Прича: Пут којим се ређе иде...

Из мањих средина до Партизана, Георгијевић узео #14 због Кежмана! Или како је Сале Станојевић намирисао таленат још 2011. године, какви су у млађим категоријама били Маркец и Митар, шта је новог шпица црно-белих навело да се врати у Хумску у неповољним околностима по црно-беле.

Фудбал 08.02.2019 | 22:05 Критеријуми су и ове зиме испоштовани. Дошао је неафирмисани странац на коме клуб верује да може да заради (посебно што га је узео за џабе), потписао је и таленат из Србије (такође без обештећења после истека стипендијског уговора са Црвеном звездом, што би требало да значи да вреди), а стигао је и повратник. Друго је питање хоће ли Муса Нџаи, Радивој Босић и Дејан Георгијевић Партизану одмах или за неколико година донети превагу на терену и плус у каси, али се уклапају у модел пословања испраксован последње деценије: уложи мало, обради, продај и - профитирај.

За разлику од, на пример, Младена Крстајића, Николе Дринчића или Данка Лазовића нема ни изблиза богату инострану или репрезентативну каријеру, међутим, пример новог нападача у тиму из Хумске је илустративан: показао је спремност да поднесе жртву, спусти се чак у ранг ниже, само да би играо. И ево га , после Спартака, Инђије и Вождовца у Србији, те епизоде у мађарском Ференцварошу, у опреми клуба из ког је, стицајем оконости, отишао августа 2014.

Четири и по године касније је на новом почетку.

"Мој пример је доказ да и из мањих средина може да се стигне до Партизана. Кад сам напуштао вољени клуб, једини циљ био ми је да играм. Верујем у себе, знам да сам способан за велике ствари кад сам на терену и зато сам одабрао заобилазни пут. Није ми се дало да у првом мандату дебитујем за сениоре, сад једва чекам тај тренутак, уверен да ће бити и голова и добрих партија", прича 24-годишњи шпиц, ангажован с намером да повећа продуктивност Парног ваљка.

Подсећамо га на касну јесен 2011. и гостовање у Румунији. Период кад је Партизан, услед елиминације од Шамрока, био слободан током седмице, често играо контролне утакмице, а једна од њих била је са Петролулом. За њу је тадашњи тренер Александар Станојевић позвао таленте Телеоптика: Данијела Савића, Јована Цветиновића и баш Дејана Георгијевића. Играо је петнаестак минута, наговестио да може да конкурише за шпица, али је проценио да му је боље да игра било где него да седи на клупи или трибинама на Топчидерском брду.

"У то време Партизан је од центарфорова имао на располагању Едуарда Пашека, Ламина Дијару и Владимира Јованчића. Касније, код Марка Николића, кад сам поново прикључен првом тиму, Данка Лазовића, Петра Шкулетића, Исмаела Фофану и Немању Којића. У првој варијанти био бих четврти, у другој тек пети нападач. Зато сам одабрао пут којим се ређе иде. За почетак Спартак, а онда степеник ниже, у Прву лигу. Не жалим, јер сам се у Инђији надавао голова. Повукао сам исправан потез, ем сам био ефикасан, ем сам се пробио до Вождовца".

Период на крову тржног центра "Стадион" јесте био најефикаснији у Георгијевићевој каријери, према сопственом признању и најмалерознији.

"Мучиле су ме повреде. Таман кренем, кад три, четири седмице паузирам. Мислим ’ништа страшно’, у ствари омета ме, избаци из тренажног циклуса, прође пет утакмица... Упркос мало лошијем почетку, успео сам да постигнем два узастопна хет-трика на крову, Земуну и Раду, што је пресудно утицало да одем у Фради, у рекордном трансферу Змајева (200.000 евра, прим.аут) све док недавно Филип Ступаревић није продат Вотфорду".

Кад је у првом мандату био у или близу Партизана, Дејан је сведочио о доминацији црно-белих српском фудбалу. У међувремену су се улоге промениле, Црвена звезда је преузела примат, направила шампионски тим, има 15 бодова вишка и зато је занимљиво шта то инспирише играча да дође међу црно-беле у околностима какве владају у српском фудбалу и самом клубу, где они који одлазе у иностранство опташтају дугове.

