Инспиративна прича из фабрике...
Како је Јутјуб спасио каријеру поштара Томе Менијеа? Касније запосленог и у аутомобилској индустрији. . .
Фудбал 12.02.2019 | 23:38
О репрезентацији, милионском уговору са Пари Сен Жерменом, па чак ни првој лиги Белгије није смео ни да сања. Али онда је један Јутјуб снимак све променио. Меније у дресу Виртона у који га је мајка послала на пробу након што га је Стандард Лијеж после серије повреда отписао. Није само то повреда, признаје иМеније.
“Рекли су ми: ’Лош си’. А-ха-ха. Али нисам био толико колико лош колико нисам био за живот у тим фудбалским академијама. Мени су биле потребне друштвене активности, дружење... А овамо 24 часа са истим људима. На часу, на тренингу, преко викенда... Није то живот“, каже Меније у интервјуу који је дао док се возио у “таксију“ Радио Монте Карла, нешто налик емисији коју је за РТС радио наш прослављени коментаторАлександар Стојановић.
Тада 15-годишњем Менијеу “шут-карта“ у Лијежу није тако тешко пала. Помирио се са тим да ће живети нормалан живот, ићи у редовну школу... Отац – и сам пропали фудбалер – толико се ипак разочарао да месецима није желео да са сином говори о фудбалу. Мајка је ипак била смиренија, мада сасвим одлучна: убедила је Менија да истраје, послала га на пробу у Виртон, на првом мечу Тома даје шест голова (мада на Википедији пише 10) и добија уговор. Далеко од тога да је ту био крај, у првој сезони Витрон испада у трећу лигу, са том платом не може се живети... Меније је морао да нађе посао. Поштар, па фабрика. Све док на две утакмице против Лијежа није постигао четири гола. Један је био спектакуларан, рабоном, и као што то бива завртео се по Јутјубу, па се за Менијеа прочуло диљем Белгије.
“Дао сам неке голове који су постали сензација на Јутјубу.То је све покренуло, заиста. За све касније трансфере дугујем захвалност Јутјубу“, смеје се Меније.
Занимљиво, тих дана је Меније био нападач. И хтели су га голови. Тад га је баш кренуо. Давао их је главом, левом ногом, десном, са 10, са 20, са 30 метара... После тих голова заиоста су се скаути свих великих белгијских клубова сјатили на Витронове утакмице. На крају је Клуб Бриж, коме су тог јануара 2011. измакли наш Далибор Веселиновић и Желе Ван Дам, додао гас и Виртону платио 200.000 евра како би Меније на лето стигао на “Јан Брејдел“ стадион. Одатле после пет година и у Паризу.
Али никада није заборавио како је све почело ни све муке које је проживљавао као 18-годишњак.
“Следећи пут кад вам поштар дође на врата, бар му се насмејте, можда га понудите шољом чаја. Вероватно је имао тежак дан“, присећао се недаво Меније у дневнику на порталу “Тхе Плаyерс Трибуне“.
“Устанеш у пет ујутру и кренеш пре но што сунце изађе. Можда је занимљиво у њујорку или Лондону, али ја сам из малог сеоцета у коме су куће разбацане. Пљушти киша, паркираш кола, пењеш се 50 метара до поштанског сандучета, оставиш пошту, назад до кола и возиш до следеће куће – 10 метара. И опет паркирај, изађи, шетај... Био сам толико уморан да бих после преспавао цело поподне“.
Издржао је два месеца пре но што се прешалтао на фабрику аутомобилских делова у Сен-Гобену.
“Опет устајеш у пет, доручак, возим пола сата до посла. Фабрика толико велика да колима мораш на другу страну. Попијеш кафу, смена почине у шест. Ја сам радио у сектору за склапање шофершајбни. Радили смо све велике марке: мерцедес, рено, ситроен, опел... Мој део посла је био да их утоварим на камион пре но што их пошаљу у Кину, Француску и Румунију. Такође сам и примао наруџбине. Тако до два сата, па на тренинг. Никад нећу заборавити колеге, постали смо велики пријатељи, били су велики фудбалски фанови, знали су ко сам и пре но што сам се тамо запослио. После су ишли на Виртонове утакмице. Па замислите само шта сам трпео кад дођем у понедељак ујутру на посао: ’Човече, па ти су проклето ужасан’. Али добро, и то је део посла, зар не“, смеје се Меније.
Има и због чега.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар