Зашто се не чују интелектуалци?

Настављају се хапшења у Републици Српској везана за дјеловање групе Правда за Давида, а окупљања те групе су и даље забрањена. Сва дешавања, хапшења и забране остали су без значајније реакције институција за људска права, међународне заједнице, али и академских кругова. Аналитичари истичу да мањи дио друштва диже свој глас, али немају утицај да нешто промијене.

Република Српска 25.01.2019 | 22:06 Посљедње хапшење двојице чланова групе Правда за Давида на Тргу Крајине у Бањалуци 21. јануара наставак је забране окупљања ове групе, коју никада званично није издало Министарство унутрашњих послова (МУП) Републике Српске (РС).

Грађани окупљени око групе Правда за Давида већ више од 300 дана траже откривање истине у случају смрти Давида Драгичевића, коју тужилаштво у истрази третира као убиство.

Након што су у децембру прошле године протести забрањени, грађани отјерани са трга, око 20 грађана и припадника групе Правда за Давида ухапшено, а са Трга Крајина у Бањалуци уклоњена сва обиљежја која подсјећају на протесте - изостала је реакција домаћих и страних институција и организација за људска права, па и академске заједнице.

Свој глас дигли су грађани великим протестима након поменутих акција, медији који нису под контролом власти и невладин сектор. Тако је Транспаренцy Интернатионал (ТИ) БиХ реаговао кривичним пријавама, каже Угљеша Вуковић истраживач и аналитичар у ТИ.

"На основу снимака који су се појавили у јавности ми смо поднијели кривичне пријаве против више полицијских службеника крајем децембра тако да још немамо никакву повратну информацију, то јесте Министарство унутрашњих послова Републике Српске није изашло у јавност да каже да ли су макар покренути неки интерни поступци против полицијских службеника тако да за сада не постоји ни једна информација тог типа колико је нама познато", каже Вуковић

Из Канцеларије омбудсмана за људска права БиХ су нам саопштили да воде четири предмета која се односе на дешавања у Бањалуци из децембра прошле године.

Од међународних институција огласили су се Уред високог представника (ОХР) и Канцеларија ЕУ у БиХ саопштењима да прате ситуацију, али нису имали конкретних потеза.

Социјални психолог Срђан Пухало сматра да је у свему овоме најгласније ћутање академске заједнице која, осим спорадичних иступа појединих чланова, никада није реаговала на било каква дешавања, те да је већина институција које требају бринути о правима грађана под политичком контролом, а да међународна заједница више брине о формирању власти него о људским правима.

"Власт држи под контролом све оно што све оно што је важно и што је битно, а они који нису под контролом мудро ћуте да не би осјетили бијес власти, тако да ми данас у ствари имамо једну баруштину од друштва у Републици Српској која више вјерује властима него властитим очима и ако не вјерује то не смије да каже", сматра Пухало.

Драгана Дардић из невладине организације Хелсиншки парламент грађана Бањалука каже да невладин сектор нема снагу да анимира неке адекватне реакције и да управо ћутање оних који би требало да проговоре омогућава остваривање најава о даљим репресијама.

"Они који реагују немају никакву моћ да утичу и да промијене ситуацију. Зато забрињавају нове најаве које смо ових дана чули да ће се ићи у даљем правцу јачања овлаштења полиције. Забрињавају и најаве које долазе из врха владајуће политичке партије да ће се ићи ка измјенама Кривичног закона Републике Српске и доношењу неких нових закона који сви заједно и све те најаве о којима се говори ових дана иду у правцу даљег сужавања и лимитирања грађанских права и слобода", мишљења је Дардић.

Аналитичари истичу да је изостанак реакције на грубо кршење права грађана поражавајуће и да је јасан показатељ да су политичке елите ставиле под контролу све битне сегменте друштва, преноси РСЕ.



БН ТВ