Партизанови Битлси, 14.800.000 евра и све испочетка...!

Идеја са децом мора да успе! Изданци црно-беле школе на скенеру искусног Милана Смиљанића. . .

Фудбал 15.02.2019 | 23:46 Звали су их Партизанови Битлси. Фурали су дугу, понеки и локнасту косу, стилом подсећали на чланове славног бенда из Ливерпула, а играли, за стандарде Суперлиге, роцк анд ролл фудбал. И користили су црно-белима, поготово у финансијском смислу.

Биле су то године кад је Црвена звезда владала, а клуб из Хумске тумарао, српским теренима. А онда се после прве дупле круне вечитог ривала, док је овај јездио на другој у две године, окренуо својој деци. Из подмлатка директно у први тим пребачени су Стеван Јоветић, Никола Гулан, Иван Обрадовић и ИванРадовановић. Са доста длака на глави, а ниједном на бради. Успели су да ишчупају Парни ваљак из канала.

Црногорски ас као предводник тима који ће са Мирославом Ђукићем почети, а Славишом Јокановићемзавршити смену фудбалске власти, леви као његов значајан део, а преостала двојица више економски, јер су, као таленти из школе брзо завршили у иностранству и утабали пут финансијском опоравку Партизана. ИванРадовановић је у зиму 2007. продат Аталанти за 1.500.000 евра, Никола Гулан лета исте године Фјорентини за 2.800.000, Стеван Јоветић је јуна 2008. завршио у Фиренци за 8.000.000 (4.000.000 припало клубу), аИван Обрадовић за 3.500.000 у Сарагоси августа 2009. Само зато што је куб веровао да су дечаци одрасли у „Земунелу“ способни да га извуку из буле.

На исти начин понаша се и ове зиме. У тренутку кад је титула, реално говорећи, недостижна, а освајање купа представља навијачку занимацију, можда има смисла да се опет направи рез и у први план гурну сопствена деца, јер су – као што рече Игор Дуљај – квалитетнија од новајлија са стране. Зато чињеницу да су Страхиња Павловић и Филип Стевановић добили праву шансу на припремама и да су на прагу првог тима ваља третирати као шансу опоравка, поготово ако се зна да припадају генерацији „миленијанаца“, у којој су још Светозар Марковић,Армин Ђерлек, Златан Шеховић и новајлија Радивој Босић.

„Гледам да из ове сезоне извучемо максимум, што значи да неки играчи дођу у ситуацију да играју у сениорском погону, а то је тежак прелаз“, говори Милан Смиљанић о приоритетима црно-белих у првој половини 2019. „Испашће као да смо дигли руке од трофеја, па сад стављамо клинце да играју, али није тако. Стварно имамо два-три млада играча који не само да би требало да се изгурају, него заслужују да буду у првих 11“.

Пре 12-13 година био је Лола у сличној ситуацији. Придружени члан Битлса, само што фрузуром није подсећао на горепоменуте. Статусом одликаша омладинске школе јесте. Зато се и десило да је после првих правих шест месеци у сениорима прешао у Еспањол, убацибвши у касу 3.000.000 евра. То практично значи да је форсирањем талената из сопствених ресурса Партизан за две и по године приходовао 14.800.000 евра, што је пре деценију била већа пара него данас у свету фудбала. Времена се јесу променила, и сам Смиљанић је другачији, због чега диже обе руке за концепт који је више пута уродио плодом. Могао би опет. Под условом да се, како то каже тренер Зоран Мирковић, са дечурлијом не жури.

„Пре свега се то односи на Филипа Стевановића (16), огроман је потенцијал и требало би да га гајимо. Није све у таленту, мора мало да се навикне на неке ствари. Има добру главу и сматрам да је један од највећих талената у блиској прошлости. На пример, ја никада нисам правио проблеме на терену, ван терена јесам био склон глупостима и не бежим од тога, али је Фића тотално другачији, скроман, умерен, смирен. А таленат му омогућава да не буде такав“, хвали Смијанић најмлађег члана првог тима Партизана.

У околностима какве владају у српском фудбалу промоција сопствене школе делује као идеални, можда и најбезболнији, излаз из кризе. Посебно што је на путу да изнедри дефанзивца који би у перспективи могао да изједначи или надмаши каријеру Николе Миленковића.

„Мало је левоногих штопера као што је наш Страхиња Павловић. Таквог играча Европа жели. Има све предиспозиције, мада мора да ради на себи. Дрчан је, безобразан, што ми се баш свиђа. Има став. Видим у њему лидера у кратком периоду“.

Да идеја о форсирању деце има прођу и у најчешћем броју случајева доноси успех потврдили су каснији примери Адема Љајића, Александра Митровића,Милоша Јојића, Николе Милиенковића... За разлику од већине, прекомандованих у први тим у ситуацији кад је био шампион и комотније је могао да се развија, нови талас „беба“ мора да се бори за место под сунцем у тренутку кад ни сам клуб није начисто да ли да форсира децу или јури резултат, као што је био случај јесенас. Ако се определи за прву опцију, онда би логично било, на пример, да на левом беку, иако има двојицу староседелаца, промовише Златана Шеховића.

„Има Шеха нешто позитивно у својој личности. Удара у зид, карактеришу га огромна брзина и велико срце. За ту позицију такви квалитети могу да буду корисни. Карактер не може да се мења, али може да се ублажи. Ван терена је добрица и лепо васпитан момак“.

Шеховића су омеле повреде у првом делу сезоне, а Армина Ђерлека богиње да на почетку припрема буде уз тим. Но, ако му се пружи шанса и ако је зграби...

„Миран, повучен, има неку своју визију фудбала. Права немачка школа. Држи се свог пута и не одступа од њега. Од њега се сад очекује не да буде вођа, али да уђе у неку стандардан, препознатљив ритам“.

Можда као „класић“ из генерације 2000, Светозар Марковић, иза кога је већ година играња у првом тиму.

„Нико више Свету не гледа као клинца, иако је и даље баш то, по годинама. Не знам да ли је паметно да оде у иностранство на лето, иако знамо како клуб функционише. Квалитет није споран, 'наместио' је главу, сигурно да Партизан може добро да заради на њему, а с обзиром да покрива одговорну и осетљиву позицију није реално очекивати да не прави киксеве са само 18 година“.

Ове зиме деци Партизана придружио се Радивој Босић, талентовани офанзивац пристигао са Маракане.

„Биће му потребно време прилагођавања. Дигла се прашина због доласка из Црвене звезде, биће под лупом, али његов случај не може да се пореди са потписом Владимира Стојковића. Не би он био овде да нема квалитет. У фудбалу је битна и срећа да би све било како треба“.

Баш као што је било у периоду 2007-2009. Или касније.

„На пример, кад је Данило Пантић улазио у први тим, сачекао сам га ја. Наш играч, наше дете, преталентован, много воли клуб. Да се ја питам на таквим
играчима бих градио Партизан“, каже МиланСмиљанић, цртајући јасну смерницу опоравка клуба који није имао 400.000 евра да доведе замену још једном свом изданку Марку Јанковићу, међутим, можда би баш деца могла да га спасу.

Јер – ко ће?

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт, МН Пресс, ФК Партизан