом. Да није изванредно талентован и да није "материјал" за највише нивое, не би у овако раној фази каријере сабрао већ 13.699 минута пред стативама Милана.
Наравно, у последње три и по године пролазио је и успоне и падове. У италијанску репрезентацију ушао је у веома деликантном тренутку, почевши каријеру међу "Азурима" у периоду када су први пут од 1958. године "прескочили" Светско првенство. До данас је 11 пута бранио за национални тим,
Такође, ни у клубу се није кретао "равном линијом", јер је у лето 2017. било наговештено да неће продужити уговор са Миланом, после чега су га навијачи вређали, гађали новчаницама, називали "издајником", терали из клуба и јавно прозивали његовог менаџера, Мина Рајолу.
Ипак, он је остао и у јулу 2017. потписао феноменални уговор који ће истећи 30. јуна 2021. године и на основу којег зарађује шест милиона евра по сезони, уз тада договорену "излазну" клаузулу од 75 милиона евра.
Када је ставио потпис на папир, опет је могао да буде потпуно посвећен искључиво свом послу. И ради га одлично!
Почетком овог фебруара, Донарума је проглашен играчем утакмице у дербију Милан - Рома (1:1), током којег је имао пет важних одбрана. Недељу дана касније је одиграо 150. меч за "росо-нере" и доспео на листу од десет заиста великих чувара мреже који су одиграли највише утакмица за Милан.
Иако су доласци нападача Кшиштофа Пјонтека и везисте Лукаса Пакете донели нову енергију у посрнулог гиганта, јасно је да њих двојица, заједно са Донарумом и остатком тима, имају пред собом дугачак пут повратка клуба на некадашње, највише позиције у Италији и Европи.
Исто тако, и Ђанлуиђи је тек почео успон на листи познатих и успешних чувара мреже који су писали историју Милана, попут Себастијана Росија, Кристијана Абијатија, Диде и других. Једно је сигурно - времена има и за то је и те како заслужан Синиша Михајловић, који му је веровао још у тинејџерским данима, када би му мало ко пружио шансу.
"Када је Берлускони дошао у Миланело, рекао сам му да има две опције. Једна је да ми да отказ и да врати Дијега Лопеза у екипу, а друга је да ме задржи и да види како Донарума игра. На срећу, одлучио је да ме задржи", насмеје се и сада "Миха" када прича о Донаруми, данашњем слављенику.
Извор: моззартспорт/мондо.рс
ФОТО: реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар