Партизан - резиме прелазног рока...
Много жеља, мало пара, слаба реализација! На крају тројица бесплатних играча!
Фудбал 11.02.2019 | 23:36
Уместо најављене реконструкције само минималне рокаде. Углавном као последица беспарице, о чему сведочи податак да су ангажована тек три нова играча, а да притом за њихове потписе није издвојен ниједан једини цент. Крилни везиста Муса Нџаи је стигао из Норвешке пошто је завршио сарадњу са Стабеком, за офанзивца Радивоја Босића није морало да се плаћа обештећење јер му је истекао стипендијски уговор са Црвеном звездом, док је из Ференцвароша стигао нападач Дејан Георгијевић у аранжману који подразумева једногодишњу позајмицу. И није овде реч о њиховим квалитетима, тек су неколико седмица под палицом Зорана Мирковића, ваља им дати шансу, а старо је правило да је најисплативији играч који не кошта, али... Сазнање да није реализовано ни упола зимског плана кад је о појачањима реч делује забрињавајуће за клуб Партизанове величине и традиције.
Најбоље се то видело на примеру Милана Гајића. И пре децембра покушао је Парни ваљак да од Бордоа најпре позајми десног бека, са идејом да Немању Р. Милетића помери у срце одбране, уколико се Светозар Марковић отисне у иностранство, али ништа од тога се није десило. Иако Жирондинци нису рачунали на златног Орлића са Новог Зеланда, Партизанови скоро двомесечни покушаји да га ангажује (у једном тренутку помињала се опција трампе за Сашу Здјелара) нису вредели, па је некадашњи првотимац ОФК Београда завршио у Црвеној звезди.
Ни план о реконструкцији левог бока није угледао светлост дана, иако су се челници довијали на различите начине. Први пик био је Иван Обрадовић (остао у Андерлехту), наредни Немања Антонов (као слободан играч потписао за Мускрон), причало се и о Рајку Брежанчићу (из Уеске прешао у Малагу), чак се стидљиво провлачила идеја о повратку Мирослава Богосавца са Бановог на Топчидерско брдо... На крају нико није дошао.
Колико су финансије биле ограничавајући фактор у Партизану показује податак да није био конкурентан на тржишту ни за остале играче. Желео је Напретковог централног везног Милоша Вулића(завршио у Црвеној звезди за 200.000 евра), придобио симпатије офанзивца норвешког Стромсгодсета Токмака Нгуена (потписао за мађарски Ференцварош, јер клуб из Хумске није желео или могао да плати 400.000 евра на име обештећења), надао се повратку Евертона Луиза(завршио у Сједињеним Америчким Државама) или Радосава Петровића (остао у Спортингу)... А то су само она имена која су доспела у јавност.
Индикативно је да само годину дана пошто је довео званично најбољег фудбалера Суперлиге, Ђорђа Ивановића (платио га 400.000 евра) Партизан није купио ниједног играча из мањих клубова домаћег првенства, те остаје дилема да ли на овдашњој пијаци нема квалитетне робе или, као у претходним случајевима, купац стоји, разгледа, али због плитког џепа не може да је приушти? Тако се дошло до синтагме "домаћинско пословање", иза које се крију сазнања да су сва тројица новајлија ангажована бесплатно и за, како се може чути, симболичне плате. Што је можда и у реду за план очувања мира у кући, међутим... Нешто слично десило се и летос, кад су без обештећења стигли Рикардо Гомеш, Габријел Енаке, Милан Смиљанић и Марк Валијенте, симболично су плаћени Немања Николић (350.000 евра), Горан Закарић (150.000) и Александар Шћекић (100.000), док је од Олимпијакоса откупљен Саша Здјелар (500.000). Укупно, у актуелној сезони 1.100.000 евра на појачања. У прошлој скоро трипут више (2.960.000). Само, тад се играла Европа, клуб је био мамац за потписе, нека појачања била су милионска... Давно прошло време.
На супротном крају терена, кад је о одласцима реч, Партизан се током јануарског прелазног рока растао са јединим играчем за ког је стручни штаб рекао да није на продају - Марком Јанковићем. Одлазак црногорског репрезентативца у СПАЛ донео је клубу око 900.000 евра (трансфер 1.800.000, зарада се дели на пола са Олимпијакосом) и оставио рупу у везном реду, засад нико није успео да је закрпи.
Био је то једини "прави" одлазак, ако се не рачунају позајмице Јована Кокира (Телеоптик), Луке Цуцина (Спартак), Марка Јовичића (малтешки Хибернијанс), док је Страхиња Бошњак постао нови члан Вождовца, у аранжамну који подразумева задржавање 50 одсто економских права кад се талентовани штопер буде продао у иностранство и омогућава повратак у Партизан ако струка то буде желела.
Јанковићев одлазак бар мало је поправио стање у каси, иако су приоритети клуба били другачији. Као пикови за продају били су означени Саша Здјелар (Бордо) и Светозар Марковић (Ђенова, СПАЛ, Сасуоло), уз напомену да ће 18-годишњи штопер већ на лето поново бити у излогу, нарочито после информације да Торино спрема 4.000.000 евра за јун.
Исти новац могао је Партизан да добије и да је продао Рикарда Гомеша. Према признању људи из Хумске, за стрелца 14 јесењих голова било је највише интересовања и конкретних понуда. Последња је стигла из Саудијске Арабије, али су црно-бели захтевали да им се сва 4.000.000 евра уплате одмах, Арапи желели договор на рате и посао је изостао.
А било би погубно за тим да је после највећег креативца остао и без првог стрелца. Ма какво стање било у каси. Јер, фудбал се игра више због голова, мање због новца...
Извор: моззартспорт
Фото: Старспорт
Коментари / 0
Оставите коментар