Није вирус јачи, већ смо килавији

Вирус грипа ове сезоне није ни опаснији ни јачи у односу на претходне, него смо ми осетљивији, односно имунитет нам је слабији, каже за "Блиц" проф. др Жарко Ранковић, чувени српски инфектолог.

Србија 24.02.2019 | 10:50 Иако се чини да су вируси ове године јачи него икада, то је само наш утисак. Наш саговорник објашњава да већи број оболелих особа од грипа значи да толико људи није отпорно на вирус, односно да им је слабији имунитет, а никако не указује да су вируси опаснији у односу на раније сезоне.

"Из сопственог искуства могу да кажем да су млађе генерације осетљивије и подложније грипу, као и деца до четири године, школска деца, затим и хронични болесници и старији од 65 година", каже проф. др Ранковић.

Сматра се да су се, додаје, средња и мало старија генерација више пута сретале са вирусима грипа, односно да су развили одређени имунитет.

Са друге стране, у стручној литератури пише да вирус Х1Н1 даје имунитет до годину дана, а Х3Н2 даје до три године, објашњава овај доктор.

Зашто смо постали тако килави

На питање "Блица" због чега су нове младе генерације неотпорније на вирус грипа, он истиче да су бројни разлози за то, а посебно њихов начин живота.

"Они воде неуредан живот, немају довољно сна. Излазе у провод у поноћ. Не поштују биолошки часовник који не предвиђа лудовање ноћу, а спавање преко дана. Такође, ту је нередовна исхрана - једу се сендвичи, пљескавице, ништа "на кашику", наводи др Ранковић.

Он још истиче да је проблем и у томе што се млађе генерације не баве спортом, седе по кућама, гледају у мониторе, имају виртуелне пријатеље на друштвеним мрежама...

"Не излазе на ваздух, не шетају, не виђају се са друштвом да би одиграли фудбал или нешто слично. То све обара имунитет", наводи проф. др Ранковић.

Осим тога, додаје, исхрана нам је у односу на раније године нездрава - пуна пестицида, који се користе у биљној производњи, антибиотика и хормона у животињској.

Према његовим речима, иста особа од грипа може да оболи сваке године, па чак и они вакцинисани, али је клиничка слика инфекције блажа, односно не даје смртни исход.

"Са друге стране, тежу клиничку слику болести могу да имају због ослабљеног имунитета, осим младих, и хронични болесници, као и старији од 65 година", каже.

Према његовим речима, код појединих младих људи постоје два механизма који дају тежу клиничку слику болести: један је као и код свих осталих којима је имунитет ослабљен, док је други када њихове имунолошке снаге реагују бурно на вирус и великој количини пордукују такозване Т-лимфоците којима је задатак да убијају вирус грипа. Осим вируса, објашњава, оне нападају и здраво ткиво.

Вакцинација сада нема смисла, али - изађите напоље

Што се тиче заштите вакцином, за то је сада касно.

"Сада смо усред епидемије, нема резона да се вакцинишемо јер су неопходне три недеље да се створи имунитет. Зато је добра одлука да се деци продужи распуст и тиме пресече ширење вируса. Истовремено, важно је да се чешће излази напоље, проветравају просторије у којима се борави, чешће перу руке и једе исхрана богата витаминима и минералима. Одличне намирнице су кисели купус и туршија", каже он.

Број оболелих се смањује, али грипу још није крај

Према његовим речима, већ постоје подаци да се полако смањује број оболелих, али грипу ту није крај.

"Очекујем да ће епидемија грипа у Србији трајати до средине идућег месеца. Зато нема опуштања", закључио је тај стручњак.

Грип који тренутно бесни по Србији досад је однео 29 живота, а инфицирано је 104.687 особа, последњи су званични подаци Института "Батут".

Извор: Блиц