"Ноћне птице" су угрожене цијелог живота

Ранораниоци су били најмање поспани и најбрже су реаговали у задацима које су добили у јутарњим сатима, а показало се и да су битно боље обављали задатке у то време у односу на "ноћне птице".

Здравље 16.02.2019 | 13:29 Мождане функције "ноћних птица" и раноранилаца разлику је током радног дана, показало је истраживање које преноси ББЦ. 

Научници су свакодневно између 8 и 20 сати снимали мозак "ноћних птица" које обично иду око 2:30 сати на спавање, а устају око 10:15, као и мозак раноранилаца који лежу пре 23 сата, а устају око 6,30 сати. Утврдили су да особе које касније лежу имају мање конективитета у деловима мозга повезан са одржавањем будног стања. 

Такође су имали слабију пажњу, спорије реакције и и појачану поспаност. Научници кажу да то сугерише да су "ноћне птице" у неповољнијем положају због "ограничења" уобичајеног радног дана. 

У истраживању је учествовало 38 особа и снимана је њихова мождана функцију у мировању уз помоћ магнетске резонанце. 

Добровољци су од 8 ујутру до 20 часова обавили низ задатака, а уписиван је осећај поспаности. 

Ранораниоци су били најмање поспани и најбрже су реаговали у задацима које су добили у јутарњим сатима. Показало се да су много боље обављали задатке у то вријеме у односу на "ноћне птице". 

Људи који лежу касније били су најмање поспани и најбрже су радили око 20 сати иако њихови резултати нису били значајно бољи од раноранилаца. 

Конективитет у мозгу у подручјима повезанима с бољим учинком и мањом поспаности био је у сваком тренутку значајно већи код раноранилаца што сугерише да је код спавалица конективитет ослабљен током читавог радног дана, кажу научници.

Водитељка истраживања Елисе Фацер-Цхилдс са универзитета Бирмингхам каже да би резултати истраживања могли бити делом резултат "чињенце да су ноћне птице угрожене током читавога живота". 

Она подсећа да ноћне птице морају рано устајати због школе, а касније због посла па се стално морају борити против свога урођеног ритма. 

Научница истиче да се мора боље проучиити како прилагођавање неодговарајућем радном времену може утицати на здравље и продуктивност. 

Око 40 до 50 посто становништва склоно је каснијем легању и устајању после 8:20 сати, напомињу научници. 

Уобичајени радни дан је од 9 до 17 сати, а то за ноћне птице може значити смањену учинковитост током јутра и повећан осећај поспаности током дана. 

"Кад бисмо као друштво били флексибилнији у управљању временом, могли бисмо пуно постићи у повећању учинковитости и смањивању здравствених ризика", сматра она. 

Резултати истраживања објављени су у часопису Слееп.

Б 92
фото:интернет