Донорске картице има 50.000 људи

Даривање органа након смрти је највећи чин људске солидарности, несебичности и хуманости - исписано је на донорским картицама које сви грађани БиХ могу извадити, чак и путем интернета, ако желе своје органе да дарују након смрти.

Босна и Херцеговина 05.02.2019 | 07:25 Донорске картице у БиХ нису законски обавезујуће, а до сада их је потписало 50.000 грађана.

Стручњаци кажу да, иако ову картицу могу имати сви грађани БиХ, проблем представља што не постоји један кровни закон о трансплантацији органа.

Тако је у ФБиХ, према измјенама Закона о трансплантацији органа и ткива у сврху лијечења, свако претпостављени донор органа послије смрти осим ако се томе писмено није успротивио током живота.

"Поред претпостављеног пристанка потенцијалног донора, Закон је прописао да сагласност за трансплантацију његових органа након смрти даје и најужа породица, првенствено брачни или ванбрачни друг ако га је донор имао. Ако није, пристанак дају родитељи, а ако није имао ни њих у тренутку своје смрти, сагласност дају дјеца", појаснили су у Министарству здравства ФБиХ

У Републици Српској, према Закону о трансплантацији људских органа и Закону о трансплантацији људских ткива и ћелија, раде се трансплантације једино са живих донора, а за све остале трансплантације грађани морају ићи или у ФБиХ или у иностранство.

"У УКЦ РС врше се трансплантације бубрега са живог донора и до сада је успјешно урађено 30 трансплантација. Осигурана лица Фонда здравственог осигурања РС могу да остваре право на лијечење у установама изван РС са којима Фонд има потписан уговор онда када њихово лијечење није могуће спровести у нашим здравственим установама", казали су у Министарству здравља и социјалне заштите РС.

Додају да је ово министарство у сарадњи са представницима удружења дијализираних, трансплантираних и хроничних бубрежних болеснике у РС недавно договорило формирање координационог тима за трансплантацију.

Халима Ресић, предсједница Донорске мреже БиХ, каже да је највећи проблем што БиХ нема кровни закон о трансплантацији нити кровно министарство здравства за цијелу БиХ.

Према њеним ријечима, Донорска мрежа БиХ је невладина организација која има прије свега едукативну сврху и није дио здравственог система.

"Потребна нам је једна кровна институција, једно кровно министарство здравства да би се трансплантације боље координирале. Позитиван примјер је Донорска мрежа Хрватске, која је укључена у све аспекте здравства и гдје је око милион људи потписало донорске картице", рекла је Ресићева.

Додаје, иако се донорске картице могу бесплатно испунити путем интернета, да се још мали број грађана одлучује да то уради.

"На страници Донорске мреже БиХ Кантона Сарајево сви грађани БиХ могу бесплатно потписати картице. Донорске картице нису законска обавеза, а до сада их је у БиХ потписало око 50.000 грађана", казала је Ресићева.

Наглашава да Донорска мрежа БиХ има за циљ едукацију грађана да прихвате даривање органа као хуману и племениту идеју.

"Грађани се о овоме морају више информисати да се развије колективна свијест. Морамо више говорити о овоме да би грађани схватили да је донирање органа племенит чин који спасава животе", закључила је Ресићева.

(Независне новине)