"Мотив мог потписа је - Партизан. Био први или трећи, увек је Партизан. Ништа није изгубљено, можемо да се боримо за куп, а у првенству ћемо покушати да бележимо победе у низу, ускоро ће у дерби, било би лепо да слављем у уводном делу пролећа покажемо какву смо екипу оформили. Кад за неки клуб навијате онда се не поставља питање хоћете ли пружити максимум, а оно што би могло да ми користи јесте што сам зрелији, убеђен да ћу се показати у правом светлу".

Слично његовим исписницима из генерације 1994, вођене руком тренера Звонка Поповића: Лазара Марковића, Николе Нинковића, Александра Митровића, Луке Стојановића, браће Савић...

"Маркец је био најталентованији члан те екипе, красила га је брзина, али је Митар дефинитивно био најупорнији. Док смо били у млађим категоријама, није позиван у репрезентацију, нити је добијао прилике у нашој генерацији, да би му се уз доста рада и мало среће све му се поклопило. Почело је тако што је дао пет-шест голова у Телеоптику, онда га тренер Вук Рашовић послао у први тим, касније су им се путеви поново укрстили, што је драгоцено малолетном играчу. Митар је успео сам себе, без ичије помоћи или привилегија, да од момка који није био у центру пажње уздигне на ниво шпица који даје гол у дербију и постаје један од главних играча Партизана. Ево га сад у Премијер лиги, срећан сам што тресе мреже у дресу Фулама".

Буде ли макар упола успешан у црно-белом дресу Дејан Георгијевић ће имати прилику да разувери оне који су се после позајмице запитали: "Шта ће нам, где га ископаше"?

"Таквих коментара увек има и биће их. На њих се не обазирем, нити им придајем важност. Људи у Србији ме знају, свесни да сам у свим клубовима играо одлично. Једина ствар која омела да исто покажем у Фрадију су биле повреде. Надам се да је томе крај, као што се надам да ћу добрим играма и головима прирасти за срце публици. То се од нападача, поготово у Партизану, очекује. Можда баш као од Матеје Кежмана, исто је носио број 14. Давао је битне голове, у дербијима, кад се ломио резултат на ’малим’ утакмицама, а надам се да ће и мени донети срећу", прижељкује Дејан Георгијевић.

Баш је његов узор, Матеја Кежман, такође из Земуна морао заобилазницом до Хумске, преко пиротиоског Радничког, Лознице и Смедерева. Само што је био пет година млађи него Георгијевић сад. Но, времена се мењају...

ОДРЖАВАЊЕ КУЛТА ПАРТИЗАНА

Детаљ из авиона на релацији Београд - Истанбул. Два Партизанова сенатора, Саша Илић и Милан Смиљанић, у друштву млађаног Дејана Георгијевића. Све само не случајно. Јасан показатељ да капитен и дете клуба негују имиџ Партизана и без обзира што немају богзна какву историју са Георгијевићем прихватају га као члана породице.

"Значи ми њихова подршка, охрабрују нас, подстичу, одржавају култ Партизана. Он постоји и данас и увек ће. То што су једна јесен или цела година били мало лошији не мења ништа у мојим размишљањима и привржености црно-белима".

МАРКО НИКОЛИЋ ВЕЛИКА ЛИЧНОСТ

После 12 месеци проведених у Ференцварошу, одакле је стигао на позајмицу, може Дејан Георгијевић да упореди мађарски и наш фудбал.

"По таленту не могу да се пореде са Србима, далеко смо испред, али имају доста странаца, само у Фрадију их је 14 било у једном тренутку. Што се тиче услова далеко су отишли, сви клубови имају нове стадионе. Подигао их је, у међувремену, успех Видеотона, Марко Николић је тренутно велика личност за њих, јер је лане донео титулу, а после дуго година и европску јесен".

Извор: моззартспорт