Шта ће бити са Шпанијом?

Шпански парламент је одбио владин нацрт буџета а ту се не ради само о новцу већ се ради о будућности шпанске владе, новим изборима и независности Каталоније, пише Деутсцхе Wелле.

Свијет 14.02.2019 | 07:25 Шпански премијер Педро Санчез није дуго на функцији а за то што је премијер, има да захвали грешкама претходне владе јер је на последњим парламентарним изборима његова социјалдемократска странка била меду губитницима.

Откако је Санчез ступио на дужност, смириле су се страсти око шпанске политике и сепаратисти у Каталонији више нису у фокусу европске јавности. Сада је Мадрид пред кризом владе али она није дошла изненадно, већ се дуго оцртавала.

Био је то први пут у историји демократске Шпаније да је успјело гласање о неповјерењу једном шефу владе. У јуну 2018. године, је тадашњи премијер конзервативне странке ПП Маријано Рахој морао да напусти своју фотељу. 180 од 350 посланика је подржало захтјев социјалистицке странке ПСОЕ. Шпанију отада предводи њен предсједник Педро Санчез.

Социјалисти су конструктивним гласањем о неповјерењу реаговали на судске пресуде у вези са корупционашком афером око Рахојеве странке. Национални кривични суд је осудио ПП на новчану казну од 245.000 евра због умијешаности у скандал, а више бивших чланова странке је осуђено на дијелом дугогодишње затворске казне, наводи ДW.

Осим 84 посланика ПСОЕ је и љевичарски савез Унидос Подемос заједно са више регионалних странака – између осталог и из Каталоније и баскијском ПНВ – гласао против Рахоја. Уз подршку тих странака, нови премијер Санчез је ступио на чело мањинске владе. Његова странка нема више од четвртине мандата у парламенту, али сарадња траје осам мјесеци.

Гласање о буџету за 2019. је први изазов за Санчеза - а баш посланици из Каталоније би могли да доведу до пада његове владе.

Године 2017, сепаратисти у Каталонији су одржали референдум о независности региона. Централна влада у Мадриду је на то подвела регионалну владу под своју принудну управу и изгледало је да нема могућности за дијалог.

Тек послије промјене на челу државе променио се и тон између Мадрида и сепаратиста у Каталонији. У јулу 2018, Педро Санчез је примио регионалног каталонског предсједника Кима Тору у Мадриду. Циљ је био приближавање двије стране а то је био први такав сусрет у посљедње двије године.

Два политичара су се договорила да оживе билатералну комисију која се није састајала од 2011. Послије састанка, Тора је рекао да је то почетак нове етапе.

"О свему смо разговарали и ово је први пут послије дуго времена да о свему може да се разговара", навео је он.

Премијер Санчез је на Тwиттеру написао – на шпанском и каталонском језику - да је "за политичку кризу потребно политицко рјешење".

За сепаратисте у Каталонији Санчезова обећања, међутим, не вриједе много јер они траже право на самоопредељење. Многи као дугорочан циј још увијек виде независност, наводи се у тексту ДW и додаје да је то један од разлога због којег су такви у гласању о буџету допринијели да нацрт буџета не буде прихваћен.

Из владиних кругова се могло чути да је Санчез рачунао са поразом и да хоће да најави нове изборе и то 2020.

Нови избори за социјалдемократе и Санчеза долазе у незгодно вријеме. Најновије анкете показују да ПСОЕ и њени савезници не би више имали већину у парламенту, већ да би њу могла да освоји бивша коалиција конзервативне ПП, либералних "Грађана" (Циудаданос) и десничарске странке Воx.

Шпанија је у тешкој ситуацији, наводи ДW и додаје да међу грађанима расте незадовољство због стања у земљи па је тако током викенда око 45.000 људи у Мхао нове изборе, а од њих још нема ништа. Такође, није ријешено ни питање Каталоније. Тренутно се пред највишим судом одвија процес против дванаесторице вођа каталонског покрета за независност. Деветорици прете дугогодишње казне затвора због побуне и проневјере јавних средстава.

Нејасно је како ће се даље одвијати ствари у Шпанији. Ко год буде водио земљу, имаће тежак задатак да некако помири различите таборе, а то неће бити једноставно - посебно у случају Каталоније, закључује ДW.

(Тањуг)