Стални тренд одрицања пасоша

У посљедња два мјесеца с исписницом из држављанства БиХ из Министарства цивилних послова БиХ, изашло је укупно 589 сад већ бивших држављана ове земље.

Босна и Херцеговина 08.02.2019 | 08:37 Како је за Аваз потврђено у том министарству у децембру прошле године држављанства БиХ одрекло се 340, а у јануару ове године још 249, сад већ бивших грађана БиХ. Ове бројке показују да се само за два мјесеца држављанства одрекло 589 грађана и да се тренд исписа из књиге држављана ове земље незаустављиво наставља.

И док у држави све остало стагнира и назадује, нажалост по масовности и динамици одрицања грађана из држављанства БиХ је прва у региону. На примјер, док се у Хрватској на годишњем нивоу из држављанства испише тек неколико десетина или стотињак грађана, у БиХ је та цифра одавно изражена у хиљадама.

Тако је у прошлој години 4.688 Босанаца и Херцеговаца узело пасош неке друге земље, а од рата до данас из књиге држављана исписано их је чак 84.999!

Најпоразнија чињеница је да се у државном буџету новац од такси за одрицање од држављанства рачуна као приход.

Прошле године било је предвиђено да се од тих такси у буџет слије 2,2 милиона, али та сума премашила је 3,5 милиона марака. 

Како сазнаје Аваз и у овогодишњем буџету предвиђено је да тај приход буде већи од 2,5 милиона КМ. Таксу у износу од 800 КМ плаћају сви они који се држављанства БиХ одричу у корист свих земаља свијета, изузев ако узимају држављанство неке од земаља бивше СФРЈ.

У том случају плаћају 200 КМ. Но, одрицање од држављанства БиХ може бити и скупље ако захтјев неко подноси путем дипломатско-конзуларне мреже БиХ, јер се тада плаћа и конзуларна такса, па захтјев кошта око 1.000 КМ.

Велики број држављана БиХ који се у посљедње вријеме одриче млађи су од 30 година. Иако је у већини случајева ријеч о особама које су рођене у иностранству, сазнаје се да је све више оних који су након рата отишли из БиХ и одмах док су стекли право на држављанство у некој од европских земаља, одлучили су узети пасош земље у којој данас живе.

Највише некадашњих држављана БиХ постали су, барем формално, Нијемци, Аустријанци, Словенци, Норвежани, Чеси, … У међувремену, они који су се одлучили за дански пасош, могли су задржати и онај од БиХ јер је Данска донијела закон по којем се њихови будући држављани не морају одрећи држављанства земље из које долазе.

(Аваз)