Мусу су заплашили: Рат и расизам ме тјерали од Србије!

Партизан ме загрлио - вратићу му! "Не судите ми на основу припрема, брз сам, пробијам, још само да побољшам реализацију", каже новајлија црно-белих из Норвешке.

Фудбал 04.02.2019 | 19:00 „Ваше претпоставке су прозори кроз које гледате на свет. Оперите их понекад, иначе светло никад неће ући“

Алан Алда, глумац

Била је потребна која кап хемијског раствора и једна крпа да Муса Нџаи скине трагове прљавштине са осматрачнице ка Србији. Ако је успео да се ослободи предсрасуда, замагљени поглед из Норвешке ка Балкану учини бистријим и лепшим, логично би било и да Партизанове присталице учине слично. Да му не суде пре наставка сезоне у којој доста тога изгледа мрачно, иако има оних који кажу да се прст пред оком не види у Хумској.

Из те тмине вире крупне беле очи 23-годишњег крилног везисте и као да траже само мало стрпљења. Ништа више до, ако је икако могуће, уздржавања од негативних коментара на рачун новајлије из Стабека, макар док не дебитује на званичној утакмици, иако је и сам свестан да је на контролним, против Слована из Либереца и Краковије, није изгледао задовољавајуће.

"Схватио сам да су Срби страствен народ, да им је фудбал важан сегмент живота, али навијачима поручујем да ми не суде на основу мечева у предсезони. Нека сачекају бар такмичарске сусрете, онда ћемо да видимо", нада се момак пореклом из Гамбије да ће му мало спорији улазак у ритам омогућити да заблиста не на данашњој провери са Шахтјором (15 часова), већ кад на пролеће буде мотивисан борбом за трофеј(е).

Досадашњи утисак је скроман, међутим, као што кажу у Партизану, није доведен Муса да би "драо" на припремама, већ од 16. фебруара и гостовања ОФК Бачкој. Дотад води борбу сам са собом.

"Уморан сам, сваки час ме нешто боли, али немам утисак да се мучим. Све је то нормално на припремама. Кад сезона почне имаћу више енергије и снаге. Природан процес. Не терају нас тренери тек тако да тренирамо, него имају план како и кад да будемо у најбољем издању. Верујем сваком из стручног штаба, иако овом делу рада мене као брзог фудбалера стиже умор ту и тамо".

Све као последица прилагођавања на нову средину. Први пут је ван Норвешке, а како сам каже, никад оволико у каријери није тренирао.

"Доста теже и захтвеније тренирамо него у Норвешкој. Не знам да ли ћемо овако и кад почне сезона, али ово су ми најтеже припреме у животу. Имамо два тренинга дневно, оба напорна. Таман завршим јутарње вежбање, следи ручак, обавезан одмор и онда се вратим на терен да радим исто. Компиковано и за главу и за тело".

Бол је тренутна категорија. Какво је Мусино знање и шта од њега може да се очекује засад се шиток аудиторијум може уверити само на основу снимака и реакција људи који су играли са или против њих. Зато је логично запитати се шта могу у Партизану да очекују од доскорашњег првотимца Стабека.

"Продорност у ситуацијама "један на један", поготово кад улазим са стране, способан сам да мучим одбране, брз сам, сигурно могу на свакој утакмици да стварам шансе. Једино што морам да побољшам је реализација. Могу да прођем ривала, међутим, потребно је да порадим на завршници. Тек уколико сте продуктивни све што радите на терену добија смисао. Навијачима обећавам да ћу доста трчати за екипу. И напред и назад. Нека очекују и понеки дриблинг".

ВОЛЕО БИХ ДА МЕ ПАМТЕ КАО ВЕСТА, ДИЈАРУ...

О томе да би његови играчи требало да имају "инстинкт убице" говорио је пре неколико дана и тренер Зоран Мирковић, претходно окарактерисавши Нџаија "више ка пакера него реализатора".

"То је мој главни проблем. Није ствар о начину на који пуцам, нити у снази удараца, већ да се нађем у право време на правом месту. На пример, кад сам у казненом простору дефанзивац увек изађе испред мене и покупи лопту. Морам да предосетим да ће се нешто десити, као што Кристијано Роналдо може да "намирише" гол тако морам и ја да будем на правој позицији. Поготово што ми прија Партизанов стил, тотално другачији до Стабековог. Желимо све време да имамо лопту, контролишемо утакмицу, а кад је тако онда је лакше и мени. Још ако будем на истим таласним дужинама са екипом у којој су сви добри техничари, биће ми лакше да дођем до изражаја".

У том случају нестаће или спласнути предрасуде оних који после уводних провера кажу "ко је овај?", једнако као што се Муси Нџаију, после одлуке да размотри опцију доласка, пред крупним белим очима указала слика Србије другачија од оне какву је замишљао чим је себе натерао да размотри опцију доласка.

"Кад су ми први пут поменули Партизан и Србију ништа нисам знао. Ма, нисам имао појма. Штавише, пре три месеца, кад сам чуо да ме зове српски клуб, помислио сам "не, не, не, нема шансе". Распитао сам се и наслушао се разних прича. Углавном лоших. А онда сам схватио да су предрасуде формиране на основу гласина. Неко каже ово, неко оно, неко дода, преправи и заврти се прича. Очигледно, неистинита. Тек кад сам од искрених пријатеља чуо каква је Србија држава, а Партизан клуб, решио сам да дођем. Прво су ми рекли да је поштован клуб, који негује традицију и инсистира на породичним вредноситма. Онда сам мало "копао" и одмах схватио да су црно-бели учествовали у Лиги шампиона, да су углавном редовни у Лиги Европе. Права средина за мене".

Пресудан утицај на прихватање понуде била је посета Београду средином децембра, кад је у пратњи брата обишао град, упознао челнике Партизана, обишао стадион и "Земунело".

"Одушевио сам се на пречац. Сви су ме дочекали раширених руку и тог дана сам пресекао. Одлучио сам да је Партизан моја будућност, иако су ми разни људи причали да је не тако давно овде буктао рат и да бих могао да будем мета расиста, јер је реч о истчном блоку, где, наводно, нема много људи моје боје коже. Потом сам схватио да су људи толико гостопримљиви, буквално су ме примили као најрођенијег, загрлили су ме и сви моји страхови су нестали".

Посебно што у Хумској 1 постоји деценијска нега о странцима. Углавном дођу неафирмисани, а вишеструко се исплате клубу. На терену и у каси.

"У међувремену сам скапирао да су овде сјајно пролазили момци из Сенелага, Камеруна, Нигерије, Гвинеје Бисао... Даке, нема проблема за Африканце. Пре доласка сам причао са Рикардом, предочио ми је да у Србији странце обожавају и да ми преостаје да мислим само на фудбал, јер је све друго обезбеђено. Кад сам то чуо - пресекао сам, схвативши да ми Београд омогућава уживање у послу који волим".

Зато жели да удари печат. Да стане у ред легионара великог доприноса у освајању пехара и Партизанових европских пробоја.

"Кад будем одлазио волео бих да људи моје име изговарају с једнаким поштовањем као што чине у случају Веста, Дијаре, Емегхаре, Боје... Или, у новије време, Леонарда. Да узвратим на поверењу, да ме се сећају по лепом и да једног дана кажу "био је тај Муса добар фудбалер", баш као су и мени причали за побројане. А највеће достигнуће би било да из Хумске запуцам право у Премијер лигу, јер никад у животу не знате шта ће се десити. Само ваља веровати".

И бити лишен предрасуда.

ЖАО МИ ЈЕ ЗБОГ ТОКМАКА - САВРШЕНА "ДЕСЕТКА"

Уместо планираног пакета, само један фудбалер из Норвешке стигао је ове зиме међу црно-беле, пошто Нџаи није дочекао офанзивног Токмака Нгуеа, у међувремену потписника за мађарски Ференцварош.

"Помало ми је жао што није дошао, мада то није Токмакова, већ кривица Стромсгодсета, који је инсистирао на високом обештећењу. Баш је желео да дође у Партизан. Изузетно креативан и брз играч, савшрена десетка...".

АКО ЈЕ МОГЛА ТИТУЛА ПРЕ ДВЕ СЕЗОНЕ...

Уз Дејана Георгијевића и Радивоја Босића, Муса Нџаи је трећи зимски новајлија Партизана. Сви су стигли у тренутку кад су црно-бели без учешћа у Лиги Европе и чак 15 корака заостатка у односу на Црвену звезду. Како наћи мотив?

"Све је мени јасно, међутим, рекли су ми да се бодови деле на крају основног дела првенства и подсетили да је баш Партизан због тог правила освојио титулу прве две сезоне. Никад не реци никад. На лето све мора да буде врхунски како бисмо се квалификовали бар за Лигу Европе. Уверен сам да нам је тамо место", каже Муса Нџаи.

Извор: моззартспорт