Партизан уштедео више од 1.000.000 евра на опрост дугова!

Добро или лоше?

Фудбал 03.02.2019 | 22:00
Партизан уштедео више од 1.000.000 евра на опрост дугова!
У великом стилу је Марко Јанковић напустио Партизан. То како је играо могло је неком да се свиди или не, али кад је на растанку решио да се одрекне потраживања на име премија у протекле две и по године "купио" је све у Хумској 1.

Гест црногорског ререзентативца јесте за поштовање, аплауз и савршено се уклапа у један од модела пословања не само црно-белих и не само фудбалских клубова, већ и нашег спорта у целини.

Уосталом...

"Србија, земља где највећи спортски хероји постану они који при одласку из клуба отпишу дуг. Углавном Звезди и Партизану", огласио се на Твитеру још у зиму 2013. Никола Ђурђић, касније повратник у суперлигашки фудбал, без великог утицаја на ефикасност црно-белих.

Од његове поруке ништа се није променило. И не делује да ће скорије, поготово што овај "модел" функционише, о чему сведочи чињеница да је Партизан за време мандата актуелне управе, од децембра 2014. до данас, уштедео више од 1.000.000 евра само на име опроста дугова. Притом, из клуба су појаснили да није реч о платама (уверавају да су редовне), већ углавном о наградама за освојене трофеје (а у том периоду освојене су две титуле и три купа) и учешћа у групној фази Лиге Европе (двапут), односно презимљавању у истој. Тако се и дошло до, у Јанковићевом случају, 180.000 евра дуга, што представља рекордну суму које се један играч Партизана одрекао. Бар у новије доба. Осим крилног везисте, дугове су приликом напуштања црно-белих опраштали: Марко Јевтовић (115.000), Бранко Илић (100.000), Урош Ђурђевић (80.000), Милан Митровић (72.000), Милан Лукач (70.000), Немања Којић (60.000), Никола Миленковић (50.000), Немања Михајловић (50.000), Саша Лукић (25.000), као и странци Евертон Луиз (100.000) и Леандре Тавамба (60.000).

Укупно 962.000 евра за оне за које се зна тачна цифра, обелодањена из клуба. Премашује милион кад се на њу дода новац који су, између осталих, опростили Никола Нинковић, Стефан Бабовић, Петар Ђуричковић, односно легионари Валери Божинов, Леонардо, Фофана...

Као и за доста тога у животу, постоје и о овој теми различита мишљења. Зависно одакле се посматра. Из перспективе клупских челника, Партизан одлично пролази. Не исплаћује новац играчима док осваја пехаре или бележи међународне успехе, рачунајући да ће доћи "бољи дани", кад ће бити у прилици да им све надокнади. А онда кад је време растанка многи од њих зажмуре на дугове. Мирна Бачка. Клуб тај новац чува, штеди и теортски може да га инвестира у друге послове. Но, има и оних који ће казати да није добро за имиџ, посебно не Партизанов, да уопште било коме дугује, поготово што на тај начин шаље индиректну поруку другим фудбалерима, за које је евентуално заинтересован, да ли у њега да дођу знајући да новац од премија малтене неће ни видети.

Ова два концепта могу се помирити и најчешће се мире тако што играчи опросте дуг и одлазе "чистих папира" у иностранство, добијајући знатно повољније услове од оних на Топчидерском брду. Та одскочна даска звана "играње у Партизану" не мери се новцем и зато већина пристаје да малтене игра само за рате из уговора, знајући да ће кад дође време наплатити све напољу.

Само, има и она људска потреба у човеку да се бори за своја права и посматрајући фудбал као професију добије зарађено. Као у било ком другом послу. Тако је најсвежији пример Бојана Остојића, који летос није желео да пристане на репрограм, нити опрост дугова, због чега му је пропао малтене договорен потпис на Кипру.

Ваља и то разумети и поштовати. Макар једнако као гест Марка Јанковића.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт

Коментари / 0

Оставите коментар