Лакша контрола идентитета лица

Директор Службе за послове са странцима БиХ Слободан Ујић најавио је да ће ова институција, највјероватније до краја марта, добити међународну донацију за врхунску биометријску опрему, вриједну око пола милиона КМ.

Босна и Херцеговина 26.01.2019 | 10:47 "Од одређене партнерске безбједносне агенције очекујемо да до краја марта добијемо високо софистицирану биометријску опрему путем које ћемо бити у прилици да у року од два минута утврдимо идентитет лица над којим вршимо обраду или интервју. То ће нам омогућити и приступ бази података илегалних миграната и на тај начин ћемо моћи да аутоматски откријемо и кренемо у отклањање евентуалних безбједносних изазова или пријетњи", рекао је Ујић у интервјуу Срни.

До сада је, истиче он, процес узимања и размјене биометријских података са безбједносним агенцијама у БиХ и иностранству био веома сложен и спор, а сада ће то бити много брже и ефикасније, при чему ће и инспектори ове службе у мобилним тимовима на терену моћи да користе ту опрему.

Ујић подсјећа да је током протеклих година Служба евидентирала континуирано повећање легалних миграционих кретања у БиХ за око 20 до 25 одсто што је, како је навео, с аспекта БиХ било добро јер је ријеч о пожељном приливу страних гостију, страних студената...

"Међутим, од прошле године имамо проблем илегалних миграција за који је, према једним БиХ била спремна, а према другим није, мада ја, говорећи у име институција БиХ и службе којом руководим, мислим да смо, с обзиром на капацитете и ресурсе којим располажемо, одговорили свом задатаку. Само у прошлој години Служба је регистровала и узела биометријске податке од 24.000 илегалних миграната", прецизирао је Ујић.

Он додаје да је криза кренула од марта прошле године таласом миграната преко Црне Горе и источне Херцеговине, а касније се прелила на такозвани дрински појас, од Вишеграда до Бијељине.

Према његовим ријечима, аспект безбједности најважнији је за сваку земљу, па тако и за БиХ, поготово ако се има у виду та бројка од 24.000 илегалних миграната који улазе у БиХ и у којој се задржавају од седам до 30 дана, а понекад и дуже, јер су земље у окружењу, посебно Хрватска, затварале своју границу ради мигрантске кризе.

"Оно што тврдим све вријеме и што и данас понављам јесте да мигрантни не желе да трајно остану у БиХ, она за њих није обећана земља, а територија БиХ само је транзитно подручје ка њиховом циљу, земљама ЕУ", категоричан је директор Службе за послове са странцима.

Ујић појашњава да је током првог мигрантског таласа 2015. године велики број чланова мигрантских породица већ тада стигао у земље ЕУ и те породице су се тамо снашле, а према подацима Службе - од поменутих 24.000 миграната, њих чак 80 одсто зна своју дестинацију, државу и град у ЕУ, и креће се ка својим породицама, које их финансијски и логистички подржавају све вријеме њиховог пута.

Он сматра да је најбитније да током проласка и краткотрајног задржавања миграната на територији БиХ није било већих безбједносних пријетњи, мада су долазили, најчешће, из Сирије, Пакистана, Авганистана...

"Захваљујући ефикасној сарадњи Службе за послове са странцима са осталим агенцијама за заштиту закона на нивоу БиХ и у ентитетима, али Европе и свијета, успјели смо да откријемо сва лица која представљају потенцијалну пријетњу по безбједност у БиХ и да их одвојимо и изолујемо у Имиграциони центар у Источном Сарајеву, након чега је услиједило њихово протјеривање из БиХ и забрана уласка у БиХ. Број тих лица није велики, јер се не ради само и избјеглим и расељеним лицима, него је ту било ријечи и о економским мигрантима, па чак и члановима такозваног 'Исила', дакле говоримо о мјешовитим миграцијама", наводи Ујић.

Највећи проблем све вријеме, упозорава он, представља утврђивање идентитета илегалних миграната, јер они у 99 одсто случајева у моменту откривања немају код себе никаква идентификациона документа.

Према његовим ријечима, други, такође, битан сегмент дјеловања Службе према илегалим мигрантима свакако је хуманитарни аспект, у складу са свим конвенцијама о заштити људских права, при чему је Служба све вријеме имала помоћ невладиног сектора из БиХ, али и међународне заједнице.

"У привременим прихватним центрима у Сарајевском и Унско-санском кантону тренутно се налази око 4.000 миграната и сматрам да је то наш максимум и да БиХ више не треба да шири смјештајне капацитете за ту категорију, која у тим центрима има адекватну здравствену заштиту, основне хигијенске услове за привремени боравак, храну, лијекове, одјећу... Можда је и овај број превелик, и лично сматрам да би га требало смањити с циљем убрзања протока илегалних миграната кроз БиХ, а не стварати услове за њихово задржавање", наводи Ујић.

Он поручује да институцијама БиХ не треба финансијска помоћ са стране да стварају услове за боравак миграната у БиХ, него за јачање капацитета надлежних служби органа за превенцију илегалних улазака у БиХ.

Према његовим ријечима, највише донција Служби стигло је од Међународне организације за миграције /ИОМ/, а и Савјет министара је одобрио пријем 12 нових инспектора који су појачали теренску канцеларију у Требињу, једну од укупно 16 теренских канцеларија у Служби за послове са странцима БиХ.

Ујић прецизира да је укупна донација ИОМ-а износила око 500.000 КМ, намијењених за смјештај поменутих 12 инспектора, ангажман 12 додатних инспектора, рачунарску опрему, нови модерни сервер и два комби возила.

Он наглашава да је и Влада Бугарске донирала 75.000 КМ који су намијењени за реконструкцију Имиграционог центра у Источном Сарајеву, чију су опрему и намјештај у великој мјери уништили мигранти који су овисници о тешким опојним дрогама.

"И поред, тога, ми и о тим људима водимо бригу и обезбиједили смо им, у сарадњи са Болницом 'Србија' и Домом здравља Источно Сарајево, адекватну љекарску помоћ и подршку, уккључујући и лијекове за њихову хоспитализацију и смирење, а све то много кошта. Мигрант који не тражи љекарску помоћ кошта нас око 30 евра дневно, колико кошта смјештај, храна, хигијенска средства, одјећа...", рекао је Ујић.

Он додаје да се ове године од ЕУ очекује око пет милиона КМ, који ће бити намијењени за јачање техничких капацитета Службе, као и Граничне полиције БиХ, а Служба помоћ очекује и од Фронтекса, који би требало да донира читаче отисака прстију, у вриједности од око 150.000 КМ.