Прича: Све цифре Лиге 1...
Мбапеу повишица 180. 000 евра месечно, Балотелију 150. 000 за сваких пет голова, деца беже из Лиона, породични бонуси у Сент Етјену! Екип традиционално објавио све плате у француском првенству. . .
Фудбал 11.02.2019 | 23:00
Неке ствари се додуше не мењају у Француској. Рецимо то што је Пари Сен Жермен недодирљив за конкуренцију, па ове сезоне има и 13 играча на листи од 15 најплаћенијих у Лиги 1. Као и лане, убедљиво највише зарађује Нејмар са месечним приходима од 3.060.000 евра (бруто, дакле од тога се одбијају порези), док је на другом месту саиграч Килијан Мбапе, који је у односу на прво сезону на Парку принчева добио повишицу – 180.000 месечно!
Следе Единсон Кавани (1.500.000), Тијаго Силва (1.160.000), Анхел Ди Марија (1.100.000), па поравнати на 750.000 Ђанлуиђи Буфон и први од двојице уљеза Радамел Фалако. Он је додуше специфичан случај, као и сви остали Монакови играчи, пошто је његових 750.000 више него Буфонових 750.000 пошто су странци у Кнежевини ослобођени већег дела пореза, па је бруто износ врло сличан нето плати што баш и није случај у преосталом делу Француске.
Баш зато је и други играч који не игра за Пари Сен Жермен, а свакако је у ТОП 15 из Монака – Сеск Фабрегас је по доласку из Челсија добио 10.000.000 само за потпис, а до краја уговора јуна 2022. биће богатији за 35.000.000 евра, пошто ће месечно зарађивати 600.000. Челси му је дао чисте папире – отуд бонус за потпис – али ће се наплатити у премијама зависним од Фабрегасових партија у Француској.
Монако ипак није други на листи најиздашнијих, после су, ако изузмемо Парк принчева, највеће плате у Француској на Велодрому. Олимпик из Марсеља у просеку играчима плаћа 258.000 евра месечно, а одскачу Кевин Стротман и Марио Балотели са округло 500.000.
Овај други је посебно занимљив случај, јер Екип доноси све детаље преговора са његовим менаџером Мином Рајолом уочи јануарског доласка из Нице. Балотелијева годишња плата ће наиме износити 3.900.000 евра бруто, али на то треба додати 7.000 евра месечно за стан, па службеи ауто, бонуси који би могли да достигну суму од 1.200.000 евра. Рецимо, бонус од 500.000 евр аће добити ако се Марсељ пласира у Лигу шампиона – девет бодова тренутно заостаје – а приде ће на сваких пет голова или асистенција добити још по 150.000 евра. Рајола је желео да прогура другачији формат, односно бонусе на три, пет, седам, 10, 13, 15 голова...
Плате откривају и одређене проблеме са којима се клубови носе. Рецимо, у Лиону се муче са младима који све раније беже у богатије клубове. Већ је Олимпику тако прошлог лета побегао Виљем Гебелс (Монако), иако му је клуб нудио 35.000 евра месечно и само за потпис више од 1.000.000. Сад у Лиону брину око Титуана Томаса, Флорана Да СиЛве и Рајана Шеркија, Овај последњи, нападач, тек у августу пуни 16 година и тада ће стећи право да преговара са другим клубовима. Већ га зивкају из Јувентуса, Милана, Ајакса, Барселоне, Бајерна... Лион је принуђен да диже плате и клинцима који су још далеко од првог тима.
Да се додатно отворе морали су и други, без обзира да ли су у питању клинци или старији играчи. У Рену је рецимо просечна плата скочила са 65.000 на 100.000, пошто је последњих сезона клуб добро зарађивао на тржишту. Абдулаје Дукуре (Вотфорд), Адама Дијакаби (Монако), Пол-Жорж Нтеп (Волфзбург), Камил Гросицки (Хал) и пре свих Усман Дембеле (на одласцима прво у Дортмунд, а после у Барселону узео је Рен 35.000.000 евра) дозволили су клубу да са мало рашири и рецимо за 17.000.000 из Меца доведе суперталентованог Исмаилу Сара. Као последица, скочиле су и плате. Хатем Бен Арфа ту одскаче далеко испред свих са 400.000 месечно.
Посебно интересеантан је пример Сент Етјена, који је још код чувеног председника Рожеа Рошеа (владао од 1961. до 1982) увек правило да играчима даје мању плату, али веће бонусе. До скора је важио систем по којем је плата ишла највише до 90.000 евра, али је сваки играч у бонусима могао да добије још 40 одсто преко. У 2010. је граница од 90.000 подигнута, али и даље је фиксни део плате максимум 60 одсто од потенцијалне зараде. Тврде у Сент Етјену да тиме одржавају имиџ породичног клуба. Приде успевају да контролишу незадовољство какво обично настане у случају превеликих разлика у платама.
Даље, Сент Етјен ризик смањује и тиме што играчима старијим од 30 година додато смањи плате, али им све врате ако, примера ради, одиграју одређен број утакмица. Примера ради, за Лоик Перина (33 година) услов је 20 мечева.
Ни ту није крај, бонуси следују и за сваки пласман од петог места на табели, пошто Сен Етјен има шести буџет у лиги. Па тако пет место доноси фудбалеру који је играо у свих 38 утакмица у Лиги 1 бонус од чак 100.000 евра. За четврто иде 130.000, за треће 180.000, за друго 200.000, за прво 250.000. Не треба да чуди. Само од ТВ права клуб ће за четврто место на крају сезоне зарадити 3.100.000 више него кад би био пети. Од те суме, 1.430.000 ће завршити у џеповима играча.
Сент Етјен је иначе и дом најплаћенијег Србина у Лиги 1 пошто Невен Суботић игра за 180.000 евра месечно. Стефан Митровић је са 80.000 уз Матза Селса најплаћенији у Стразбуру, толико у Монпељеу има и дојучерашњи фудбалер Црвене звезде Демијан Ле Талек …
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар