Први дани Комнена Андрића у Динаму...
О разликама у односу на Звезду, Партизан, Суперлигу, репрезентацију, навијаче… Српски нападач одушевљен пријемом у Динбаму и нада се позиву у јато Орлова.
Фудбал 05.02.2019 | 19:00
Андрићев трансфер вредан 1.000.000 евра је дошао као последица сјајних игара у Интеру из Запрешича у којем је постао чак и први стрелац хрватског шампионата. Довољно да Динамо озбиљно инвестира у њега. Одмах се прикључио припремама Модрих у Турској, а већ на првом мечу постигао и гол у победи над румунском Политхеником. Данас је и дебитовао за Динамо у првенству, ушавши са клупе у победи од 7:2 над Рудешом.
После десетак дана у Динаму, Андрић има само позитивне утиске о којима је опширно причао у великом интревјуу за загребачке Спортске новости.
“Могу са сигурношћу да кажем како је Динамо највећи клуб у мојој досадашњој каријери. Тражим реч којом бих најбоље описао како сам примљен овде. Мора бити нека посебна... Момци су ме изванредно прихватили и овим путем бих желео да им захвалим на томе. Атмосфера у свлачионици је предивна, то ми је помогло да се брже уклопим. Кад говорим о себи, могу рећи да сам задовољан начином на који сам ушао у ритам тренинга, наравно да је интензитет много јачи него у Интеру. Не желим, наравно, никога да увредим, али у Динаму не постоји ниједан играч који је слабијег квалитета. Играње у Динаму за мене ће бити предивна, феноменална прича. И, јасно, огромна одскочна даска”, каже Андрић на почетку разговора за Спортске.
Јесте ли у овом кратком року осетили величину Динама као клуба?
“Наравно да јесам, то се осећа на сваком кораку. Одмах се види да је Динамо без конкуренције највећи клуб у Хрватској. Сваке секунде проведене у Максимиру може да се спозна да је ово велики, огроман клуб”.
Колико ће вам као центарфору бити лакше да играте са таквим саиграчима?
“Искрено се надам да ће ми у Динаму бити лакше. Потребно је време. Овде се игра потпуно другачији фудбал од оног који сам до сада играо у Интеру. Тамо сам имао више посла, да се тако изразим. Био сам у центру пажње. Овде, у Динаму, сви су играчи подједнако квалитетни, тако да је мени све јасно: моје је да слушам тренера и на сваком тренингу упијам све што ми се каже. Оно што ми тренер говори, морам да пренесем на терен. Верујем да ће тако и бити, да ће моје игре у овој екипи ићи у најбољем смеру и верујем да ћу успети да се прилагодим игри Динама. На крају, и да ћу показати зашто сам доведен у Максимир”.
Шта мислите, хоћете ли бити у стартних 11 против Викторије из Плзења у шеснаестини финала Лиге Европе?
“Сви смо ту ради тима, он је најбитнији. Тренер најбоље зна ко у којем тренутку може да пружи максимум. Здрава је конкуренција увек одлична прича, а мој је став да од сваког играча могу да научим понешто. Мени то никад није било тешко рећи. На мени је да узмем све најбоље од свих, да пратим све тренерове жеље и да покажем оно најбоље што знам. Сасвим је логично да тренер одреди када ће ко да игра, а ја верујем у своје квалитете и верујем у своју добру минутажу”.
Што вас је највише импресионирало на тренинзима Динама?
“Сваки тренер има неко своје начело рада. Тренинзи се разликују у односу на Интер, дуели су доста бржи и јачи, комплетан интензитет је много већи. Одмах сам схватио да сам направио сјајан потез дошавши у Динамо. То је екипа у којој ћу се сјајно развијати и одлично место за напредак. Остао сам у истој лиги, а дошао сам у најбољи клуб. Очекујем да ћу доста научити од тренера Ненада Бјелице, као и од саиграча”.
Какве су реакције у Србији? Ипак сте први Србин у Динаму од рата?
“Досад сам добио преко хиљаду порука! И из Србије и из Хрватске. Како од навијача тако и од оних, да их назовемо, обичних људи. Од свих тих порука 99 посто су прелепи коментари. Све су то поруке подршке. Тај један посто, а мислим да је и то превише што сам рекао, можда нису биле такве. Мада, више се не сећам ниједне лоше поруке. Мој је став да у спорту нема места политици. То су најбоље показали ови момци у Динамовој свлачионици, који су ме изванредно прихватили. Ценим да је овај мој трансфер у Динамо отворио врата и другим играчима из Србије да дођу у Хрватску. Али исто тако и играчима из Хрватске да оду у Србију. Не желим се дизати на неки пиједестал, али сматрам да је овај мој трансфер у Динамо почетак лепших ствари у односу Хрватске и Србије. Другачије је то представљено у политици и медијима, али ето, ја сматрам да је прича другачија. Мој доживљај је потпуно супротан од оног који се намеће кроз политику и неке медије”.
Добро познајете српски фудбал. По чему се Динамо разликује од два највећа српска клуба, Црвене звезде и Партизана?
“Нисам играо ни у Звезди ни Партизану да бих могао да вам одговорим на ово питање. Једноставно, нисам компетентан да говорим о томе. Али знам да су Динамо, Црвена звезда и Партизан три најбоља клуба на Балкану, односно у регији, како се сад каже. Могу казати да су сва три клуба велика, међутим мислим да је Динамо у овом тренутку најбољи!”
