Какви су ефекти реформске агенде

Власти у БиХ у процесу приступања Европској унији прихватиле су обавезе које се тичу широких економских, социјалних и других реформи састављених у тзв. Реформској агенди за БиХ 2015-2018, а која је званично усвојена у владама ентитета 2015. године. Ефекти Агенде су недовољни, јер већина мјера није остварена нити спроведена, кажу у Центрима цивилних иницијатива.

Република Српска 19.02.2019 | 16:44 Главне примједбе у провођењу Реформске агенде су недостатак транспарентности у провођењу реформи, изостанак јавне расправе, недостатак објективности у планирању реформи, али и недостатак опредјељења за провођење реформи. Иако је усвајањем реформске агенде грађанима БиХ требало омогућити бољи живот, то се није десило.

“Дух реформске агенде је био да се појача социјална клима. Но, кроз њену примјену испало је да је углавном фокус био на консолидацији буџета и јачању јавних финансија, док су области као што је јачање владавине права и социјалне политике стављене на маргине саме агенде”, каже Исмар Хота, пројект менаџер ЦЦИ. 

Један од разлога лоших резултата је и констатно изазивање политичких криза, али и неодговорност власти, што се одразило и на квалитет провођења мјера из Реформске агенде. Ипак, у остваривању циљева из Агенде, Република Српска је, према подацима ЦЦИ, ипак остварила бољи резултат.

“Нагласио бих да је Република Српска имала најбоље резултате, гдје је примјена агенде износила 80 одсто, поређења ради, ако погледамо ФБиХ тамо је због учесталијих политичких криза примјена била мања, односно 48 одсто, док је на нивоу Савјета министара проведено неких 76 одсто”, истиче Хота.

Економисти кажу да грађани нису упућени ни у садржај Реформске агенде, а још мање у њене резултате. Потписивање агенде годило је ушима Европске уније, а политичари су након тога заборавили који је стварни циљ реформске агенде.

“Реформска агенда била је нетранспарентна, нико није знао шта она значи и шта се тиме хоће, осим што је било популарно причати о томе и махати неким папирима. Од све те агенде на крају смо имали повећање путарине, односно намета на гориво и многих других намета и вјерујем да ће се у том правцу наставити како се ова земља задужује и како се економски суновраћује”, каже економиста Светлана Ценић.

Најважнији циљ Реформске агенде требало је да буде убрзавање економског раста, смањење незапослености, подизање стопе активног и запосленог становништва и праведнија расподјела социјалне помоћи. Умјесто тога, добили смо плате које не могу покрити потрошачку корпу, одлазак становништва, али и сталну задуженост влада Српске и Федерације БиХ, које ће опет враћати грађани, бар они који остану у БиХ.



БН ТВ