Прича: Путуј Европо, немој више чекати на Звезду!

Када би се и ако су се кошаркаши Црвене звезде погледали у то парче стакла на зиду после гостовања Лиможу, могли су да виде колико је мало потребно да би се дошло до победе, али и колико је мало довољно да се све сруши попут куле од карата.

Кошарка 30.01.2019 | 23:10 Постоји та, често изговорена теза да после неуспеха треба бити искрен према себи и када се погледаш у огледало. У њему се, ваљда, може видети одраз начињених грешака и лоших одлука који су довели до пораза...

Када би се и ако су се кошаркаши Црвене звезде погледали у то парче стакла на зиду после гостовања Лиможу, могли су да виде колико је мало потребно да би се дошло до победе, али и колико је мало довољно да се све сруши попут куле од карата. На паркету чудне нијансе, који буди успомене на Бостон Гарден, Црвена звезда је схватила колико је заправо далеко од свега што је градила током уводна три месеца сезоне. 

После велике унутрашње борбе у првом делу утакмице, црвено-бели су у наставку почели да се пењу уз мердевине и подижу квалитет игре. У ходу су пронашли излаз из замршеног лавиринта у који (ни)су ушли својевољно. После неколико утакмица лутања Били Берон је успео да поврати кошаркашко самопоуздање и екипу поведе до преокрета у трећој деоници са седам поена, три скока и украденом лоптом. Звезда је у десет минута одличне, тимске кошарке у оба смера минус од пет (43:38) претворила у плус од дванаест поена (48:60). Одбрана је успоставила толико жељену конекцију, што је довело до тога да су играчи Лиможа промашили чак десет шутева из игре и остали на само осам поена за четвртину, а српском шампиону олакшало задатак, због чега је и дошло двадесет и пет поена из напада.

Уместо да су наставили да раде све оно што су дотад и направили тај одлучујући корак напред ка изласку на чистину, повратак у сопствену зону комфора, кошаркаши Црвене звезде као да ни сами нису веровали да се испред назире крај мука, па су решили да још једном погледају иза угла и себи закомпликовали живот. 

Последња четвртртина отворена је са четири дефанзивна фаула у мање од два минута. Изузев оног последњег, када је Мајкл Оџо пресекао контру Вила Хауарда, остали прекршаји начињени су у ситуацијама када противнички играчи нису били окренути ка кошу, или нису били директна претња за обруч. Стратос Перпероглу, па Филип Човић на снажном Џерију Бутсијелу, онда и Марко Кешељ над Ајзеом Мајлсом. Звезда је себи тако потписала тежи пут до победе и то против такмаца који у тим моментима није имао ниједно валидно решење осим шута за три поена. Бутсијел у тим минутима још није искристалисао улогу какву ће добити у наредним акцијама. 

Хауардова техничка због приговора судији дала је Берону опцију да повећа разлику на тада максималних 13 поена (51:64), када се чинило да је Црвеној звезди довољно само да одржи ритам и обезбеди важан брејк. Уместо тога, београдски састав је радио све контра очекивањима.

Нико није могао да претпостави да ће Берон после ишчезнути после свега што је урадио у претходним нападима. Испоставило се да је Берон последњи шут из игре убацио седам минута пре последњег звука сирене. Од прецизног хица преко руке после солидно изграђене позиције некадашњи студент универзитета Вирџинија, Роуд Ајленда и Канисијуса дошао је до три узастопна промашаја до краја утакмице. И ниједном није имао чисту ситуацију. Прво је морао да се вади у завршници напада, онда је добио блокаду Аксела Бутеја после добре Оџове асистенције, али се нашао у лошој позицији за реализацију, да би онда морао да гради шут из тешке позиције и решава преко руке Двајта Хардија...

После важних тројки Мајлса и Бутеја преко руку Кешеља и Оџа, уследио напад о коме ће се дуго причати. Тих 30 секунди када не користи чист зицер после тешког Човићевог двокорака, а онда дозвољава Бутељуда лако поентира из одбојке после офанзивног скока вероватно ће се дуго вртети у глави Душана Ристића, као покварена касета. Није момак из Новог Сада крив што му је одједном додељена велика улога, поготово јер је своје минуте знао да користи врло добро сваки пут када би био на паркету - сусрет против Лиможа завршио са девет поена и шест скокова - али те две грешке, као и све оне погрешне одлуке донете у завршних пет минута указују да у садашњим околностима нема кохезије, нити хемије међу играчима, па и да је концентрација отишла на одмор. 

Црвена звезда је последње поене из игре уписала на четири минута пре последњег звука сирене. Оџо је покупио отпадак поред Бутсијела и сигурно завршио акцију која је имала чудан ток. Мохамед Фаје је запуцао за три поена у ситуацији када је већ имао 1/4 са дистанце, али како испред њега није било никог, направио је логичан потез. Његов промашај покупио је Добрић, који је успео да врати лопту у игру, да би само три секунде касније Фаје пробао из готово идентичне ситуације и опет био непрецизан. Тада јеОџо довршио напад. 

Последњи поен на утакмици Звезда је постигла са линије пенала, преко Регланда. На семафору је стајало још два минута и шест секунди. У завршна четири минута Звездини играчи нису успели да изграде ниједну праву акцију, уз само један покушај где није било одбрамбеног играча. Био је то неисправан хитац Огњена Добрића из десног ћошка. Уследила је Бутејева рампа Берону, кораци Регланда, Беронов покушај за три преко руке Хардија... Да би све то казнио Џонатан Русељ преломном тројком на 48 секунди до завшетка меча. Звезда је и тада имала минимално вођство (70:71). 

Како се могло видети на телевизијском снимку, Милан Томић је после тајм-аута и консултација са својим најближим сарадником Андријом Гавриловићем добио савет да следећи напад Звезда одради из аута на противничкој половини - правила кошаркашке игре кажу да се у том случају добијају само 14 секунди за реализацију, док би напад ишао од 24 секунде да се кренуло од Звездиног коша - све са циљем да би Звезда до краја имала два, а не један напад. У првом је Мохамед Фаје дозволио да истекне напад. Иако је имао отворени простор за шут, он је кренуо у двокорак и - закаснио. Из те грешке Русељ је зарадио ореол хероја. Пик са Бутсијелом, после чега је Оџо остао да чува знатно нижег противника, а овај пролази до коша и полаже за 72:71. Други напад опет је ишао преко Регланда, било је тачно 14 секунди за решавање. Тешко је објаснити зашто је Регланд чак седам секунди утрошио на дриблинге у месту, јер је после тога кренуо право на Бутсијела. Када је схватио да нема куд, увалио је „коску“ Перпероглуу, чији је хитац преко руке био ћорак...

Црвена звезда је тако елиминисана из даље борбе за четвртфинале Еврокупа, што у овом тренутку и не звучи тако лоше ако то значи да ће екипа имати више сати за одмор и припрему Купа Радивоја Кораћа и много битније - завршницу Јадранске лиге. У овом тренутку јасно је да ће Будућност у плеј-офу, под претпоставком да распоред на табели остане непромењен, имати најтежи посао играјући паралелно Евролигу и утакмице које доносе ново учешће у елитном такмичењу. Цедевита је такође елиминисана из Еврокупа, док Партизан сада има најбоље шансе да заигра четвртфинале. 

Утакмица против Уникахе у последњем колу ТОП 16 фазе биће шанса да се екипа тријумфално опрости од Европе. И можда ће играчи и стручни штаб Црвене звезде успети до краја сезоне да покажу колико су грешили они што су сумњали у њих. Можда ће тада, бар у себи, запевати стих из добро знане песме Ђорђа Балашевића - Криви смо ми:

"Ма ста су знали ђенерали,
и бркати мајори,
једино да вичу:
Пали, али нису најгори".

Дотад ће се вероватно у главама многих вртети само оно:
"Путуј Европо,
немој више чекати на нас...
Не питај много,
доспећеш и ти на рђав глас..."

Извор: моззартспорт