До коске искрени Немања Николић: Играо сам за два и по!

Увукло се сивило, али нисмо најгори! Партизанов нападач о томе како га доживљавају други, како види себе, колико голова мора да постигне и(ли) намести, "вређалицама". . .

Фудбал 02.02.2019 | 10:00 Довољан. Можда и добар. Тако је сам себе, као да је у школи, оценио Немања Николић, на крају првог полугодишта у Партизановом разреду.

Дошао је летос из суботичког Спартака и као кад ученик мења не само школу, него и град, одрази се то на оцене у ђачкој књижици.

"На лествици од један до пет играо сам за два и по. Максимално, за три", делује искрено нападач црно-белих у осврту на јесен која ни за клуб ни за њега није била каквом су се надали.

На конту само пет егзекуција. Четири у суперлигашким и једна на куп утакмици. Мало, признаје 26-годишњи Краљевчанин.

"Уопште нисам задовољан учинком. Људи имају апсолутно право да ме осуђују. На крају крајева, од статистике не може да се побегне. Нападач сам, и то Партизана, а колико сам голова дао? Пет!? Мало на узорку од 23 меча и времену проведеном на терену. Мораш минимум 15 или 20. Ако не можеш да их даш, бар их намести".

Речи Немање Николића, лане одличног у дресу Спартака, отварају тему о "тежини" Партизанове "деветке".

"Сам поглед на дрес и грб Партизана су тешки, али се надам да ћу у другом делу првенства оправдати број који сам изабарао. Имајући у виду клупску традицију и величине које су је облачиле јесте 'тешка', но размишљам о будућности, желим да 'деветка' остане упамћена и по мом презимену".

Да би се то десило мораће Николић баш да запне, да се погоцима у низу одужи Гробарима, посебно оном делу публике коју му замера одсуство ватре и динамике док је на терену.

"Баш такав утисак имам и кад сам посматрам себе из визуре гледаоца. Изгледам ноншалантно и незаинтересовано, међутим, такав сам рођен и не верујем да на том плану могу да се променим. Без намере да се поредим са њим, по било чему, погледајте Милоша Теодосића. Казаћете 'њега ништа не интересује', а можда се 'једе' у себи. Тако и ја понашањем на терену - које се многима не допада - покушавам да спустим притисак, останем смирен, избацим тензију и размишљам хладне главе. Моје држање вероватно неког иритира, потпуно разумљиво, док ће други казати 'то је твој стил, умеш да играш лопте'. Желим да будем агресивнији и експлозивнији, међутим, с неким покретима се родиш, остају за цео живот".

ВРЕЂАМ И ЈА, АЛИ НЕ ТАКО...

Уместо да се прича о његовим головима или асистенцијама, средином јесени бивши фудбалер Росотова и Актобеа доспео је у жижу јавности због термина "вређалице", употребљеног да опише како је на утакмици са Напретком, кад је чак и био стрелац, доживео непријатност са западне трибине, од појединаца стационираних иза клуба Партизана.

"Иако је глава била врућа, не кајем се због тад изговорених речи. Појединци су моју мајку и сестру називали мртвима, њихов грех био је само у томе што су дошле да гледају меч, селе на исту трибину где и остали навијачи. А ми Срби имамо широк спектар псовки. Због тога су напустиле стадион после првог полувремена, под образложењем да више нису могле да трпе увреде, да их неко назвима мртвима. Није то речник правог навијача Партизана. Верујте ми, некад и сам себе вређам, саиграче такође, они мене, зарад добробити тима, али нико од нас није ишао тако далеко као у овој прилици. Разумем да свако има право да изрази фрустрације и незадовољство, али су ме дешавања из дуела са Крушевљанима погодила".

Као што је свој учинак оценио испод просека, тако Немања Николић гледа и на екипна издања током јесени.

"Ако ћемо реално - лоше је ово, знајући величину и амбиције клуба".

Уз појашњење:

"Као гледалац могу да судим играчима, међутим, кад видим тенисере или кошаркаше, кажем себи да се у те спортове не разумем. Јасно ми је да је фудбал најважнија споредна ствар у животу, али не схватам оне који се нису њиме бавили, а доносе суд о онима који јесу. Лоши коментари махом долазе од људи који се превише не разумеју у фудбал. Такав неко не може да зна да ли је замисао тренера да, на пример, стојим далеко од гола. С друге стране, навијач жели победу, не интересује га тактика, само му је битно да Партизан победи и не занимају га изговори".

СВИ ОДЈЕДНОМ ПРОТИВ ПАРТИЗАНА!? ДЕГУТАНТНО...

А победа нема као некад пре. Нема ни самопоуздања какво би требало да краси тим трофејних амбиција.

"Увукло се неко сивило у екипу последњих шест месеци. Ова генерација поседује квалитет, има одличних играча, поготово младих, не слажем се са онима који кажу да је ово најгора генерација у историји Партизана. Нарочито ако се зна шта се дешава око клуба и у српском фудбалу".

Шта му конкретно смета?

"Да почнемо од терена. Држава може и мора да предузме нешто по том питању, трећа смо земља по извозу фудбалера и зашто би млади играч одлазио у иностранство са 19 или, као ја, са 20 година? Већина момака се врати са 24 да оживи каријеру, уместо да се баш у том добу, као зреле особе, отисне ван граница и покуша нешто да заради. Не можете дозволити да фудбалер у Србији зарађује мање него у суседству. Кад види разлику - одлази. Још ако је инфраструктура боља, а јесте... Ево Спартак, променио је терен и одмах све лепше изгледа. Зашто остатак лиге не би следио суботички пример?"

Опет, сам Немања Николић рече да је његов број допринос скроман, без обзира на реметилачке факторе.

"Не кажем да сам подлегао притиску у великом клубу, међутим, околности су другачије у односу на период од пре само годину, годину и по, кад су неки момци из овог састава били учесници Лиге Европе. Немогуће је да нас је неко искључио на шест месеци и да сад не знамо ништа. Него, сви су одједном против Партизана. Мало је то дегутантно", завршио је шпиц црно-белих, који по сопственом признају више учествује у изградњи акција него у њиховом завршетку.

Извор: моззартспорт