НБА прича: Мали ратник, великог срца - Шек...!
Супермен. Дизел. Велики Аристотел. Најдоминантнији центар икада?
Кошарка 19.01.2019 | 22:45
Шек је био најбољи студент док је био на колеџу. Доминирао је и на паркету, али и на испитима. Не би рекли? И то убедљиво најбоље оцене. То је Шек. Супермен. Ако бих писао све што постоји о њему, овај текст би био толико дуг да би вам требало бар пола сата да га прочитате. Без паузе. Зато ћемо издвојити пар момената који најбоље осликавају ову људску громаду.
Познат вам је речник Сер Чарлса. Познат је његов бритак језик и његова директност. Често зна да покопа играча, али и да каже да је неко заиста добар, као што је рекао за Николу Јокића. Али да вас стави међу легенде лиге, а да сте играли у његово време, е то је врашки тешко. Али му није било тешко да то уради за његовог великог пријатеља и другог највећег брбљивца НБА лиге, Шека. Овде остављамо места и за Рашида Валаса, али он је више брбљао на терену. Посебно су га волеле судије, исто тако и он њих. Специјална љубав. "Лопта не лаже", викао је редовно Шид.
Исто као и лопта, тако ни Баркли не лаже када каже да је О’Нил међу три најбоља центра који су прошли кроз ову лигу. На прва два места је ставио неприкосновеног плејбоја, Вилта "100" Чемберлена. Други је био вечити ривал Вилта, Бил Расел. А на трећем месту долази Шек. Овде можемо дискутовати да ли је Шек стварно трећи најбољи у историји, или би неко можда ставио на то место Хакима Олајџувона. То је већ до субјективности сваког од љубитеља кошарке и НБА лиге. Мислим да ће већина ставити на ово место Шека. Не само због титула, колико због доминације коју је носио са собом. Он и доминација. Ту сте слободно могли да ставите знак једнакости.
ЉУДСКИ ЏУБОКС - ЧОВЕК СА МНОГО НАДИМАКА
Није се још појавио играч који је толико успешан чега год се ухвати. Са толиким талентом на терену и ван њега. Џордан и даље зарађује од спонзора, он је бренд за себе, најбољи свих времена. Коби је ту негде. Џејмс исто. Али, да ли је ико од њих као Шек? Човек је доминирао паркетом, завршио је каријеру и наставио да доминира. Током каријере је издао реп албум, један од многих, имена "Схаq Диесел". Када погледате Шека, прво помислите, он репер? Ок, дајте му шансу, али нема шансе да успе. И већ сте се преварили у старту. Шеков албум је стигао до платинастог тиража. И није то само због његовог имена. То је његова харизма. Али и талента.
Онда нам стиже "Схаqтин’ А Фоол". Вероватно сви који прате НБА лигу знају за формат ове емисије. Али за оне који можда не знају. Емисија анализира смешне ситуације током НБА утакмица и у првом плану су играчи који направе смешан, глуп, нерезонски потез. Омиљена жртва Шека дуго времена је био садашњи играч Лејкерса, Џавал МекГи. Дуго је Шек исмевао овог момка, али му је Џавал обилато пружао материјал за емисију. Једно време су сви ишчекивали емисију како би видели шта је Џавал направио. Каријера му је била на толико ниским гранама, да једно време нико није знао да ли човек уопште постоји. Колико год Шек био доброћудан, знао је да буде тежак ако му станете на жуљ или одлучите да устанете за своје ЈА. На Твитеру су стизале поруке овакве садржине: "Чекам на Схаqтин А Фоол или Џавал МекГи Шоу". Џавал је био, што би Амери рекли, роастед.
Замислите да играте утакмицу, спремате се да направите неке добре ствари, а реално сте таленат, само нисте толико интелигентни. Али, не могу сви ни да буду, зар не? Тако је било са Џавалом. Човек је радио добре ствари за Вашингтон и Денвер, али је због својих лудих потеза доспео у руке Шеку. Направио је једну емисију са компилацијом његових глупости од 2011. до 2017. Ту је било преко шест година тихог мучења Џавала МекГија. Све има свој максимум, па тако и стрпљење. Погледајте емисију наслова АЛЛ ОФ ЈАВАЛЕ МЦГЕЕ'С СХАQТИН' А ФООЛ МОМЕНТС 2011-2017. Само погледајте и брзо ћете схватити, док се ваљате од смеха, како се осећао Џавал. Убаците се у његове ципеле на тренутак, ако успете од количине смеха која ће вас снаћи. Од Шека је током времена добио надимак Трагиц Бронсон. Овај надимак се налази у Урбан Дицтионарy и пише да га је смислио Шек, а да је значење, високи играч који је толико лош да не може да води лопту, и то обично у ситуацијама када се дешава контранапад. И онда замислите сваки потез који би Џавал направио, а да је био смешан, а било их је, а у његовој глави одзвања: "Ето ме опет код Шека. Шта ли ће сада да смисли? На ком ћу месту завршити? Не могу да верујем". Шек му је толико ушао у психу да момак није могао да се састави. То и даље траје, можда га је сада оставио јер игра за Лејкерсе.
Ситуација се у једном моменту усијала када су њих двојица кренули да размењују твитове поводом Џаваловог учешћа у елитним потезима лиге, наравно пародија на стварно најбоље потезе. У тим твитовима и кукању Џавала да га остави на миру, Шек је одговорио да треба да му буде драго што га је учинио познатим. У међувремену се умешао и Кевин Дурент, који је рекао да му није познато да полицајци могу да поступају тако са цивилима. Алудирао је на Шекову каријеру парт-тиме полицајца на Флориди, после завршетка каријере. Шек му је брзо одговорио реченицом да може да му се обрати када освоји прстен. Наравно, Шек је претерао и признао да је стигла наредба "одозго" да престане са тим. Кад каже одозго, мисли на своју мајку. Лусил О’Нил је позвала и рекла му да прекине. То је за Шека био крај ове размене виртуелних удараца. На крају је Џавал одреаговао јако добро, појавивши се на једном тренингу Вориорса са качкетом на коме је писало Схаq, са логом Шека који силовито закуцава са две руке, што је био његов заштитни знак. Ту је негде и био крај њиховог сукоба. А овде је и кратак преглед маестралних потеза Џавала из Шекове емисије.
Шек дефинитивно није само кошарка - он је много више од тога. Колико је забаван и спреман за шалу, јако добро памти Даријус Мајлс. Мајлс је возио једног дана ка хали. Спремио је све за тренинг. Мајлс је тада играо за градског ривала, Клиперсе. Ову причу су испричали Квентин Ричардсон и сам Мајлс. Он се сећа да је тог дана каснио на тренинг и да је знао да треба да вози мало брже. Он тако каже, али Квентин каже да је то било скоро летење по путу. Мајлс је с времена на време гледао у ретровизор и у једном моменту се појавио ауто са упаљеном ротацијом на ретровизору. Неозначено полицијско возило је пуштало непрекидан звук и Мајлс је знао да то није добро. Мајлс је полако заустављао возило. Поред њега се паркирао црни џип са затамњеним стаклима. Није му падало напамет да погледа десно. Гледао је само право и чекао надолазећи дијалог са полицајцем. Знао је колико брзо је возио. Знао је да ризикује казну.
Мајлс је полако спустио прозор и посегнуо за папирима, како процедура налаже. Одједном Мајлс чује неки дубок глас који каже: "Где си кренуо момак?". Али и даље није гледао у правцу полицајца. Помислио је, нису ваљда послали наредника на мене. У једном моменту се окренуо, али каже да није видео лице, јер је човек био огроман. Само је зурио у груди. Полицајац је поновио: "Рекао сам, где си кренуо момак?". У том моменту полицајац савија главу и Мајлс види добро познату фацу. Види Шека са искеженом фацом. Мајлс је од шока прво ућутао да би рекао: "Човече идем на тренинг. Натерао си ме да закасним!" Шек се само окренуо, тапнуо својом огромном шаком кров аутомобила и рекао: "Не брини. Платићу ти казну коју добијеш. Само ме позови." Шек је искористио једно од старих светала како би Мајлс помислио да га јури полиција. Шеку је све била забава, обожавао је такве ситуације.
Поред тога што је освојио четири титуле, три са Лејкерсима и једну са Мајамијем, он је постао готово митско биће са много надимака. Споменућемо оне најпознатије, сигурно да их има више, допишите их слободно у коментарима. Надимак Супермен је добио због своје доминације у лиги. И то нису само била закуцавања, већ и његов чувени цроссовер дриблинг. Нађите сада неког центра, његове грађе, тежине и висине, који је био тако покретан и има тако веште руке. Нема га. Ентони Дејвис? Буги Казинс? Ентони Таунс? Џоел Ембид? Погледајте снимак са Алл стар утакмице, када Шек игра 1 на 1, на загревању, са Џорданом. Погледајте кретње Шека. Тада је играо за Орландо. Премотајте на 0:50 до 0:56. Нећу ништа више да кажем. Само погледајте. Супермен лого је Шек стављао свуда, на аутомобиле, свуда по кући и на крају на леви бицепс.
Следећи надимак је Схаq Даддy. Њега је добио због свог уплива у хип хоп. У то време пријатељ му је био Ноториоус Б.И.Г, са којим је Шек требало да се види непосредно пре убиства. Надимак Тхе Биг Барyсхников је добио због својих покрета, али не на терену, него док је ишла музика. Лако је имитирао Џексонов Моонwалк, робото мовес, бреакданце и остале данце покрете. Шек је био покретна машина за забаву. Тхе Биг Аристотле је добио због свог размишљања о бизнису и своје едукације. Био је један од најбољих студената у класи. Следећи надимак, Схаq Фу, је добио због сличности са Фу Манцхуом. Многи су рекли да у тренерци изгледа као будистички свештеник, а са фазонираним брковима у тренерци, био је готово исти као Фу Манцху. Осим висине, тежине и боје коже. Исто тако, Схаq Фу је био карактер у игрици на Сега и Гаме Боy конзолама где је могао да путује кроз време. Шек јесте човек за свако време.
Схаq Диесел је назив његовог хип хоп албума, исто тако и тетоважа коју има на левом рамену. Добио га је због албума, који је иначе продуцирао чувени репер, Ерик Сермон. Исто тако, Шек је био познат по давању надимака, па је тако Полу Пирсу дао надимак Истина, Јанису је пребацио свој надимак Супермен, а пре две године га је позвао Хасан Вајтсајд како би заједно смислили надимак који би одговарао Вајтсајду. Хасан је размишљао о надимку Блоцк Мамба. Било би занимљиво знати како је Шек реаговао на овај предлог надимка. Блоцк Мамба, Блацк Мамба, знате на шта мислим? Последња информација је да Шек и даље размишља о надимку. Ако имате још неке Шекове надимке, напишите их у коментарима, да се још мало забавимо.
БРДО СТАТИСТИКЕ БРДА ОД ЧОВЕКА
Иако је Шек огроман човек, значење његовог пуног имена које је Шекил Рашон О’Нил је Мали Ратник. Име му је дала мајка, како је рекла, разлог је тај што је он њен мали ратник за кога се борила и са ким се увек борила кроз живот. Тај мали ратник је изборио никако малу, већ велику и сјајну статистику. Када дођемо до статистике, то зна да буде јако досадно. Али немојте овде да одустанете од читања, јер је Шек оставио иза себе, може се рећи да је блага реч импресивне, статистике. Ово скоро сви знамо. Освојио је три узастопне титуле са Лејкерсима, неке контраверзне (финале Запада против Сакрамента), а неке не. Након тога још једну са Мајамијем, у царству Двејна Вејда. У три финала која су Лејкерси добили, сва три пута је био МВП.
На ово ћу надовезати једну скорашњу дебату два велика пријатеља, Шека и Сер Чарлса. Током емисије на ТНТ телевизији, повела се полемика да ли тренер треба да има сјајне односе са најбољим играчима или то није толико битно за освајање титула и победе. Прича је била о Двејну Кејсију и ДеМару ДеРозану. Баркли је тада рекао да је нужно да главни играч и тренер буду у супер односима, јер у супротном то може негативно да се одрази на екипу, на терену и у свлачионици. Шек је рекао да то није толико битно, док год играч даје 100% својих могућности. Да уопште не треба да буду у сјајним односима, да се обожавају и буду најбољи пријатељи. Потребно је да само имају поштовање један за другога. Расправа се наставила, све док Чарлс није рекао: "Тебе су носили Коби и Вејд. Они су те носили до титуле". Шека то није много погодило и вратио је Барклију овим речима: "Гуглај ме човече. Види овај прстен. Изброј колико их имам. Гуглај. Погледај ко је био МВП сва три финала. И ти кажеш да је Коби мени донео титуле." Сви знају колико је Баркли јурио тај један прстен, на крају је отишао код Хакима и Дрекслера, али до краја каријере га није освојио.
