Прича: Звездина највећа опсесија...
Какве све баријере чекају Мирка Иванића на Маракани? Последњих година никога црвено-бели нису јурили као црногорског репрезентативца из Новог Сада.
Фудбал 10.02.2019 | 23:45
Сигурни смо и да је споро „хватање“ Иванића на удицу Звездине величине и европских успеха подсећало оне млађе фанове на случај бугарског интернационалаца Чавдара Јанкова. Многима су прошли тинејџерски дани у ишчекивању када ће да дететонира бомба прелазног рока за којом је жудео Славољуб Муслинпочетком овога века. Нису је дочекали. Или да пређемо на кошаркашки терен: сваких шест месеци доминирали су наслови о томе како се торњеви близанци из Железника Ашкрабић и Николић из предграђа селе на Мали Калемгдан…
Томови су о томе написани, баш колико и у Звездиној потреби да се појача Мирком Иванићем. Само је овог пута исход за звездашку јавност био позитиван.
Остаће записано да је Мирко Иванић треће најскупље појачање у историји Црвене звезде, али тај финансијски крст тежак 1.3000.000 евра биће најлакши тег који ће на својим леђима носити некадашњи капитен Војводине. Доскорашњи члан БАТЕ Борисова доведен је на велико задовољство врхушке клуба и спортског сектора као неко способан да прави разлику.
И кроз ту визуру изнад просечног талента и фудбалског знања гледаће га навијачи Црвене звезде од тренутка дебија. Очекиваће – чуда. И просто непотребно их је осуђивати због таквог резона, јер су и они чули приче о томе да Владану Милојевићу није било испод части да се прошле зиме састане са Иванићем на Копаонику и до најситнијих детаља му нацрта где га и како види. И да му објасни колико му је потребан за наредне европске изазове. Посебно што се у том тренутку већ причало о одласку Гелора Канге.
“Сјајни су и Иванић и Јевтић, али Мирко као да боље ‘запада’ на боковима и тако прави вишак“, поручио је у једном неформалном разговору спортски директор Црвене звезде Митар Мркела.
Звезда је као потенцијалне алтернативе нишанила Мирка Иванића и Швајцарца српског порекла Дарка Јевтића. Репрентативац Црне Горе је био увек за пола корака испред. Његова недоступност - прво што он није желео да се враћа у српски фудбал, а друго што БАТЕ Борисов није желео да га прода, као да је додатно мотивисала генералног директора Црвене звезде Звездана Терзића да запиње. После сваког “не“ појачавао се притисак на нбившег Вошиног ђака, а на послетку његов потпис требало би да представља персонификацију Звездиног финансијског и организациног напретка. Јасно је да је то прва Терзићева порука Иванићевим доласком.
Друга је везана за погледе унапред и мирно чекање европских квалификација током којих би Мирко Иванићморао да има битну улогу.
Апострофирали смо већ да ће Иванићев сваки потез бити праћен кроз навијачки микроскоп и то ће бити баријера коју ће морати да прескочи. Можда га и Звездин дрес натера да промени карактер. Јер он је у Војводини и БАТЕ Борисову можда био најбољи играч, али није био вођа тима и неко око кога се скупља екипа. Таква улога у Љутице Богдана је резервисана за “гардисте“, предвођене Вујадином Савићем, али ће Иванићморати да трансфрормише неке навике. Сигурно знате причу о војвођанском менталитету и равној линији која их успорава да покажу шта и колико могу у табору вечитих. Ту општу прихваћену тезу донекле је на црвено-белој страни Топчидерског брда разбио Александар Катаји, који је имао црту равнодушности и необавезног погледа на фудбал, али је у утакмицама високог интензитета гризао. Можда и зато што има ту “барбаско“ у себи, док је Иванић нешто другачији менталитет. Много, али много тих и много васпитан…
И не само то. Можда они буду играли и заједно, можда од њих Владан Милојевић направи једну душу у два тела, али Иванић ће, ако питате Звездине навијаче, на Маракани имати и тешко наслеђе Марка Марина. Просто, пошто га је Звезда толико јурила, тај неко мора да поједе лопту. Баш као Марко Марин у Напуљу када се поиграо са са галактичком вредношћу Кулибалија и Хамшика. То је оно што звездина публика тражи и због чега је некоме спремна да да бланко подршку и опрости му тактичку недисциплину, лењост и неспремност.
Владан Милојевић није такав стручњак, али ће до почетка пролећног дела првенства покушати да растерети Мирка Иванића. И можда укаже јавности да је за његово савршено уклапање потребно време. И можда храбро саопштити јавности да Иванић није мађионичар Мариновог ранга, али да је и те како потребан Црвеној звезди.
Просто, када видите најбоље потезе каријере Мирка Иванића схватићете да он све ради са лакоћом покрета. Не дрибла у цугу тројицу, али одлично зна да “протури“ лопту.
Нема шут као некад Ненад Милијаш, али је спреман да телом створи простор на неких 16 метара и онда упути савршено прецизан ударац. Једноставно, Мирко Иванић је креативна, али и рационална десетка.
Новинари у Белорусији су га прогласили “дабл-дабл“ играчем, а то значи да је у тамошњој лиги обично имају двоцифрен број голова и асистенција. Први проблем је настао када се Иванић заситио играња и живота у близини Минска, и када је схватио да је он последње две године одужио дуг верности навијачима Војводине речима да никада не би играо за београдске вечите. Просто, Звезда је у овом тренутку велики напредак у каријери Мирка Иванића, шанса да се под овдашњим светлима представи Европи. А она су много јача него она белоруска.
И још једну баријеру имаће Мирко Иванић. Лета 2017. године у клуб је као капиталац дошао Бразилац Рикаридњо. Није успео. Сезону касније највише се очекивало од још једног Бразилца Кафуа чији долазак је подигао велику прашину еуфорије. Није вредело – опет су посао обавили неки други Звездини пикови и староседеоци.
Тенденцију подбачаја Звездиних капиталаца можда ће прекинути Мирко Иванић. Просто, он ће у Љутице Богдана сам себи нацртати лимите каријере. Ако се покаже да је прави, то ће значити да има све квалитете потребне за најјаче европске лиге. Ако не успе - то ће бити потврда да је зрео да добро игра из сенке, али такви играчи просто не могу да буду велики. Без обзира што блљесну против Сампдорије или у Лиги Европе у судару са Келном.
И још једна прича о томе колико га је Звезда желела и колико је Звездан Терзић био упоран у тим настојањима. Генералном директору црвено-белих је лета 2016. године зазвонио телефон, са друге стране жице је био тадашњи челник Партизана Војкан Недић исто намерачен да доведе Иванића. После пријатељског протоколарног разговора Терзић је познанику дословце рекао:
“Могу само да ти кажем да ћемо завршити Иванића. И то врло брзо…”
То брзо је дошло после 2,5 године...
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар