СНСД дијели и шаком и капом

Награђивање партијских чланова радним мјестима у јавном сектору, мимо конкурса и закона, уобичајена је пракса у Босни и Херцеговини. Међутим, случај запослења Јелене Даниловић, несвакидашњи је примјер кршења закона.

Република Српска 16.02.2019 | 16:02 Како „Директ“ сазнаје, Даниловић има чак два посла у јавном сектору. Наиме, она је већ двије године радник Хидроелектрана на Требишњици (ХЕТ), али на посао не иде у ово јавно предузеће, већ се у јавности представља као новинарка „Гласа Требиња“, новина које дјелују при Јавној установи „Центар за информисање и образовање“ у Требињу.

Своју кандидатуру испред Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Даниловић (у то вријеме Ковачевић) објавила је на свом Фејсбук профилу. У истом статусу јавно је подржала партијске колеге Луку Петровића, кандидата за градоначелника Требиња, те Гордана Мишељића, кандидата за одборника у требињској Скупштини и директора ХЕТ-а. Претходно је била чланица Српске демократске странке, те Патрије демократског прогреса.

У свом Фејсбук статусу Даниловић је побројала ставке за које је сматрала да су њени квалитети и казала како је до сада на конкурсима за посао добила само „клопке, преваре и подвале“, уз констатацију да то „одговорнима иде на душу и образ“. Но, добила је, како је навела, прилику да „живи као сав нормалан свијет“, а због дате и испуњене ријечи „која њој значи све“ одлучила је да подржи Петровића и Мишељића.



Мјесец дана касније, почетком септембра 2016. године, објавила је нови Фејсбук статус у ком је поновила да је „ријеч за њу закон“, те да је Лука Петровић ту ријеч одржао и назвала га својим градоначелником.



Посао у ХЕТ-у Даниловић је добила у том периоду, нетом прије локалних избора, без јавног конкурса. Да је запослена у ХЕТ-у писало је и у њеној званичној биографији коју је пред изборе објавио локални СНСД. По струци је дипломирани географ.

Но, Даниловић не иде на своје радно мјесто у ХЕТ, за које редовно прима плату, већ у просторије ЈУ „Центар за информисање и образовање“. Како сазнаје наш портал, њен радни однос у ХЕТ-у није прекидан од 2016. године до сада, а уговор о раду вриједи јој до фебруара ове године. Међутим, све вријеме Даниловић се у јавности представља као радница „Гласа Требиња“, на посао иде у просторије овог медија и објавља новинарске послове за њега.

Како је Даниловић ангажована у овим новинама покушали смо да сазнамо од Манојла Ћука, директора „Центра за информисање и образовање“, али он није одговорио на наш упит о томе ко је и на који начин запослен у овој јавној установи. Након што смо упит послали два пута и остали без одговора, позвали смо га телефоном. Ћук, као човјек који је надређени медијским радницима, тада нам је рекао да нашим упитом, у којем смо се позвали на Закон о слободи приступа информацијама од јавног значаја РС, ми кршимо „право новинара на анонимност“.

„Како да вам одговорим, не знам? То што тражите сукобљава се са правом новинара на анонимност, ти кршиш једно право стицањем свога права. Ви себе зовете да сте новинар, да ли се крши право новинара кад ти располажеш његовом приватности?“, казао нам је Ћук.

На наше питање на који закон се позива кад каже да нам не може дати информације, Ћук је одговорио да се позива „на Међународни кодекс новинара“. Додао је да можемо слободно да га тужимо због тога што нам није доставио информације, али да нам „никад неће одговорити“.

Како „Директ“ незванично сазнаје, Даниловић за рад у „Гласу Требиња“ не прима никакву накнаду, већ плату прима искључиво из ХЕТ-а. Иако не прима двије плате, спорно је то што Даниловић у овом медију заузима радно мјесто квалификованом кадру који је без посла. Тако су, према подацима требињске филијале Завода за запошљавање РС, у Требињу тренутно незапослена четири дипломирана новинара и један комуниколог, док је на подручју које покрива ова филијала укупно 28 незапослених новинара.

Мирјана Ћускић из Хелсиншког одбора за људска права Бијељина каже да оваква „приватизација јавних установа од стране владајућих странака" представља велики проблем у Босни и Херцеговини данас.

„Владајуће странке имају апсолутан, директан утицај на запошљавање у јавном сектору, у смислу одабира кандидата који ступају у радни однос водећи се критеријумима конкретног доприноса промоцији странке и мобилизацији потенцијалних симпатизера и гласача, а не посједовању конкретних вјештина и компетенција за обављање тражене радне дјелатности. Мали број јавних установа и јавних предузећа уопште има креиране антикоруптивне механизме, односно усвојене правилнике за провођење и бодовање усмених интервјуа, што додатно говори о жељи владајућих да вјешто избјегну оно што закон у овим случајевима налаже, и запошљавају подобне, а не способне“, сматра Ћускић.

Она додаје да због овако комплексних случајева, као што је случај Јелене Даниловић, организације које се баве питањима корупције приликом запошљавања у јавном сектору немају објективне информације о тачном броју запослених.

„Велики број запошљавања у јавним предузећима и јавним установама још увијек се врши мимо објављивања и адекватног провођења јавног конкурса и конкурсне процедуре, те преко различито формулисаних уговора о дјелу и слично“, тврди Ћускић за „Директ“.

Како је могуће да Даниловић већ двије године прима плату у ХЕТ-у, а притом не долази на своје радно мјесто, питали смо директора овог јавног предузећа Гордана Мишељића, али он није одговорио на наш упит. Одговоре смо покушали добити и телефонским путем, но није одговарао ни на наше позиве.

Занимљиво је да у ХЕТ-у постоји електронски систем евидентирања радних сати и да сваки запослени мора провући своју картицу када дође на посао. Даниловић не долази на посао у ово предузеће, али то не смета руководству ХЕТ-а да јој редовно исплаћује плате.

Ни Јелена Даниловић није одговарала на наше телефонске позиве и поруке, па смо остали ускраћени за њен коментар.

Мирјана Ћускић за „Директ“ појашњава да је у оваквим случајевима додатно поражавајуће то што не постоје ефикасни механизми за жалбу.

„Барем не надлежним органима, чија је структура политички јединствена и наклоњена анархичнијем стању када је јавно запошљавање у питању, због тога што су и сами дјелимично на тај или сличан начин дошли до радне позиције“, истиче Ћускић.

Но, онима који имају директан проблем приликом запошљавања проузрокован овим или сличним случајем, Ћускић савјетује да се обрате надлежној институцији Омбудсмена за људска права који би могао директно да им пружи правну помоћ у случају потребе.

Извор Директ портал