Управник затвора да буде Србин

Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара у техничком мандату Мирко Шаровић изјавио је Срни да инсистира да на челу првог државног затвора у БиХ буде представник српског народа, како по распореду и припада.

Босна и Херцеговина 06.02.2019 | 13:23 Он је демантовао наводе појединих медија да Савјет министара у техничком мандату опструише почетак рада Завода за извршење кривичних санкција, притвора и других мјера у Војковићима, општини Источна Илиџа.

"Не знам ко шири те дезинформације, али једина истина је да инсистирам да на челу ове институције буде представник из реда српског народа", рекао је Шаровић.

Према незваничним информацијама, министар правде у Савјету министара у техничком мандату Јосип Грубеша жели да управник затвора буде Хрват, док Шаровић инсистира да то буде Србин.

Грубеша је јуче рекао да жели вјеровати да ће поједини чланови Савјета, који својим дјеловањем одржавају статус кво, коначно промијенити мишљење и дати "зелено свјетло" за формирање затвора.

"Када ће затвор коначно бити отворен у овом тренутку тешко је рећи. Ми ћемо из Министарства правде затражити да се та тачка што прије поновно нађе на дневном реду Савјета министара", рекао је он.

Он је подсјетио да су радови на изградњи Завода за извршење казнених санкција, притвора и других мјера у БиХ, завршени, а обављен је и технички пријем, те је затворски комплекс у потпуности спреман за пријем притвореника и затвореника у техничком, али не и у правном смислу.

"Заправо, ради се о томе да Савјет министара БиХ треба донијети одговарајуће одлуке, које је Министарство правде предложило крајем прошле године и да се на тај начин правно утемељи институција Завода и истовремено угаси Јединица за имплементацију пројекта његове изградње", појаснио је Грубеша.

Према његовим ријечима, крајем 2018. године у више наврата те су се одлуке налазиле на дневном реду сједница Савјета министара БиХ, али су на приједлог појединих министара и скидане, те је тако наступила блокада финализирања правног аспекта овог захтјевног пројекта, а самим тим и његова даља имплементација и операционализација.

"Поједини колеге министри у Савјету министара БиХ су се, из њима знаних разлога, успротивили разматрању и усвајању ових одлука, а које су кључне за даље кораке ка отварању првог државног затвора. Нажалост, они јавно не желе иступити и рећи зашто опструишу овај пројект. Уже гледано, одговорност је неупитно на тим функционерима, али се у најширем смислу, без сваке сумње, ово питање мора посматрати с аспекта закона и онога ко и по којој процедури доноси одлуке, па у том смислу и питање одговорности", закључио је он.

Он је истакао да треба врло озбиљно схватити упозорење донатора да ће затражити поврат средства у износу од 11 милиона евра које су дали за изградњу државног затвора, јер власти БиХ сматрају неодговорнима.

Грубеша каже да је Министарство правде БиХ у сталном контакту са представницима страних инвеститора који су у више наврата експлицитно изразили своје незадовољство што затвор још увијек није стављен у функцију.

Иако затвор није у функцији, навео је Грубеша, затворски комплекс потребно је осигуравати, у зимском периоду и загријавати, те се Министарству правде свакога мјесеца испостављају рачуни за струју, воду, гас.

"Поред тога, Министарство ентитетским затворима плаћа сваки дан за чување затвореника који су сада смјештени код њих, док наш затвор, због нечије самовоље или неких других њима знаних разлога, зјапи празан. Сва та средства неоправдано одлазе из буџета институција БиХ, тачније речено узимају се из џепова грађана БиХ", истакао је он.

Ревизори Канцеларије за ревизију институција БиХ су у додатном ревизорском извјештају о пројекту изградње државног затвора у Источном Сарајеву, објављеном прије два дана, надлежним институцијама указали на потребу да хитно рјешавају неопходна питања у вези са коначном реализацијом пројекта изградње тог затвора и успостављањем његове функције.

(Срна)