Интервју: Искривљено лице српског фудбала...

Код нас са 17 траже победе, напољу до 20. развијају таленте! Опсервације Саше Здјелара. . . Вреди размотрити. . .

Фудбал 06.02.2019 | 23:35 Омладинци прваци света, кадети најбољи у Европи, осим два злата са великих такмичења (2013, 2015), још два финала Првенства Европе младих селекција у овом веку (2003, 2007). Таман кад се понадамо да ћемо неспоран квалитет из млађих репрезентативних категорија наплатити у сениорима уследи, у највећем броју случајева, разочарање.

Чека се велики резултат А тима, а на том највишем нивоу фудбала не успевамо да закорачимо напред. Иако материјала у виду талената доказано има, баш као што има и ко да их води, на ту тему имао је шта да каже МОЗЗАРТ Спорту Марко Николић, међутим... Као да нема стрпљења оних који одлучују, да оформе платформу чији циљ ће бити не да штанцује успехе млађих категорија, него избацује играче за сениорску екипу, како би и фудбалери стали у ред са ватерполистима, одбојкашима, кошаркашима...

Не делује да би идеја могла скорије да заживи, јер се од света удаљавамо, уместо да му се приближавамо. На то искривљено лице српског фудбала указује Саша Здјелар, између осталог објашњавајући како су Орлићи лета 2015. на Новом Зеланду узлетели до статуса најбољих на планети.

"Људу који се не баве фудбалом не схватају да у Србији почињемо да играмо са 17 година фудбал на резултат, а у иностранству до 20. године фудбал се игра да би таленти напредовали. Велика је разлика између њих и нас, који са 16 година, колико је сад Филипу Стевановићу у Партизану, улазимо у такмичарски ритам, у коме се од нас стално траже победе, победе, победе. Ван граница наше земље није тако", уверава задњи везни шампионске генерације са Новог Зеланда.

Овакав став очекивао би се од тренера, старијег играча, стручног консултанта, али чим га је увидео и јавно заузео дечко из "класе 1995" онда би их, можда, требало третирати као препоруку да се нешто у овдашњем фудбалу мења. Да се обрну приоритети.

"Да ме не схватите погрешно, освајање Мундијалита је сјајно за све чланове генерације са Новог Зеланда, пратиће нас цео живот, кад будемо имали по 80 година похвалићемо се како смо постали прваци света савладавши моћни Бразил у завршној представи, али... То је за нас било нормално, јер смо у глави имали изражену жељу играња на резултат. Кад се погледа пажљиво, цео турнир Првенства света за омладице играли смо на тај начин. Ако ћемо реално, и Бразил и Мали су сигурно били квалитетнији од нас у том тренутку, али ми смо знали како да играмо на резултат и то је превагнуло".

У том тренутку је вредело. Као што каже Саша Здјелар, момци селектора Вељка Пауновића тежили су такмичарском фудбалу. Касније ће то неке од њих коштати, али они који воде фудбал за то изгледа не маре.

"Ако погледамо стартере из полуфинала и финала, схватићемо да су сви у ногама имали годину или две, неки и по три такмичарског фудбала. Без обзира да ли су били део наше или неке од иностраних лига. Навикли су да играју на резултат, пошто ако њега нема у Србији све је пропаст. Исто тако, у Партизану или Црвеној звезди, кад не победиш једну утакмицу као да си урадио не знам шта".

Индикативно је да су чак осморица стартера из финалне утакмице, кад је савладан моћни Бразил, тог лета или у року од годину дана напустили Србију (Рајковић, Гајић, Бабић, Антонов, Здјелар, Живковић, Мандић, Шапоњић). Неки су схватили да су поранили и чак се у њу вратили да рехабилитују каријере, јер за сениорски фудбал нису била спремни, чиме Здјелареве речи с почетка текста добијају смисао. Уосталом, из Швајцарске се вратио Немања Антнов, из Шпаније Срђан Бабић, Станиша Мандић је био на релацији Србија-Норвешка, сам Здјелар је оживео у Хумској, а синоћ је у Суперлигу поново закорачио његов некадашњи саиграч са Омладинског стадиона, Милан Гајић.

Ништа повољнија ситуација није ни са освајачима злата у Литвањи на ЕП.

"Кад одлазиш из ОФК Београда у иностранство онда не можеш да бираш. Као што не могу деца Чукаричког или других клубова, сем вечитих. Сигуран сам да одласци из Партизана и Црвене звезде нису исти као, на пример са Бановог брда или неког другог клуба. Зна се, кад таленти одлазе са Топчидерског брда чине то за више новца, клубови који их ангажују рачунају на њих и раде на напретку. Има различитих примера, неки дечаци су супер прошли, а колико их је стало, вратило се, тражи себе... Од мог случаја има десет бољих, вероватно и неко ко се није снашао, те не могу никог да саветујем, али сам сигуран да ће у иностранству више напредовати него овде. То је неминовност".

Из Здјелара говори искуство играња Лиге шампиона у дресу Олимпијакоса и утицај шестомесечне епизоде у Мајорки. На те две адресе схватио је законитости савременог фудбала и како тамо дају довољно времена даровитој деци да се развију, те га питамо да ли нешто слично можемо да очекујемо у Србији, а не само бесомучну јурњаву за резулзатом. И у клубовима и у селекцијама.

"Немогуће. Доведете дете од 16, 17 година у први тим, уколико нема резултата, склањате га ако не игра добро. Небитно да ли је старији или млађи, јер је овде све подређено резултату. То је Србија. Клубови живе продаје играча, немају луксуз да као Шахтјор држе Бразилца Тајсона шест сезона у екипи. Или да, ако издвоје 5.000.000 евра, наши клубови немају услова да задрже играча. То је истина. Жалосно, али је тако", прецизан је Партизанов задњи везни Саша Здјелар.

Тема за размишљање. (А)ко фудбал жели да мења...

БОРДО? НИЈЕ МИ ЖАО...

Умало током зимског прелазног рока поново Саша Здјелар да се отисне преко границе. Тражио га је Бордо, месец дана је била отворена телефонска веза Хумска - Француска, а на крај ништа.

"Упркос интересовању, трансфер се није завршио. Не утиче то на мене, нити ће на мој мотив или партије. Срећан сам у мом Партизану и није ми жао што нисам отишао. Зрелији сам за годину дана, знам лигу, боље познајем директне конкуренте на терену и даћу све од себе да будем бољи него у минулих годину дана".

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт