Трагична прича: Вољени Ратник...

Емилијано Сала је фудбалер са атипичним карактером, оличење скромности, вредноће и борбеног духа. . .

Фудбал 23.01.2019 | 23:52 До потписивања уговора са Кардифом прошле суботе и рекордног трансфера вероватно ни он сам није слутио да ће се оволико писати о њему. Скроман фудбалер из француске Лиге 1, који је експлодирао прошле јесени и постао један од најбољих стрелаца у земљи Галских петлова са 12 голова. Емилијана Салу смо до сада знали углавном по ратничком духу. Током целе каријере, нападач је користио тај дух да напредује.

“Фудбал је мој живот, помогао ми је да научим доста о људским вредностима”, често је говорио у интервјуима.

Да би то схватио морао је да напусти родну Аргентину.

“Почео сам да играм фудбал са пет година у маленом селу званом Прогресо у Аргентини. Са 15 година преселио сам се у интернат у Бордоу”, присетио се дечачких дана у децембарском интервјуу Сала.

Приметио га је Патрик Батистон, директор академије Жирондинаца и то док је нападач као клинац наступао у тренинг центру у месту Сан Франциско у околини Кордобе у којој Бродо од 2004. године тражи највеће аргентинске таленте. Сала је Француску стигао 2010. године. Открио је нови свет, другачији фудбал.

И брзо је схватио да ће морати да се пробија сам, без ичије помоћи.

“У почетку, није ми било лако, имао сам 20 година и био одвојен од породице. Али борио сам се свим силама да успем и доспем овде где сам данас. За то је заслужна моја мајка, и она је била била таква. Борац. Увек је све радила максимално, без икаквих калкулација. Због ње смо и постали то што јесмо, научила нас је да будемо људи”, присетио се Емилијано у једном од интервјуа.

Умео је, наравно, и да подбаци повремено, али то није сада битно. Толико је желео да успе у фудбалу да се током каријере ослањао на другачије вредности.

“На првој утакмици, ваљда у Равелу, ако се се ћам, био је у сјајној шанси, сами испред празног гола и промашио. Али, нема везе. Дечко је вредан, увек даје максимум и знамо да можемо да рачунамо на њега”, написао је Батистон у једној од колумни у октобру 2017.

Где год да је ишао на позајмицу, од Орелана птреко Ниора, па до Каена, његови тренери и саиграчи су подвлачили једно: “Емилијано је спреман да погине на терену.”

Рођен као ратник

“Сала би тррбало да инспирише многе фудбалере. То је човек који никада не слуша своје тело, толико је упоран да би престао тек када би поломио нешто”, говорио је његов саиграч из Ниора Флоријан Мартан.

Сам Емилијано Сала понавља да је живот броба непрестана.

“Та борбена страна у мом карактеру, она је присутна од детињства. Не желим да је заборавим, не желим да престанем да се борим јер то сам ја”, каже бивши нападач Нанта.

Дуго су га описивали као “момка који озноји сваки дрес”, што је занимљива квалификација коју је вукао са собом као лопту протеклих година.

“Многи су ме на први поглед одбацивали, није им се свиђао мој стил игре, нисам ту ништа могао.”

Емилијано Сала је, опет, добар стрелац. То показује и његова статистика из сезоне у сезону. Прву је окончао са 18 голова у трећој лиги у сезони 2012/13. а исто је поновио и годину касније у друголигашком рангу. У сезони 2014/15. дебитовао је у Лиги 1 за Бордо са шест погодака. И најзад, за Нант чак 42 комада у протекле три и по године.

“У почетку, Емилијано не иекплодира одмах. Он није тип елегантних нападача иако је технички врло добар. Ради се о снажном момку, који за шта му је посао И који користи шансе које му се указују. Поврх свега он је велики такмичар и могу да га видим на врху за неколико година”, говорио је својевремено његов тренер из Орлеана Оливије Фраполи.

“Било да је на терену или ван њега, то је човек који се са свима слагао. Он је великодушан, у дељењу, солидарности, прави тимски играч. Као брат ми је. Када сам био на клупи и у немилости тренера стално ме је бодрио”, каже нападач Каена Јасин Баму који је до прошлог лета играо у тандему са Салом у Нанту.

Идол Емилијана Сале је славни земљак Габријел Батистута због којег је добио надимак “Салагол”, иако никада није позван у репрезентацију Аргентине, чак ни за млађе категорије. Можда је то и због тога што је рано отишао у Француску, али је и конкуренција за место нападача код гаучоса увек оштра.

Јужноамерички темперамент му не недостаје.

“Неко сам ко никако не воли да губи. Некада умем да будем јако тежак, али волим да победим сваки пут”, понављао је Сала.

Познат као фудбалер који улаже огромне напоре и у дефанзиви, као рецимо Единсон Кавани, и Емилијано Сала је често наилзио на дивљење тренера. Био је играч какав се пожелети може, а Патрик Батистон је то приметио када га је довео у Бордо.

“Толико је желео да помаже у одбрани, да сам му једва објаснио да му је задатак да даје голове и да мора више да трчи напред.”

Његови спортски и људски квалитети донели су му специјалан статус међу навијачима. У последњих неколико сезона његово име било је оно које се најчешће скандирало на Ла Бужуару. Сали су чак посветили и песму која се често орила са трибина Нантовог стадиона.

“Био је близак с навијачима, осећао је посебну припадност клубу. То у последње време није тако често у фудбалском свету”, каже Флоријан Ле Туф, представник навијача.

Што се тиче Сале, једна ствар је сигурна, сви којима су се у неком тренутку укрстиле стазе са њим имају исту представу о њему, да се ради о “искреном човеку”.

“Људи знају ко је он, не постоји нико сличан њему. Емилијано је посебан, то сам одувек говорио. Заслужује сву срећу на овом свету”, закључио је Баму.

Надамо се да ће срећа бити и овог пута уз Емилијана Салу и да ће га спасиоци пронаћи живог.

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс