А сад се опет мора копат´!

Андреа Тринкијери је успео за три и по месеца да купи играче и навијаче, а сада има и потврду за учињено. Са све печатом.

Кошарка 18.02.2019 | 23:10 Слика уз еспресо. Црно-бела срца су заиграла. Постоји шанса. Потом је уследило кратко размишљање, а затим и нова слика на Твитер профилу Андрее Тринкијерија... Фотографија  Гробара. Пристао је! Партизан има првог странца на клупи у историји.  Само, то није обичан странац, знали смо и пре него што је стигао… Потпис папира који значи верност на три године. Партизан у очајној ситуацији, он је светлост  која се назире на крају тунела. Није могао на самом почетку да обећа ништа него да ће његов тим пробати. Дати све од себе. Добро, било је ту и приче о пљескавицама, чисто да почетак буде сочнији.

Многи рекоше - ево га Мојсије који ће да преведе  Партизан преко мора проблема. Други пак помислише - ма то је само маркетиншки трик, нема од тога ништа, биће још горе када оде.  Трећи опет констатоваше - хајде да му дамо мало времена па да видимо шта ће да испадне.

И ево после неких 100 дана, можемо да кажемо да је успео. Тринкијери је оживео Партизан. Када би се однекуд појавио онај чика са Јутјуба и питао “А, где је печат” за ову тврдњу, харизматични Италијан би само могао да упери прст ка витрини где стоји трофеј победника Купа Србије. То је печат његовог досадашњег рада у црно-белом. Жућкова левица. Сетимо се само колико је поштовања добио Ненад Чанак прошле сезоне за исти успех. То му је гарантовало место тренера на крају сезоне иако црно-бели нису играли у плеј-офу АБА лиге.

Видећемо како ће тећи остатак ове сезоне за Партизан, извесно би Тринка - чак и да ништа не уради - добио  поверење да проба да сагради тим за следећу сезону, али са овим Купом је то место  на клупи зацементирао. Ма шта урадио до краја сезоне, има “материјал” с којим може да тргује. Освојио је трофеј. То ће остати уписано.

Многима је постао упечатљив по својим изјавама. Некима занимљив, некима мало мање. После победа смо често могли да чујемо ону његову:

''Ма добро је ово све,  победили смо, но морамо сад копат´ даље”. И управо ћемо ту његову реченицу сада применити. Партизан мора да настави даље да “копа”. Дугачак је тунел испред, а освојен Куп Кораћа је само једна пређена препрека.

Присетили смо се управо пред почетак Купа утакмице Партизан - Задар у Арени с краја откобра . Утакмице коју би навијачи Партизана најрадије гурнули под тепих и никада не укључили усисивач. Управо тада је Чанакподнео оставку, црно-бели изгубили од Задра код куће и остали без тренера. Ситуација врло тешка. Не безизлазна, али јако непријатна.

Да је неко навијачима Партизана који су са Новог Београда кренули кући киселог израза лица рекао да ће Партизан освојити Куп у Нишу у фебруару, у седам дана размака добити Будућност и Црвену звезду и имати шансу да дође и до трећег места у АБА лиги, вероватно би му ти исти навијачи рекли да се најео бунике. И да је прилично претерао у томе.

Како се све променило за 100 дана?

Цео овај пут Партизана је почео у Сремској Митровици. Први меч против Меге. Ко зна шта би било рецимо да га је Партизан изгубио? Можда би све -попут ефекта лептира - кренуло низбрдо. Но, почело је добро. И тако се и наставило.

Веома битан моменат у целој причи је довођење Алекса Ренфроа на самом крају 2018. године. Са ове тачке гледишта, то је била феноменална  одлука челних људи Партизана. То је играч какав је црно-белима био потребан попут коре хлеба. Искусан играч који саиграче чини бољим. Код кога је лопта сигурна. Писали смо већ  о његовом значају за црно-беле, а довољно је истаћи његових 18 поена, 10 асистенција  и седам скокова из симоћњег финала. Убрзо је у тим стигао и Никола Јанковић као новогодишњи поклон. Партизан је почео све више да личи на тим који има главу и реп, преживео је европску одисеју и пропустио шансу за ТОП 8 Еврокупа, добио Будућност,  а на крају показао да има херца у тешком финалу Купа против Звезде.

Да се разумемо, то су утакмице које се решавају у трептај ока, на секунд до краја. Могли смо лагано да пишемо сада о Црвеној звезди  као  освајачу Купа. Не би ни то било незаслужено. На крају, Партизан слави. Али, некако и више од самог освајања Купа може да буде задовољан што је уопште дошао на ниво да може равномерно да игра против Будућности и Црвене звезде. Руку на срце, није то баш био случај претходних сезона. То је Тринкијеријева највећа победа за ових 100 дана. Већа и од оне синоћ.

Партизан поново игра кошарку. Није то евролигашки ниво, али је напредак врло јасан.

"Трофеј је трофеј, трофеј где пише Кораћ је још важнији трофеј и ја сам срећан због мојих играча и свих људе који раде иза, а не испред. Увек је важно кад се добије дерби, а кад се добије дерби са трофејом, онда је још важније. Могли смо ми, а могла је и Звезда да освоји. Имали смо фантастичну егзекуцију у последњим секундама меча", рекао је Тринкијери.

Пре свега чини се да атмосфера  у тиму дуго није била на овако добром нивоу. То је синоћ истакао и капитен Новица Величковић. Створила се група компатибилних играча са све Тринкијеријем као хомогеним чиниоцем. Катализатором свих дешавања. За сада је то добитна комбинација.

Не можемо да кажемо да га се играчи плаше, али… Често можете чути у разговорима с њима, или људима из клуба, у свлачионици или ходнику, реченицу - “Ма шта ти је, то је један од пет или 10 најбољих тренера у Европи”. Па, не можеш да се не трудиш и да га не поштујеш ако тако мислиш. И то се све условно-последично пројектује на паркет.

Памтиће се дуго финале у Нишу од синоћ. Али, поред свега наведеног, Партизан са том победом  није још учинио ништаконкретно  за будућност, само је верификовао блиску прошлост. Тек сада следе праве  борбе за црно-беле. АБА  лига може да буде портал који ће трансцедентовати Партизан у Евролигу. Може, али и не мора. Доста ће зависити од наредног кола у АБА лиги, 3. марта. Чека нас нови вечити дерби. Добије ли га Звезда, ето нама можда вечитог дербија у полуфиналној серији… Трена истаћи да Звезда није могла на Купу да радчуна на Кеј Си Риверса, Бранка Лазића, Мајкла Оџа и Мохамеда Фајеа, а Партизан на РадетаЗагорца и Алексеја Николића па ће и са те стране наредни дуели бити другачији. Видели смо тензије од синоћ које ће се вероватно и продубити. Шта ли би нас онда у евентуалном полуфиналу Јадрана чекало? Но, о том-потом.

Вратимо се на игру Партизана.

Можда то није очекивано, али је игру Партизана вероватно у пар реченица најбоље описао тренер Цибоне Иван Велић. Пре свега када је говорио о утицају пик ен рола на игру црно-белих.

"Тренер Партизана врти практично све кроз пик игру и јако добро кажњавају противника на том пик ен ролу. Са Јанковићем и Ренфроом је Партизан добио много већу ширину, а Пејџ се са кеца померио на двојку, имају више опција под кошем с Јанковићем...".

И то је негде и суштина, уз додатак да је сада ту и Јарамаз. Уз веома битан фактор у целој причи - одбрану. Приметно је да су црно-бели почели да гризу у дефанзиви иако и у том сегменту могу још да напредују. Посебно се у овом сегмент истиче Бонџа Си са својим дугачким рукама. Одбрана од пика може да буде боља, а посебно скок у одбрани, тачније заграђивање.  То је могло црно-беле синоћ да кошта победе када је Огњен Добрић ухватио ничију лопту и изједначио.

Како год, и оваква одбрана Партизана је била довољна да донесе превагу.

"Њихов таленат против наше одбране - и ми смо (на крају) добили", у тој реченици је Тринкијери сумирао фантастично финале у Нишу.

Све у свему, Партизан има трофеј у џепу, самопоуздање је на максимуму, али оно најважније тек следи. Време је да црно-бели забораве ловорике и врате кациге на главу.

Тек сад морају копат´.

Извор: моззартспорт

Фото: МН Пресс