Је ли ХНЛ јачи од Суперлиге Србије или је обратно? Или је изједначено?
“Хрватска лига је у предности у овом тренутку. Зато што има боље терене. Сви су терени много бољи него у Србији. Ово је сјајна ствар, говорим о овим новим теренима који су направљени, то је потез који заиста заслужује наклон до пода. Ето, сад кад сам играо неке утакмице у тешким временским условима у Запрешићу, терен је био скоро па идеалан. То је први и, могао бих казати, главни фактор који одваја хрватску од српске лиге. Такође, ценима да је ХНЛ у предности јер је лига састављена од десет клубова где свако свакога може да победи. У Србији није тако, јер има 16 клубова и игра се двокружно. Овде је боље јер се игра четворокружно па играте четири пута против најјачег Динама, Ријеке, Осијека, Хајдука... Мислим да је то боље, нуди већи квалитет”.
На којем би месту био ваш бивши клуб Интер у српској лиги?
“Интер је јако добра средина за развој младих играча. То се доказало и у мом случају, а и у још случајева. Илија Несторовски рецимо, да даље не набрајам. Можда тамо постоји мали проблем у чињеници да се сваких шест месеци промени доста играча… Таман кад се уигра једна екипа, једни оду, други дођу, тако да постоји проблем проналаска праве форме и хемије између играча. Али сигуран сам да би Интер био у горњем делу српске лиге”.
А каква је разлика у атмосфери у ХНЛ-у и на српским стадионима? Ггде је у том смислу лепше играти?
“Поготово Црвена звезда има огромну војску навијача, али исто сам тако гледао утакмице Динама у Загребу, оне европске. Јесенас је била прекрасна атмосфера на Максимиру, зато не бих могао да кажем где је боље. Кад се ради о првенству, можда Звезда или Партизан на неким домаћим утакмицама имају нешто више гледалаца. Али то све, на крају диктира резултат. Навијачи јако много значе играчима, али рецимо, кад говорим о себи, ја сам максимално концентрисан на своју игру, готово да понекад не приметим шта се догађа на трибинама. Али наравно да је феноменално имати велику подршку навијача”.
Играли сте у Радничком и ОФК Београду, како је било тамо?
“Раднички је такође имао огроман број навијача, поготово док су играли Суперлигу Србије кад сам ја био тамо. ОФК Београд такође има навијача, али у доста мањем броју. Међутим, кад погледам какве изврсне играче имају Хрватска и Србија, морам констатовати да је посећеност трибина на јако ниском нивоу”.
Какве су биле плате у Радничком и ОФК-у, како живе такви клубови, је ли слично као у Интеру?
“У Хрватској никад нисам имао проблема са платом. У Интеру је све било максимално ОК. У Радничком и ОФК Београду било је раздобља кад су плате касниле, али у том тренутку, као младом играчу, ми то није било најбитније. Мени је било битно да радим и развијам се. Размишљао сам на начин да ће новац и све остало доћи касније”.
Србија има доста добрих фудбалера, зашто нема бољу А репрезентацију?
“Не знам. Али, некако, мислим да рецимо Хрватска у репрезентацији има бољу хемију међу играчима. Мислим да бисмо у том сегменту могли доста научити од Хрватске. Међутим, тачно је да ми имамо квалитетне играче, али исто је тако и проблем што је опет стигла смена генерација. Сад долазе на сцену млади играчи, моји пријатељи из младе репрезентације. Практично су сви из те генерације у А репрезентацији. Ево, тамо је мој најбољи пријатељ Лука Јовић, ту су Мијат Гаћиновић и Сергеј Милинковић Савић, Предраг Рајковић... Заправо, сви из те генерације светских првака су или дебитовали за А репрезентацију или су јако, јако близу. Тако да верујем да ће се Србија консолидовати и створити јаку репрезентацију у следећих неколико година”.
Можда бисте и ви сада били српски репрезентативац да сте тада били с генерацијом која је узела светску титулу?
“Не волим да гледам у прошлост. Нисам играо, жао ми је, то ми је досад највећи жал у каријери. Али да сам гледао назад у прошлост, вероватно сада не бих био у Динаму. Не ваља се оптерећивати прошлошћу, она се ионако не може вратити, треба гледати напред. Верујем да ћу и ја доћи до репрезентације Србије. Никад нисам разговарао са селектором Србије, али верујем сам се доста приближио репрезентацији управо због тога што сам дошао у Динамо. Сви у Србији јако, јако цене Динамо. Имају сјајно мишљење о клубу, тако да сам чињеницом да сам постао члан тог клуба направио значајан корак према А репрезентацији”.
Како се у Србији гледало на успехе Хрватске у Русији?
“Могу вам рећи да сам са братићем Петром Бујишићем након испадања репрезентације Србије стално пратио Хрватску. Након прве утакмице Хрватске братић је казао да ће Ватрени бити у финалу! Веровали или не, био је потпуно сигуран, чак ми је казао - Хрвати су сигурно у финалу! А Петар јако добро прогнозира. Ни овога пута није погрешио. Да сте након прве утакмице с Нигеријом било коме у Хрватској казали да ће Хрватска играти финале, нисам сигуран колико би се људи сложило. Да, након што је Србија испала, најискреније смо навијали за Хрватску. Да дође до финала и освоји титулу светског првака”, рекао је Андрић између осталог у разговору за Спортске новости.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар