Додик направио приватну државу?!

Савјетом за заштиту уставног поретка предсједава Синиша Каран, а чланови су Средоја Новић, Предраг Ћеранић, Срђан Рајчевић и Драга Мастиловић; њихова главна интересовања су чланови групе "Правда за Давида", опозициони политичари, новинари. . .

Република Српска 20.02.2019 | 13:15 Одбор за безбједност Народне скупштине Републике Српске у сриједу, 20. фебруара, одржаће сједницу поводом угрожене безбједности посланика Драшка Станивуковића и његовог сарадника Ивана Бегића.

Сједница је сазвана на захтјев Клуба посланика Партије демократског прогреса, чији је Станивуковић члан.

Захтјев Клуба ПДП-а услиједио је након што је Станивуковићу у ноћи 12. фебруара разбијен аутомобил у дворишту породичне куће у Бањалуци. 

Бањалучка полиција је тим поводом привела Станивуковићевог сарадника Ивана Бегића, који је у вечери 11. фебруара, како тврде, довезао Станивуковћев аутомобил до породичне куће народног посланика.

Полиција је потом саопштила да је Бегић одбио полиграфисање, што је он демантовао, а онда је Станивуковић објавио аудио снимак са саслушања Бегића, који свједочи о јасним пријетњама које је полицијски инспектор Милош Бандић упутио Бегићу. 

БАНДИЋЕВЕ ПРИЈЕТЊЕ

Бандић, који је начелник Одјељења за имовинске деликте у Полицијској управи Банајлука, запријетио је Бегићу да му може учинити шта год зажели - пребити га, бацити низ степенице, згазити и ишамарати гдје год да га види. 

„Држава ми купила пиштољ и рекла - Милоше изволи“, рекао је Бандић у полицијској станици Бегићу, што је, сама по себи, веома јасна и прецизна пријетња полицијског службеника.

Објављени снимак са Бегићевог саслушања открио је да полиција отвореним пријетњама присиљава Бегића да лажно свједочи о разбијању аутомобила Драшка Станивуковића.

“Дао си изјаву, све, али нама се та изјава не уклапа”, рекао је инспектор Бандић приликом саслушања Ивана Бегића.

То је јасан знак да су на сличан начин покушавали да „спакују“ и изјаве бројних грађана Бањалуке, које су у последњих мјесец и по дана приводили, покушавајући да оптуже Давора Драгичевића, Драшка Станивуковића и Жељка Дабића за наводни покушај државног удара 25. децембра прошле године, за шта су им поднијели кривичне пријаве.  

Одбор за безбједност Народне скупштине Републике Српске, осим о овом случају, требало би министру унутрашњих послова Републике Српске Драгану Лукачу и директору Полиције РС Дарку Ћулуму, да постави још низ питања, која се односе на незаконитости у раду полиције и нарушавање људских права и слобода грађана Бањалуке од припадника МУП-а Републике Српске. 



ПИТАЊА ЗА МИНИСТРА И ДИРЕКТОРА

Чланови одбора за безбједност Народне скупштине Републике Српске морали би, ако хоће поштено да раде свој посао у интересу грађана и у складу са овлаштењима која имају по закону и Уставу, од актуелне власти у Српској, прије свега од министра Лукача и директора Полиције Дарка Ћулума да затраже одговоре и на сљедећа питања:

Ко је и због чега наредио брутално насиље припадника Јединице за подршку МУП-а РС и осталих полицијских службеника над грађанима Бањалуке 25. децембра прошле године, када су комуналци са Трга Крајине „почистили“ сва обиљежја посвећена убијеном младићу Давиду Драгићевићу?

Због чега су тог дана ухапшени родитељи убијеног младића, Давор Драгићевић и Сузана Радановић, као и десетине грађана, међу којима је било и народних посланика? Да ли само зато што траже да се открију и казне убице Давида Драгичевића?

Да ли је међу припадницима специјалне полиције, која је тог дана батинала грађане Бањалуке, било и разбијача који нису припадници МУП-а Републике Српске, већ су дошли са стране?

Зашто се насиље поновило 30. децембра, након последњег великог скупа „Правда за Давида“ и протестне шетње након тог скупа, када је такође ухапшено више десетина Бањалучана, од којих су неки били случајни пролазници на Тргу Крајине?

Зашто полиција од 25. децембра прошле године до данас, свакодневно ограничава кретање грађанима Бањалуке, забрањује сваку врсту окупљања, које броји више од три човјека, чак упада и у црквено двориште и одатле на саслушања одводи људе који подржавају породицу Драгичевић? 

Да ли је у Бањалуци уведен полицијски час, и ако јесте, по ком основу?

Зашто нису покренути поступци нити су поднесене кривичне пријаве против свих припадника МУП-а који су, према документима Окружног тужилаштва Бањалука, учествовали у уништавању доказа о убиству Давида Драгичевића?

ШТА РАДИ САВЈЕТ ЗА ЗАШТИТУ

Када ће већ засједати, Одбор за безбједност Народне скупштине Републике Српске, требало би да од врха власти Српске затражи објашњење, а потом обавијести јавност о томе шта ради Савјет за заштиту уставног поретка, који је званично почео са радом почетком ове године. 

"Журнал" је још у јануару 2014. године објавио да је у "Службеном гласнику Републике Српске" објављена одлука о оснивању Савјета за заштиту Уставног поретка и да су њени главни креатори били Славко Митровић, сива еминенција и дугогодишњи најближи Додиков сарадник, и Предраг Ћеранић, некадашњи високи функционер бивше Обавјештајне службе Републике Српске, који је једно вријеме био и у ОСИ. 



"Журнал" је тада објавио и да ће Савјет дјеловати при Кабинету предсједника Републике Српске и бити му директно одговоран, те да ће на услузи Савјету бити и неке заштитарске агенције из Републике Српске блиске Додику, као и илегална опрема за прислушкивање. 

Опозициони представници тада су тврдили да је одлука о оснивању Савјета неуставна, јер су у „једном тијелу, органу или човјеку спојене ове двије функције”.

Након пет година Савјет је прорадио у пуном капацитету. Њиме предсједава Синиша Каран, који је сада шеф кабинета премијера Радована Вишковића, а чланови Савјета су Средоја Новић, Предраг Ћеранић, Срђан Рајчевић и Драга Мастиловић. 

Према сазнањима "Журнала", на мети Савјета су опозициони политичари, група „Правда за Давида“, поједине невладине организације, као и новинари, који оштро критикују рад естаблишмента у Републици Српској. 

Активирање Савјета за заштиту уставног поретка Републике Српске је индикативно и сигнализира да Додик има намјеру да оживи Државну безбједност Српске, односно да је створио страначку обавјештајну службу, која ће на све начине - пласирањем медијских спинова, прогонима, праћењима, притисцима покушати да угуше сваки критички став спрам актуелне власти у Републици Српској.   

(Журнал)