Прича: Џокер...!
Потребно је имати херца па погодити она слободна бацања за трофеј у Нишу.
Кошарка 21.02.2019 | 23:54
У најважнијим тренуцима био је – најбољи: изнуђен фаул Билија Берона, два поготка са линије за слободна бацања и Партизан је (п)остао власник Жућкове левице.
Аустралијски центар је у финалу био кључна фигура, и то не само због поена у последњој секунди, већ и онога што је урадио током четврте четвртине кад је поенима истопио предност Црвене звезде и држао црно-беле у животу.
Довољно је само погледати његове бројке у финалу Купа. За 22 минута је дао 18 поена, уз шут из игре 6/9 (66%). За два поена је гађао 5/8, шутнуо је једну тројку и био прецизан. На све то је имао и четири скока и две изгубљене лопте. Осим Алекса Ренфроа, најбољи играч Партизана у финалу. Као и на целом турниру где му је просек био 15 поена, 5,5 скокова и 1,5 асистенција.
Посебно су, наравно, били важни поени са линије за слободна бацања. Тешко је остати смирен у тренуцима када се утакмица гледа са шакама на лицу, а камоли бити на паркету, усред вулкана, гађати на кош. Добио је наредбу да погоди једно, а дао је оба бацања. Испоставило се да је тако донео црно-белима Жућкову левицу.
Пре него што је центар црно-белих приступио на линију пенала, тренер Андреа Тринкијери га је позвао, а онда га пољубио у чело. За срећу…. Успело је!
Било је јасно још од доласка Тринкијерија да “прија” Лендејлу. Аустралијанац је драстично напредовао, а приметно је да нови тренер прибегава рокадама кад Лендејла шаље на позицију четири, али и када га упари са, рецимо, Николом Јанковићем на високим позицијама и тако прави велике проблем противнику. На пример, против Будућности.
“Тренер је направио систем који се много више базира на пик ен ролу. Начин на који радимо ми одговара: прво индивидуално, а онда екипно. Јаки су нам тренинзи. Верујем да ћу наставити да напредујем", рекао је недавно Лендејл за наш сајт, а његове игре су доказ да је у тој мисији успео.
Њему је највећи изазов био прелазак колеџ кошарке на ову “одраслу” и делује да је та транзиција завршена. Са скоковима није имао проблема, али јесте у одбрани, посебно у делу када је требало да “помаже”, а када не. Врло добро је почео да користи и пик ен рол, али и пик ен поп - да се извлачи на страну и користи добар шут којим убацује и тројке.
У дресу Универзитета Сент Мериз Лендејл је у просеку бележио дабл-дабл учинак од 21 поена и 10 скокова, што му је донело признање за најбољег играча на Западној обали, односно избор у другу најбољу петорку НЦАА.
Није тајна да је Алекс Ренфро побољшао перформанце свих играча у црно-белом, а свакако се то односи и на Лендејла. Он јесте можда мало “лаганији” играч унутра, али је зато окретнији и бржи. И то све више користи одмотавајући се из пик ен рола, а сада има и ко ће да га “храни” лоптама. Неретко га видимо и како закуцава, мада свакако има доста сегмената у којима може да напредује.
Није меч против Црвене звезде био једини у ком је имао улогу џокера. Сећамо се дуела са Морнаром кад је из тешке ситуације из одбојке погоди за победу црно-белих у Пиониру у последњој стотинки. То јесте само једна победа, али је била немерљиво битна у борби за пласман у плеј-оф. Дошла је у деликатном моменту.
После тога је имао још неколико блиставих партија, а можда и најбољу у каријери одиграо је против Будућности у за сада последњем мечу црно-белих у АБА лиги. Потпуно је носио Партизан на својим плећима, дао је 23 поена, рвао се са евролигашким центрима испод коша (додуше Гога Битадзе је рано доживео повреду). Био је то Лендејлов најбољи меч до сада са све оне две изузетно битне тројке. И против екипе Јасмина Репеше, као и Морнара и још неких утакмица на Јадрану, имао је улогу џокера.
Прича се не завршава у АБА лиги и на Купу у Нишу (где је био најбољи стрелац, МВП награда отишла Ренфроу), јер је Џок добре партије пружао и у Еврокупу где је на пет од шест утакмица у ТОП 16 фази био двоцифрен, а био је један од најважнијих играча у победи над Албом, те имао је солидну статистику и у тесним поразима од Монака и Ритаса. Нападачки је само подбацио на гостовању Монаку. Укупно гледано је пети најбољи играч Еврокупа по искоришћености шута за два поена.
Некако се Лендејл у последње време све више истиче као човек за специјалне операције. Као играч који је најбољи када највише загусти. Таквим играма, утиском и цифрама чак је и зарадио премијерни позив у репрезентацију Аустралије за утакмице квалификација за Светско првенство. Доказ квалитетног рада у Хумској.
Истицао је увек добру синергију са тренером која му отвара сада многа врата.
“Пробудио је нову енергију, долази, мотивише нас да радимо, да тренирамо сваки дан. И то радимо онако, 100 посто, једноставно, не постоје лаки тренинзи. Очекује од сваког играча да игра максимално интензивно док год је на паркету. Када дођете на тренинг, сви раде, разговарају о кошарци и то је један велики део нашег живота тренутно. То је кошарка", рекао је недавно Лендејл, а кроз ову изјаву се види да није један од оних незаинтересованих играча који дођу са стране, већ да има прави приступ и да схвата шта се од њега тражи. Зна да има проблем у одбрани и све време покушава да то унапреди. Што је донекле и успео. Зна где је дошао и за сада максимално користи то што се налази у клубу као што је Партизан.
Када смо код аустралијских центара и Партизана, можемо да кажемо да је он само наставак “лозе” коју су започели Алекс Марић и Нејт Џавај. Марић је играо и на Фајнал фору Евролиге с Партизаном. Видећемо колико ће далеко стићи Џок.
Ако је Новица Величковић “краљ” Партизана, Алекс Ренфро “дупла десетка”, Бонџа Си “жандар” који хапси противнике снажном одбраном, онда је јасно ко је Џок(ер) у црно-белом шпилу.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар