Вратити имовину, па улазак у ЕУ

Европски парламент је у својој резолуцији у вези са БиХ позвао власти те земље да врате имовину вјерским заједницама и другим приватним лицима.

Босна и Херцеговина 19.02.2019 | 07:14 Иако се експлицитно не спомиње Јеврејска заједница, ради се о резолуцији која се наслања на Терезинску декларацију из 2009. године, коју је ЕУ усвојила за вријеме чешког предсједавања ЕУ, у којој је 46 земаља, међу којима и наша земља, позвано да изврши компензацију одузете имовине жртвама холокауста.

У овој декларацији се, између осталог, истиче да ових 46 земаља треба да уложе посебне напоре како би се преживјелим и њиховим потомцима омогућио живот у дигнитету.

"Узимајући у обзир важност реституције некретнина које су припадале жртвама холокауста, земље учеснице се позивају да уложе сваки напор како би исправиле посљедице неправедног одузимања имовине", наведено је у декларацији.

Подсјећања ради, највећи дио имовине одузет је у току и након Другог свјетског рата, а имовина је, осим припадницима Јеврејске заједнице, одузета и припадницима других вјерских заједница, као и другим приватним лицима која су била сматрана непријатељима тадашњих власти.

У својој резолуцији Европски парламент позива на исправљање ових историјских неправди, као услов за примање БиХ у чланство у ЕУ.

"Позивамо БиХ да обезбиједи право на имовину, указујемо на недостатак законског оквира за рјешавање питања права на реституцију и охрабрујемо власти да покрену дијалог са свим заинтересованим странама на овим питањима", истакнуто је.

Јаков Финци, предсједник Јеврејске заједнице БиХ, каже за "Независне" да је БиХ једина земља у региону која ништа није урадила да се тој заједници, али и другим заједницама, врати њихова имовина, или да их адекватно обештети.

"Све остале земље су то питање ријешиле или су почеле да га рјешавају, осим БиХ. РС је почела то да рјешава када је 2001. усвојила закон, међутим наредне године високи представник је тај закон укинуо сматрајући да то питање треба ријешити на нивоу БиХ. Од тада до данас ништа није урађено, а тек када се формира наредни Савјет министара видјећемо хоће ли се они бавити овим питањем", каже Финци.

Истиче да је охрабрен овим документом Европског парламента, који, како каже, први пут експлицитно наводи да је питање реституције, као дио опште владавине права, услов за ЕУ.

Додаје да је Младен Иванић, бивши члан Предсједништва БиХ, приликом посјете Израелу рекао да је јеврејска имовина у БиХ вриједна око шест милијарди марака, али упозорава да ова цифра вјероватно није тачна.

"Нико никад није направио процјену. Ова цифра се спомиње више као оправдање да се ради о огромној имовини и да се зато она не може вратити. Међутим, велики дио овог проблема се може ријешити да државу не кошта ништа. Рецимо, ако имате зграду Министарства унутрашњих послова Кантона Сарајево која је власништво Јеврејске заједнице, онда само треба направити да се кирија не плаћа њима, него Јеврејској заједници. Само је ствар воље да се овај проблем ријеши", каже Финци и додаје да је јеврејска имовина у 28 градова гдје су постојале јеврејске заједнице, а да је у РС највећи дио те имовине у Бањалуци и Добоју.

"Ви сте Бањалучанин, прошетајте Господском улицом и питајте старије Бањалучане и видјећете коме су припадали сви ти објекти који се тамо налазе", каже Финци.

Иначе, није само БиХ земља која не враћа имовину жртвама нацистичког режима, или људима којима је имовину одузела постратна власт у источној Европи. Британски "Гуардиан" пише да је већина земаља бившег комунистичког блока урадила врло мало да се ово питање трајно ријеши.

"У тим земљама живи око пола милиона жртава холокауста. Већина их живи у биједи", пише "Гуардиан".

(Агенције)