Прича: Путоказ...

Ако је тријумф над Уникахом први корак за повратак у срж такмичарског функционисања, онда су Милан Томић и његови сарадници на путу да направе добар посао.

Кошарка 06.02.2019 | 22:20 Заборавили су вероватно и одговорни на Малом Калемегдану када је овако рано спуштена завеса на европску сезону - 2013. године уз пораз од Галатасараја у Истанбулу (84:85) 19. фебруара на крају друге фазе Еврокупа -, али је бар то учињено уз експлозију.

Уникаха је прегажена у дворани Александар Николић, чиме су црвено-бели дошли у ситуацију да се макар часно опросте од европског друштва. Чињеница да ова утакмица, ипак, није имала такмичарски значај вероватно је највише и утицала да коначни резултат буде какав јесте и да тренери некадашњих евролигаша с мање емоција доживе ову победу, односно пораз.

Црвена звезда је свакако добила подстрек какав се несумњиво тражио као вода у пустињи после неколико лоших издања и кризе у јануару. Путоказ ка изласку из нимало пријатне ситуације и доказ да овај тим може доста, само када хоће.

Не може ова утакмица да се узме као полигон за меру квалитета, поготово због изостанка такмичарске искре. Али није ни мала ствар када на доминантан начин разбијеш дугогодишњег такмаца, некадашњег освајача Еврокупа, те екипу која је само два дана раније победила Реал у једном од најлуђих мечева ове сезоне у европској кошарци - уз спектакл виђен у Минхену са два продужетка - и тако завршиш епизоду у било ком такмичењу.

Српски шампион је Уникаху надиграо у свим најважнијим статистичким категоријама. Надскочио (31-23), поделио више асистенција (21-15), украо више лопти (10-8) и успут изгубио мање лопти од противника (11-15). Црвена звезда је на крају имала чак шесторицу двоцифрених играча. Милан Томић је током сусрета ротирао десеторицу, од чега су се њих деветорица уписали у листу стрелаца и свако од њих имао је макар седам поена. Алекса Раданов и Мајк Цирбес су меч одгледали са клупе, док Душан Ристић није имао своје вече, па је уз четири промашаја из игре остао без поена.

У моментима када је резултатски притисак изостао, напади су остварили највећи бенефит. Црвена звезда је ишла на чак 60 одсто за два (27/45) и 61 одсто за три поена (11/18) и само се још једном ове сезоне у Еврокупу догодило да црвено-бели буду на изнад 60 одсто у обе статистичке категорије. Догодило се то у још убедљивијој победи над Брешом у Београду (103:67), када је Звезда била на готово 69 одсто за два (23/32) и 60 одсто за три поена (15/25).

Упркос томе што су играчи Уникахе убацили чак 16 тројки - други најбољи учинак у клупској историји - Црвена звезда је тај шутерски замајац гостију разбила оним што је требало да буде најјаче оружје ове сезоне: Дугом клупом.

Џоу Регланду је убризгана ињекција самопоуздања. Да, притиска није било, али најбољем стрелцу Црвене звезде било је потребно овакво издање како би схватио да није све изгубљено за њега и да мора и може да се врати на ниво с почетка сезоне. Имао је четири изгубљене лопте, али се Рајану Боатрајту увукао под кожу, узео му три лопте из руку и тако уписао рекордна четири украдена поседа за ову сезону, уз 21 поен и седам завршних додавања. Што је важније од целе статистике, са лоптом у рукама изгледао је много сигурније, мирније и заличио на себе с почетка такмичарске године.

Немања Ненадић и Дејан Давидовац су имали нешто већи простор за игру и сваки минут проведен на паркету искористили су да Милана Томића ставе на веће, али и слађе муке. Давидовац је подсетио на неке игре из Евролиге, док је Ненадић опет ставио до знања свима да може да се снађе на месту организатора игре, али и да се уклопи у више позиција на паркету. Цео тим је добио јасан знак да је време да се крене узлазном путањом. 

Ова утакмица није донела, како су многи очекивали, директну борбу за четвртфинале Еврокупа. Уникаха иде даље и имаће могућност да врати трофеј у своје витрине после годину дана Дарушафакине владавине. Црвеној звезди са леђа пада велики терет и сада ће се путовања и физичка потрошња играча свести искључиво на границе Србије и некадашње Југославије. Мањи број утакмица даће већи простор за опоравак и уигравање, али и ковање великог плана да се од Будућности преузме јадрански трон. С истим амбицијама се носе Цедевита и Партизан, који такође немају додатних европских обавеза, док ће Јасмин Репеша морати да пронађе формулу по којој ће остати конкурентан у Евролиги, уз минимално експонирање својих најбољих играча пред најважнији период сезоне.

Црвена звезда у јануару није изгледала најбоље, али све ће се то заборавити колико већ 17. фебруара, ако се освоји пехар Жућкове левице у Нишу, а поготово када се заврши плеј-оф Јадранске лиге. Шампионска круна у Јадранској лиги и повратак у Евролигу су јасан циљ све четири екипе на врху регионалног такмичења.

Црвена звезда можда нема најјачи састав индивидуално, али је у највећем делу ове сезоне жила куцавица црвено-белих била тимска игра. И тако су побеђивали све директне ривале, па и европске конкуренте. Ако је тријумф над Уникахом први корак за повратак у срж такмичарског функционисања, онда су Милан Томић и његови сарадници на путу да направе добар посао.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт