ЦГ и Москва у хибридном рату?!

Црна Гора се у континуитету бори са многим притисцима. Овога пута Москва је, како за ТВЦГ каже професор историје на београдском Филозофском факултету Никола Самраџић, инсталирала лојалног појединца Душка Кнежевића што је, како оцјењује, још један велики тест за црногорске надлежне органе.

Регион 02.02.2019 | 22:19 Гледајући са стране, аналитичар безбједности из Загреба Игор Табак, примјећује да се Црна Гора посљедњих година често спомиње у контексту хибридног рата, будући да се, како наводи, покушај државог удара пред улазак у НАТО широм свијета користи као један од школских примјера, те физички присутније грубље варијанте хибридног ратовања.

Слично искуство са ширењем лажних вијести и спиновањем имала је и Хрватска, каже за ТВЦГ комуникацијски стручњак Крешимир Мацан, подсјећајући на Агрокор као примјер у којем је било разних интереса.

Послије неуспјелог покушаја државног удара било је, каже историчар Никола Самарџић, за очекивати да се Црна Гора нађе под још већим притиском Русије, земље која годинама покушава да разори Европску унију и дестабилизује чланице НАТО-а.

"Улазак Црне Горе и Македоније у НАТО је велики и значајан ударац Путиновој јавној и тајној дипломатији, која је носилац са безбједносим службама хибридног рата који он води против европске цивилазије и у том смислу било је за очекивати наставак разних притисака које хибридни рат подразумијева", каже Самарџић.

А Црна Гора се, каже Самарџић, годинама борила са многим притисцима. Овога пута Москва је, како каже, инсталирала лојалног појединца Душка Кнежевића, што је још један велики тест за црногорске надлежне органе.

"У Црној Гори имамо већ другу аферу Кнежевић. Мислим на аферу коју је прије неколико година покушао да притиском на црногорску Владу и друштво произведе Ратко Кнежевић, некадашни сарадник црногорске Владе и данас Душко Кнежевић, власник Атлас банке, такође сарадник црногорске владе и ко зна чији сарадник. Сигурно да ће услиједити одређени притисци из Моске, Београда, Бањалуке, како би се употребом или злоупотребом те афере, пољуљала власт у Црној Гори. Иначе, београдски медији не помињу да афера обухвата и неке од лидера проруске, или антизападне, и тиме антицрногосрке опозиције", наводи Самарџић.

Да хибридни рат може имати велике посљедице по Црну Гору, која се са сличним притисцима бори годинама, мишљења је и Игор Табак, аналитичар безбједности из Загреба.

"Гледајући из вана, морам примијетити да се Црна Гора задњих година често спомиње у том контексту, будући да онај покушај државог удара таман пред улазак у НАТО се заправо широм свијета користи као један од школских примјера ове физички присутније грубље варијанте хибридног ратовања", каже Табак.

Слично искуство са ширењем лажних вијести и спиновањем имала је и Хрватска.

"Знамо да Русија има одређене претензије у региону, тако да се може видјети да развијају рецимо мрежу независних портала које оне финансирају, које емитују типа проруске вијести, и то су нека обиљежја која можемо видјети типичног хибридног рата, када се покушава кроз пласирање вијести које промичу неку вашу политику и усмјеравају вашу локалну политику, и ако је прави рат у питању чак дезинформирати грађане. Агрокор је био примјер у којем је било разних интереса, значи геополитичких и интересних скупина. Значи, у Хрватској сте имали и међународну компоненту, а имали сте и хрватску компоненту, гдје је сам власник и одређени вјеровници су покушавали утицати на одлуке Агрокора", каже комуникацијски стручњак Крешимир Мацан.

У сузбијању ширења дезинформација, кажу саговорници ТВЦГ, велику улогу имају медији.

"Имамо данас тај пресинг да имате вијест први, да будете први на страници на којој људи кликају и онда се те вијести најчешће преносе и касније ће се оправдавати. Е, у том случају они постају манипулисани, јер их је можда такав један извор, попут овог канала на Инстаграму, може навести у погрешним смјеру, а онда они направе штету, а штету је јако тешко поправити. Јако је тешко скупљати перје ако сте објавили лажну информацију", истиче Крешимир Мацан.

"У цијелој региону је видљиво чак и појављивање неких нових медија да се не зна одакле су финансирани, али очито имају пуно новаца за активности", каже Игор Табак.

Зато методе којима се служи званична Москва не треба, каже Самарџић, потцјењивати. Не треба ни дозволити утицај сила које желе да доведу државе до зависности. То је, закључује, рат свих против свакога и њиме се морају бавити сви.

(ртцг.ме)