Антибиотик може да буде више отров него лијек

У 10 до 20 одсто случајева јавља се дијареја, може да дође до оштећења бубрега, јетре, коштане сржи.

Здравље 16.02.2019 | 13:38 Узимање антибиотика "на своју руку", чему су многи склони због бола у грлу, кашља или сумње на бактеријску инфекцију може да има више штете него користи. Према речима клиничког фармаколога, професора Слободана Јанковића, неодговарајући антибиотик и његово неправилно дозирање штете цревној флори, узрокују дијареју, трују бубреге и ремете њихову функцију, а могу да доведу и до оштећења коштане сржи, јетре, нерава, вида, костију, зглобова...

- Пракса је показала да се постантибиотска дијареја јавља код 10 до 20 одсто пацијената - каже професор Јанковић. - То је зато што сви антибиотици ремете цревну флору, посебно они са ширим спектром дејства, а њих је већина. При томе, дужина примене је најбитнији фактор који утиче на то да се јави поремећај цревне флоре, а не "јачина" антибиотика како се уобичајено мисли. Што је број различитих бактеријских врста на које антибиотик делује већи и лек се дуже пије, нежељени ефекат на систем за варење је већи.

Када се антибиотик правилно дозира и ако пацијент не пије друге лекове са којима може да дође до интеракције, ефекат штетног дејства је минималан.

- Постоји неколико група антибиотика који се приликом излучивања концентришу у бубрежном ткиву и могу да изазову оштећење бубрега, односно губитак дела функције ових органа - каже наш саговорник. - Зато је важно да пацијенти схвате значај узимања довољне количине течности, које би требало да се попије од један и по до два литра дневно. Течност спречава да се лекови превише концентришу у бубрежном ткиву и испољавају токсичне ефекте. У највећем ризику од оштећења бубрега су особе које иначе имају одраније оштећену функцију бубрега, због дијабетеса, претходних инфекција, застоја мокраће... Групе антибиотика са потенцијално највећим токсичним дејством на бубреге су аминогликозиди, полимиксини и гликопептиди и зато могу да се примењују само у здравственим установама.

Невоља код узимања самопрописаних антибактеријских лекова је и у томе што пацијент не зна поуздано како лек делује, па се често пију антибиотици против респираторне инфекције иако он уопште не делује на дисајне путеве.

- Такво коришћење антибиотика прави двоструку штету - каже наш саговорник. - Прво, болест због кога је узет неће бити излечена, и друго, антибиотик може испољити своја нежељена дејства, од којих је најчешће дијареја. Кад год се то може, антибиотик би требало да се примењује циљано, на основу антибиограма, јер су резултати лечења тада најбољи. Истини за вољу, веома често се због хитности стања пацијента антибиотик мора одмах применити и без антибиограма, а за то је пресудно искуство и знање лекара.

Према речима нашег саговорника узрок за масовну злоупотребу антибиотика је и у чињеници да они код малог броја људи изазивају нежељена дејства:

- Међутим, када ипак дође до нежељених дејстава, она могу да буду и веома озбиљна, и могу укључити оштећење костне сржи, јетре, бубрега, нерава, вида, костију, зглобова...

ИЗНАД ПРОСЕКА

У СРБИЈИ се од 2015. године спроводи кампања за рационалнију и контролисанију употребу антибиотика. Иако је њихова употреба смањена за 32,8 одсто, још пијемо више антибактеријских лекова него што би било рационално.

Новости
фото:интернет