Психијатар: Гачић је веома опасан

Данима траје потрага за Едином Гачићем (42) који је у прошли понедјељак убио Сауда Султанића у мјесту Подорашац код Коњица, а у суботу полицајца Махира Бегића у Суходолу код Тарчина.

Босна и Херцеговина 11.02.2019 | 16:29 Након што је одлежао казну у трајању од 19 година и шест мјесеци, по одлуци Федералног министарства правде премјештен је у полуотворени тип казнено-поправне установе каква је КПЗ Луке у Бихаћу, како би се тамо припремио за живот ван затвора.

Према ријечима Едхама Велаџића, директора КПЗ Луке Бихаћ, током боравка у овој установи Гачић није изазивао проблеме нити показивао било какве знакове антисоцијалног понашања. Међутим, током редовних психијатријских вјештачења, љекари су открили да Гачић има тешке психичке проблеме.

"Он је дошао код нас 26. јула 2017. године из казнено-поправног завода затвореног типа у Зеници. Уз њега је дошао и досије у којем се одмах видјело о каквој се особи ради. Пребацили су га овамо. Иначе се тако ради свугдје у свијету, како би се припремио за излазак на слободу и на неки начин боље социјализирао. С њим су свакодневно вођени разговор и лично сам с њим разговарао током обиласка затвореника", говори Велаџић у разговору за Анадолу Агенцy (АА).

Он је казао како није стекао дојам да се ради о опасној особи, јер је изгледао сасвим смирено и није захтјевао било какве љекарске третмане.

"Али је наш психијатар ипак утврдио да се у дубини ума тог човјека крије нешто чудно што би могло представљати проблем за околину. Био је, по мишљењу психијатра који је овдје с њим радио, превише хладна особа и без емоција", прича Велаџић.

У документу из КПЗ Луке у Бихаћу наводи се да је Гачић, према документацији која је била на располагању локалном љекарском тиму, одрастао у неповољним породичним увјетима.

У седмој години је остао без оца, након чега је бригу о њему преузела његова мајка, која је према његовим тврдњама била строга и ригидна што је био разлог да већ као малољетник почне бјежати од куће.

Такођер се у овом документу наводи да је током рата доживио бројна трауматска искуства и био физички малтретиран. Након окончања рата настанио се у Санском Мосту гдје је живио до почињења првог кривичног дјела убиства.

"Извршеном детаљном психолошком анализом дошло се до закључка да се ради о личности код које је дијагностицирана комбинација шизоидног и параноидног поремећаја личност, које се код именованог манифестирају у емоционалној хладноћи, ограничености распона емоција у интерперсоналним односима те одсутности и крутости социјалних релација", говори Велаџић.

Додао је да се током боравка у КПЗ Луке није ни с ким дружио, а комуницирао је с другима искључиво по потреби и врло ријетко.

"Један од затвореника нам је пренио да је Гачић спомињао некакав списак и људе на њему с којима се планира обрачунати када изађе на слободу. Зато смо и послали акт упозорења када је излазио на слободу. Међутим, ради се о врло ријеткој врсти опасних људи с којима би се тешко носиле и много уређеније земље од наше", истиче Велаџић.

Он додаје како једноставно нема законског механизма путем којег би се Гачића могло држати у затвору даље или га смјестити у болницу за душевне болеснике.

За све то је морао постојати ваљан документ с аргументима. О свему даље бригу је водио Центар службе безбједности (ЦБС) Бања Лука и тамошњи Центар за социјални рад. Јесу ли заказали Велаџић не може потврдити, али истиче како је неувезаност полицијског система могао бити један од проблема зашто је до овог дошло.

"Гачић је уредно одлежао своју казну и ми нисмо имали било какве разлоге да га даље задржимо нити је то по закону исправно било учинити. Он се по изласку јавио у матични ЦБС и Центар за социјални рад који му је чак успио извршити поврат одређених некретнина тамо које је он након тога продао и купио кућу негдје око Коњица те започео неки бизнис. А онда је након годину дана опет нешто пукло у њему и он је поново запао у то своје 'поремећено стање'", говори Велаџић.

Он сматра да не можемо кривити систем, јер се ради о особи која болује од симбиозе психичких поремећаја измјешаних с вјерским фанатизмом и постратним трауматским симптомима.

"Људи с таквим поремећајима су врло ријетки и једноставно непредвидиви. Могу се годинама понашати нормално како би вас заварали, а онда одједном почине најокрутнија злочиначка дјела", каже на крају Велаџић.

(Анадолија)