"Велики умјетник и диван човјек

Арсенијевић, Зеленовић, Паскаљевић, Голубовић, Цветковић…. Готово да нема никог ко није дубоко, дубоко уздахнуо, занијемео на трен, тихо прозборио “страшно”, на вијест о смрти Душана Макавејева.  

Србија 26.01.2019 | 16:06 Самим тим што је био ту, међу нама, на необјашњив начин давао је снагу, значио и зрачио сву снагу и љепоту умјетности, био живо оличење харизме.

Редитељ Стефан Арсенијевић истиче појмове који одређују Макавејева.

– Када размишљам о Макавејеву и његовом опусу у свијести ми одзвањају; слобода, машта, храброст, игра… То су појмови који су га одредили, чинили и чине посебним, великим, живим, и сад кад се од њега опраштамо. Увијек сам мислио, и то му рекао пар пута, да је духом био млађи од свих нас. Изгубили смо још једног великана нашег, и не само нашег, филма и културе. Осјећам се све усамљеније у овом времену, на овом простору гдје је медиокритетство постављено као узор. Али Мак ће увек бити жив и као свјетионик показивати чему да тежимо у животу и стваралаштву. Живио Макавејев! – каже Арсенијевић.

Наглашавајући да је отишао човјек који је по много чему не само обиљежио него и створио темељ овдашње кинематографије дугогодишњи директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић каже да је отишао прави посвећеник филма.

– Све што је направио је најзначајнија оставштина за будућност. Он је својеврстан синоним за модеран филмски израз. У свему што је радио био је потпуно нов. Човјек изузетне храбрости. Човјек који је својим дјеловањем помјерао границе не само у филмској умјетности него у укупној култури. Родоначелник онога што зовемо “црни талас” а ја бих прије рекао – ауторског филма. Филмови су били цијењени у Европи, у свијету. У овом часу нисмо ни свјесни колики је то губитак за овдашњу културу. Легенда за живота! – каже Зеленовић.

Редитељ Срђан Голубовић вели да је мало рећи да је Макавејев био велики умјетник и диван човјек.

– Најинспиративнији, храбар, неухватљив, свој. Увијек је трагао за границама слободе, ауторске, друштвене и личне. Слобода или ништа. Бескомпромисан у свом трагању, дослиједан у потреби да увијек буде другачији и аутентичан. Најбољи, најпосебнији – каже Голубовић.

По ријечима редитеља Горана Паскаљевића отишао је посљедњи из велике тројке српског филма.

– Нико од нас који смо дошли послије њих није их превазишао по значају и у српској и свјетској кинематографији. Мислим на Сашу Петровића, Живојина Павловића и њега. Макавејев је много више цијењен у свијету него овдје. Седамдесетих је помјерио границе филма и свет му то признаје. Дружили смо се дуго година и у Паризу и у Београду, и знам колико је желио да сними још један филм у Србији али му то није било омогућено. Чињеница да нас је напустио је велики губитак за српску културу. Ми смо склони забораву. Међутим, Макове филмове нећемо заборавити. Остаће да трају док филма буде. А они који су му се супротстављали су већ одавно заборављени – ријечи су Паскаљевића.

Редитељ Горан Радовановић, који управо завршава документарац “Случај Макавејев” о великом редитељу и његом филму “WР- мистерије организма” кратко каже:

– Затечен сам… И Милена, и он… Шокиран сам… а треба завршити филм.

Један од глумаца који је са Маком сарађивао је Светозар Цветковић.

– Имао сам привилегију што сам имао прилику да са њим, и супругом му Бојаном, будем пријатељ. Много сам тога не само о умјетности и о филму, него прије свега о животу, научио од њега. Али на дјелу је неправда која чини да човјек занијеми. Јер, данас ће се на свим телевизијама, у свим медијима говорити о Маковим филмовима, наградама, свјетским успјесима. Сви ће бити поносни. Само ћемо пренебрегнути једну чињеницу – да ми у томе нисмо учествовали. Ова земља, како год се звала, није урадила ништа да Мак створи и оствари своје велико дјело. Волио је овај град, волио ову земљу. Био је дубоко тужан кад је прогнан, кад су му ускраћена документа… Све ради тога што је желио, волео, стварао слободу. Слободу коју је он створио ми никада нећемо имати. Нико из свих земаља у којима смо живјели није позвао Макавејева и питао га шта би желио да ради јер толико је створио, значио, донио, јер то што је он у свијету остварио толико је велико… Неправда је одвећ блага ријеч – каже Цветковић.

(Блиц)