Порука Партизанове свлачионице: Бољи напад са два шпица!

Или - може ли летња замисао да оживи на пролеће?

Фудбал 11.02.2019 | 16:00 Мини-анкета резултирала је жељом да у наставку сезоне црно-бели промене систем и заиграју са два центарфора! Није то био чест случај током јесени, међутим, уколико се питају актуелни шпицеви Партизана најкорисније за екипу је да буде што је могуће офанзивнија.

Такав став годинама заступају Гробари, желе да гледају како је њихов тим убојит и ефикасан, међутим, ретко ко је од тренера био довољно храбар да прибегне формацији 4-4-2. Можда не би било згорег, у корист екипе, да послушају глас свлачионице, пошто су се сва тројица из садашње генерације сагласила да би им највише одговарало да пред противничким голманом имају с ким да сарађују.

За такав предлог први руку диже најбољи стрелац Парног ваљка, Рикардо Гомеш, уз образложење да у српском првенству лакше може да руши очекиване бункере кад има ослонац.

"Прија ми партнер у нападу. Иако некад знам да се извучем на крило, не могу све сам. Посебно у Суперлиги, где се тимови углавном бране, поставе у или испред казненог простора и тешко је пробити бедем. Зато је битно да поред мене буде још један шпиц, како бисмо један другом отварали простор. Самим тим креирали бисмо више шанси, давали више голова", уверен је репрезентативац Зеленортских Острва.

Оваква идеја замишљена је летос, после потпуне реконструкције нападачке линије. Леандре Тавамба је продат у Саудијску Арабију, Огњен Ожеговић позајмљен Арсеналу из Туле, осим Рикарда доведен је иНемања Николић, требало је њих двојица заједно да играју у шпицу. Чак су и припремни период у Словенији уигравани као тандем, да би повреда новајлије из суботичког Спартака већ на премијери у Никшићу против Рудара, као и брза рокада на клупи, утицали на промену плана.

Кад се Николић вратио на терен идеја није до краја реализована, већ модификована померањем "деветке" на месту "лутајућег шпица", за задацима који нису директно везани за реализацију.

"Рикардо је реализатор, док ја више учествујем у игри. Најбоље се осећам на месту "лутајућег нападача", могу да се убацим у саму оштрицу или да градим акције, зависно шта струка тражи", појашњава Николић, који је у првом делу сезоне минијатурама против ОФК Бачке, Вождовца или Војводине, спремио зицере саиграчима.

Јесен је окончао са пет голова и исто толико асистенција, али је, баш за МОЗЗАРТ Спорт, оценио себе са два и по. Можда би је подебљао кад би играо у пару са Рикардом.

"Ми нападачи од статистике не можемо да побегнемо, морамо да тресемо мреже. У модерном фудбалу сви гледају бројеве. Пет голова је мало на узорку од 23 меча. Волео бих да их је било више, али сам научен да стварам акције, разигравам тим, одвлачим противника, остављам лопте, радим на поврантим додавањима после дубински пасова".

Посматрајући тренинге и контролне утакмице током припремног периода делује да су се Николић и Рикардоизборили за статус стартера, с тим да неће деловати у пару, као тандем. Бивши шпиц португалског Насионала замишљен је као реализатор, а Немања као пакер, ближи везном реду, са задатком да буде спона две линије тима. За новајлији из мађарског Ференцвароша, Дејана Георгијевића, резервисана је, бар у почетку, улога џокера.

"Највише ми одговара да играм са два шпица. Волим нападачки фудбал, кад играчи на мојој позицији нису усамљени. Лакше ми је уколико уз себе имам неког ко ће да скаче и одвуче пажњу противника. Играо сам и Вождовцу сам у шпицу, па и у таквој формацији постизао голове, што значи да бих прихватио да будем централни нападач", објшањава повратник у Хумску 1.

На пет контролних сусрета у Анталији Зоран Мирковић је најчешће бирао формацији 4-3-3-1, али ваља имати на уму да је у почетку Рикардо био ровит и да су тек на последњем мечу, са Младости, он и Николић играли у тандему. Сва је прилика да ће тако бити и на пролећној премијери, 16. фебруара против ОФК Бачке, можда и касније против Напретка, па и вечитом дербију, уз напомену да баш у Георгијевићу стручни штаб добија опцију више.

"Попут сваког новалије, очекујем и ја да ћу играти, а видим довољно прилика за тако нешто, јер је неке јесење утакмице играо Партизан са два нападача. Могу да покријем и друге позиције, у Телеоптику сам играо десно, а у Вождовцу лево крило. Иако је кроз каријеру било случајева да ме тренери ставе на "десетку", моје најбоље сезоне биле су у улози центарфора", јасан је Георгијевић.

Та неопходност да Партизан игра са двојицом напред огледала се у последње време у два мандатаМарка Николића. Најпре тандем Петар Шкулетућ - Данко Лазовић, потом Леонардо - Урош Ђурђевић, односно варијације на ту тему, јер је Бразилац био у основи крило, али су оба случаја голови у Хумској пљуштали као киша.

Чекајући пролећни пљусак...

Извор: моззартспорт