Број 14 - да буде као Матеја Кежман!

Дејан Георгијевић задужио дрес са бројем 14 и верује да ће имати успеха као некада Матеја Кежман у Партизану. Стигао је заобилазним путем до клуба у којем је поникао, сада жели да остави дубљи траг.

Фудбал 06.02.2019 | 21:50 Било је то пред зиму 2011...

Тадашњи тренер Партизана Александар Станојевић одрадио је велики посао у јесењем делу сезоне и Црвену звезду оставио на "минус десет". Нова титула смешила се "парном ваљку".

Због великог кикса против Шамрока у квалификацијама за Лигу Европе, Партизан је остао без европских искушења, тако да је клуб уговорио пријатељску утакмицу у Плоештију против Петролула.

Шансу да неколико дана проведу на путовању са старијим колегама добило је и неколико клинаца из Телеоптика. Један од њих био је тада 17-годишњи Дејан Георгијевић.

Након осам година од Букурешта и пет проведених у другим срединама (Спартак, Инђија, Вождовац, Ференцварош), у којима се истицао головима и нападачким способностима, Георгијевић се почетком 2019, признаћемо изненада, вратио у Партизан.

"Једва чекам тај тренутак да дебитујем. Није ми се жеља остварила у првом мандату, надам се да ће сад бити много утакмица и голова", почео је нови-стари нападач Партизана.

У првој епизоди у Партизану, Георгијевић није имао среће да се опроба у сенироском тиму.

"После позива Александра Станојевића вратио сам се у Телеоптик, прикључиван сам на припремама код Марка Николића, касније сам ишао заобилазним путем, у Спартаку, Инђији, вратио се степеник ниже, што је био исправан потез, јер сам се надавао голова у Првој лиги, да бих се вратио у Вождовац и наставио са одличним партијама", наставио је Георгијевићу о свом путу до првог тима Партизана.

Кроз каријеру су га пратиле повреде. Ниједна није била озбиљна, нити га је на дуже одвојила од терена, али су биле често и успоравале су напредак Партизановог нападача.

НАДИМЦИ

"Саиграчи су ми током каријере наденули неколико надимака. Најчешће ме зову Георгије или Џорџ."

"Стално је било неких ситних повреда. Дам неколико голова, уђем у ритам и онда се деси повреда. По три, четири недеље ме удаљи са терена, таман да те омете, избаци из тренажног циклуса, још док уђеш у ритам, то је месец дана. Прође пет утакмица", присећа се Георгијевић.

Али, сећа се и сезоне која му је отворила врата иностранства.

"И она је почела повредом. У Бачкој Паланки изврнем зглоб, почне мало лошије сезона, јер нисам играо првих пет, шест мечева. Међутим, када сам се вратио постигао сам два узастопна хет-трика 'на крову' и касније отишао у Мађарску, у рекордном трансферу за Вождовац, све док није продат Ступаревић Вотфорду."

Пут до "првог тима" Партизана, клуба у којем је поникао градио је заобилазним путем. Са 25 година, колико је напунио 19. јануара, добио је шансу да се поново докаже.

"Кад за неки клуб навијате од малих ногу, онда увек имате мотив да пружите максимум, с тим да сад имам и више искуства, доста сам зрелији и чврсто верујем да ћу се показати у правом светлу", уверен је Георгијевић.

Повратак Дејана Георгијевића у Партизан био је велико изненађење за многе. За ширу јавност све се брзо одиграло...

"Надао сам се да ће се све раније завршити. Седам дана сам био спакован, чекао миг да кренем, а све се одужило. И Партизан је успешно скривао информацију да ме тражи. Ништа се до пред крај није појављивао по медијима, само људи у мом клубу, Партизану и ја смо знали", открива нападач "парног ваљка".

Конкуренција у нападу Партизана није толико јака као у Дејановом првом мандату у Хумској.

"Сећам се да сам тада био тек пети шпиц, иза Лазовића, Шкулетића, Фофане, Којића... Није било лако мени са 17 или 18 година да добијем шансу. Сад нас је тројица - Николић, Рикардо и ја. Надам се да ће овај пут бити у реду."

МАРКО НИКОЛИЋ

"За Мађаре је велика личност, јер их је после дуго година увео у Европу, замало и у Лигу шампиона, за длаку му је измакло презимљавање у тешкој групи са Челсијем, ПАОК-ом и БАТЕ-ом. Често смо се сусретали у Мађарској. Дуели наших клубова нису дерби у њиховом фудбалу, али због тренутног стања Видија мечеви са Ференцварошем су најбољи у тамошњој лиги."

Када је одлазио из Партизана, "парни ваљак" је доминирао српским фудбалом и титуле освајао у низу. Улоге су у међувремену промењене. Али, култ црно-белог клуба и даље постоји.

"Наравно да постоји, увек ће постојати. То што је једна јесен била мало лошија или цела година, не мења ништа", рекао је Георгијевић.

Део је генерације Партизана у којој су код тренера Зорана Поповића стасавали Лазар Марковић, Никола Нинковић, Александар Митровић...

"Био је и Лука Стојановић, сада у Чукаричком, па штоперски тандем двојице Савића. Лазар је био најталентованији, одскакао је брзином. А Митра је 'измислио' Вук Рашовић. Док смо били у млађим категоријама, није позиван у репрезентацију, нити је имао шансе у нашој генерацији, али уз доста рада и мало среће све му се поклопило. Сад је у Премијер лиги, даје голове и ја сам срећан због тога. Неко сазрева брже, него касније. Почело је тако што је дао пет, шест голова у Телеоптику, онда га је Рашовић препоручио Владимиру Вермезовићу. Од тога да није у центру пажње успео је да постигне гол у дербију и постане један од главних играча Партизана."

Из генерације 1994. сви су брзо отишли својим путевима. Без Партизана...

"Нажалост је тако. Таленти одлазе. Партизан је трећи клуб у Европи по продаји играча. У свакој генерацији има по пет, шест момака способних да направе велике ствари у европском фудбалу, али изгледа да мора да се продаје".

И поред минуса од 15 бодова за Црвеном звездом, Георгијевић је имао мотив да се врати у Партизан.

"Мотив је то што је ово Партизан. Био први или трећи, увек је Партизан! Ништа није изгубљено, ту је и Куп, а у првенству ћемо покушати да остваримо победе, брзо ће и дерби, било би лепо да и ту победимо".

Када је озваничен његов повратак у Партизан, на друштвеним мрежама било је доста негативних коментара.

"Таквих коментара увек има, и биће их. На њих се не обазирем, нити им придајем важност. Људи у Србији ме знају и свесни су да сам у свим клубовима играо одлично. Једина ствар која ме омела биле су повреде. Углавном са примицачем и зглобовима, али сам у међувремену оперисао препоне у Минхену и надам се да је томе крај", оптимиста је Георгијевић.

САША ИЛИЋ И ЛОЛА СМИЉАНИЋ

"Обојица су легенде. Дуго су у клубу, значи ми њихова подршка, охрабрују нас, подстичу. Покушавају да одрже култ Партизана. Труде се да сваком уприличе добродошлицу. Са мном је било лакше, јер ме знају од раније. Познајем остале фудбалере, тако да нисам имао проблем прилагођавања."

Вратио се у Партизан да остави траг и да пример млађим колегама.

"Можда је мој пример доказ да из мањих средина може да се стигне до Партизана. Једини циљ у тренутку када сам одлазио био ми је да играм, јер верујем и себе и знам да кад сам на терену могу много. Зато сам одабрао заобилазни пут. Навијачима и свима који воле Партизан могу да обећам да ћу дати максимум, а надам се добрим играма и головима. То се од нападача, поготово у Партизану, очекује. Можда баш као Матеја Кежман, који је исто носио број 14. Давао их је битне, у дербијима, увек важне, а надам се да ће и мени донети срећу. Ко зна, можда већ у трећем колу...",

Дејанови конкуретни за место у тиму су Немања Николић и Рикардо Гомеш.

"Сви очекујемо да ћемо играти, али тим је најбитнији, да побеђујемо. Видим доста прилика за мене, јер је неке утакмице играо Партизан и са два нападача. Највише ми одговара да будем централни нападач. Могу да покријем и друге позиције, баш у Вождовцу сам играо лево крило. Но, моје најбоље сезоне биле су у улози центарфора. А као други нападач могу и то добро да одиграм, неку десетку, било је и тога кроз каријеру", прихвата сваку улогу млади 25-годишњи нападач.

Ипак...

"Највише ми одговара када играмо са два шпица. Једноставно, волим нападачки фудбал, кад фудбалери на мојој позицији нису усамљени, а моје карактеристике су да тражим простор и појављујем се у завршници. Зато ми је лакше кад имам поред себе неког ко ће да скаче и одвуче пажњу", подвукао је Дејан Георгијевић.

Извор: мондо.рс