Прича: Посљедња опомена!

Најважнији део сезоне долази, а екипа нема јасну визију. . .

Кошарка 18.02.2019 | 22:15 Јучерашње финале Купа Радивоја Кораћа једно је од најбољих у историји овог такмичења и без сумње најнеизвесније још од оног хаотичног тријумфа Црвене звезде над Мегом у некадашњем Пиониру 2014. године.

Ипак, ни овај вечити дерби није прошао без речи и дела чија ће срж додатно продубити јаз у односима два највећа српска клуба. Одлуком водећих људи Црвене звезде да повуку екипу са церемоније доделе медаља - капитен Бранко Лазић ипак је прво пришао кошаркашима Партизана да им честита на успеху, а за њим су исто урадили и саиграчи -, одласком из дворане у хотел и ванредним заказивањем конференције за новинаре, уобличеним у обраћање првог човека клуба Небојше Човића где је изложено незадовољство учинком људи у Кошаркашком савезу Србије и радом судијске тројке Белошевић - Обркнежевић - Јовчићсамо су отворени нови фронтови вербалног рата који је одређено време био у фази затишја.

О судијским одлукама, самој завршници великог финала, али и томе да ли је Алекс Ренфро скривио прекршај надФилипом Човићем пре него што је погодио можда и најважнију тројку на утакмици, те да ли се Бероновоповлачење Лендејла за руку санкционише у оној фази утакмице водиће се дебате. Звезда има разлог за незадовољство. Али, када се глава охлади и погледа телевизијски снимак, грешака је било на обе стране (нису свирани кораци Берона код шута за три поена у финишу, нога Давидовца у првом делу...)

Црвеној звезди би, а највише Милану Томићу и његовом стручном штабу изнад свега требало да буде важно тренутно стање екипе. У последњих месец и по дана далеко је од идеалног. Истина је да је Црвена звезда у Нишу због административних разлога наступала без Мохамеда Фајеа, Мајкла Оџа и тек пристиглогКеј Сија Риверса и њихов учинак би се вероватно значајније мерио у финалном сусрету. Бориша Симанић се не би (нерезонски) испуцавао са дистанце и меч завршио са 1/8 за три поена, јер би Фаје био ту да га умири. Варијанта са Марком Кешељем није уродила плодом. Ристићева промењива игра због недостатка минута у ранијој фази сезоне, самим тим и искуства, вероватно се не би осетила да је Томић у ротацији имао и Оџа, док би Риверс својим искуством могао да растерети недовољно опорављеног Перпероглуа (1/10 из игре, 0/6 за три), како би Звезда имала нападачку опцију више у завршници уз Регланда и Берона.

Два месеца пре краја најважнијег дела сезоне, када се одлучује ко ће бити владар Јадрана и учесник Евролиге, Црвена звезда се налази у нимало пријатној ситуацији и више личи на тим без јасне визије. У финалном дуелу против најљућег противника можда није ни могла да се очекује кошарка спектакуларног квалитета, али Звездини играчи дуже време не показују ниво који реално имају. Поново се ишло линијом мањег отпора и често су могле да се виде акције где се или оставља „ливада“ играчу с лоптом или тражење решења из блока. Кроз шут или продор, који је Партизан знао да брани попуњавањем рекета и намерним остављањем, примера ради, Симанића усамљеног на шуту у три ситуације. Све то је довело до огромног броја испаљених хитаца за три поена, где су само Берон (5/8) и Давидовац (3/3) имали потребну сигурност. С тим што је дете зрењанинског Пролетера платило данак умору јер у другом полувремену није ни излазило из игре све до саме завршнице. Звезда је на 74 поена остала са само једанаест асистенција, од чега је чак девет поделио Џо Регланд, што можда и најбоље потврђује тај изостанак праве идеје...

Познати средњошколски кошаркашки тренер Морган Вутен је кроз своју пребогату каријеру знао да каже:„Више научите из пораза, него из победе. Пре свега, схватите како да наставите даље“.

Ако ускоро не покаже да је изучила тајне пораза, Црвена звезда неће знати да научи ни како да побеђује у највећим утакмицама. А, то је ваљда суштина? У недељу није положила тест издржљивости и квалитета, зато је остала без награде.

И поред тога што је Партизан добио већи замајац за финиш сезоне и почетак доигравања за шампионску круну, Црвена звезда има довољно времена да ствари окрене у своју корист. Двонедељна пауза због репрезентативних обавеза у квалификацијама за Мундобаскет долази у правом моменту за тим са Малог Калемегдана. Биће дана да се страсти умире, потом санирају све повреде из претходних месеци, а екипа посвети раду и уигравању, Риверсу да се омогући несметано увођење у систем, што би на крају вишеструко могло да се исплати. Да се тиму врати снага, реноме и свежина с почетка такмичарске године. Ростер ће бити, а опција више. Не треба заборавити да је Црвена звезда и после децембараске паузе изашла свежија, боља, разигранија, иако је онда ушла у период озбиљнијег пада који још траје.

Ово јој је била последња опомена, јер ускоро више неће бити поправних... 

Извор: моззартспорт