Ракицкиј у Зениту, Украјинци бијесни што је отишао у Русију!

Зенит је потписао уговор са Украјинцем, Јарославом Ракицкијем, а дефанзивца су критиковали украјински навијачи пошто је одлучио да игра у Русији.  О издајницима и страним плаћеницима и у Украјини – Ракитски потписао за “клуб из агресорске земље”! Тако у локалним медијима називају Русију.

Фудбал 30.01.2019 | 21:00 Ракицкиј је потписао уговор до лета 2023, након што је целу каријеру провео у Шахтјору из Доњецка, са којим је освојио седам шампионских титула у Украјини.

Трансфер није добро прихваћен у Украјини, због тензија са Русијом после припајања Крима. Власник фудбалског клуба Зенит је руска нафтна компанија Гаспром.

Поједини украјински медији поставили су питање да ли би 29-годишњег фудбалера требало избацити из репрезентације Украјине.

Њега су навијачи критиковали и вређали на друштвеним мрежама, после објављивања трансфера у Зенит.

Јарослав Ракитски се одлучио за најблаже речено непопуларан потез. После девет сезона и седам титула првака Украјине Ракитски је напустио Шахтјор, али није то толики проблем колико чињеница да је за нови клуб изабрао Зенит илити “клуб из агресорске земље”, како га крсте медији у Украјини, пошто безмало сви они тако називају Русију након оружаних сукоба који су посебно жестоки били баш у Доњецку.

Знате да је и Шахтјоров стадион Донбас арена гранатиран. Знате и да екипа већ неко време као домаћин игра у Лавову. А Ракитски – легенда клуба – баш у Санкт Петебург?! Баш у Зенит, који је у власништву руске државне компаније Гаспром?! Изгледа да је плата од 2.500.000 до 3.000.000 евра по сезони (разликује се од извора до извора) ипак била довољна да убеди 29-годишњег дефанзивца да политику остави по страни. Додуше, Јарослав је родом из Першотравенска у Дњепропетровској области, а тамо Руси чине више од 17 одсто популације и тамо сукоба није било.

Мада, да не улазимо у дубљу анализу, нисмо баш стручни за ту област. Уосталом, место рођења није “опрало” Ракитског код украјинских националиста, који га сада називају издајником, Јудом, вређају га, прете му и позивају на његово избацивање из репрезентације Украјине чак и по цену смене Андреја Шевченка ако се оглуши о “глас народа” или бар део народа. Тврде да ће бојкотовати национални тим акоРакитски опет буде добио позив.

Има наравно и умерених коментара, који овог пута неочекивано долазе и од оних иначе најрадикалнијих – од Шахтјорових ултраса. Они истичу да нису сагласни са избором Ракитског, али подсећају да је Јарославтоком оружаних сукоба украјинским војницима у Донбасу слао оптику за оружје, вреће за спавање, друге потрепштине... На крају су ипак и ултраси поклекли под притиском јавности – или политичара? – и обрисали ту објаву. Само су колеге спортисти махом остали уз чувеног фудбалера.

Сам Ракитски ни не помиње политику, држи се фудбала.

“Посветио сам 17 година свог живота Шахтјору, од тренутка кад сам дошао у омладинску школу као 12-годишњак, па све до сада. Поносан сам на свему то сам урадио у Шахтјору”.

Ако ћемо поштено, није се ни Шахтјор баш грчевито борио против посла. Штавише, чак је и спустио цену са иницијалних 14.000.000 на 10.000.000 евра с тим да би укупна цена трансфера са бонусима могла да нарасте на 12.000.000.

Како оно беше, тамо где је велики новац, ту национализам не станује?

Извор: Б92/моззартспорт