Можда ће неко рећи да Шек у тим финалима није имао достојне противнике, јер су на другој страни били Индијана, Филаделфија и Њу Џерси. Ако би рекли да није имао достојне противнике, то би било донекле тачно, јер у тим годинама није било центра који би могао да му парира. Ни по једном сегменту центарске игре. Јасно је да си конкурентнији када имаш поред себе још једну звезду. Џордан и Данкан су међу реткима који су освајали титуле без великих звезда поред себе. Пипен је био сјајан играч, али не велики суперстар. Данкан је само једну од пет титула освојио са Адмиралом. Шек је све титуле освојио са Кобијем, који је несумњиво одмах иза Џордана. И последњу са Вејдом, који је одржао кошаркашку клинику у том финалу, у оба правца. Дефанзивно је био перфектан, офанзивно нестваран. Отуда и то да је истина ту негде, мало да страни Шека, мало на страни Барклија.
Те године када је освојио своју прву титулу, био је МВП регуларног дела сезона и МВП финала. Само 10 играча у историји је постигло овакав успех, од чега неки и више од једног пута. Али једино је Шек уз Џордана био три пута заредом МВП финала. Једна занимљивост да је Карим освајао МВП титулу регуларног дела и финала, први пут као Лу Алсиндор, а други пут као Карим Абдул Џабар. Тако су чак три играча Лејкерса освајала МВП титуле регуларног дела сезоне и финала, док је једино Мајкл Џордан то урадио четири пута.
Али да се вратимо на Шекова остварења. У 10 сезона, рачунајући после његове "руки" сезоне, Шек је имао 28 поена, 12 скокова и скоро три блокаде у просеку. И све то је направио са одиграних 66 утакмица по сезони. Чак и ако искључимо лоцкоут сезону 1998-99, долазимо до 68 утакмица у просеку. То га ставља на 8. место вечне листе стрелаца. Стиче се утисак га је могао да буде више позициониран да су га заобишле мање или неке озбиљније повреде. Када говоримо о индивидуалним партијама, јасно нам је да је Шек био незаустављив. Али ако би издвојили неке утакмице, то би биле ове.
После Мајамија, Финикс је довео Грента Хила и Шека, како би са Нешом и Стодемајером покушао јуриш на титулу коју су, те сезоне, освојили Шекови Лејкерси. На утакмици коју су играли против Торонта, Шек је постигао 45 поена, шутирајући 80% из игре. Додао је још 11 скокова и пар својих "трејдмарк" закуцавања. Мали повратак у историју и ломљење табли. Шек је још од колеџа имао лош однос са таблама и обручима. Можда зато ни обручи нису били благи према њему приликом шутирања бацања. Док је играо за Орландо, скочио је на промашени шут, закуцао и десило се следеће. Шек је буквално ресетовао конструкцију. Она је почела да се повлачи назад и спушта, што се дешавало наком завршене утакмице, када се угасе светла у хали. Шек је закуцавањем практично угасио целу конструкцију која се спустила на ниво његовог рамена. Људи задужени за конструкције су морали да је поново заваре како би се меч наставио. Ето толико је он био јак. Толико су била силна његова закуцавања. У његову статистику су почели да убацују број поломљених конструкција, табли и кошева. Једини који је тако ломио табле је чувени Дерил Докинс, који је по снази био врло сличан Шеку. По некој статистици поломио је нешто од ова три елемента седам пута. Ако знате тачан број, напишите нам. Погледајте његову компилацију сарадњи са конструкцијама, таблама и обручима.
Није била реткост да је Шек бележио по 40+ поена иако је само шутирао за два, углавном из рекета. Слабо су му ишла бацања, тројке није ни шутирао, а ретко и са полудистанце. Шта би било да је посветио време вежбању шутева са ових позиција? Нећемо ни замишљати. Али међу свим овим утакмицама се издваја једна, а то је невероватни "трипл-дабл" против Нетса. Ово се десило у тек другој његовој НБА сезони. Са само 21 годином, Шек је већ постајао најдоминантнији центар лиге. После утакмице је рекао: "Претпостављам да сам одиграо добро. Тешко је ићи од града до града, када одете у један град где је јако хладно, па онда одлетите на други крај где је јако топло. Али наставиш да играш најбоље што можеш. Знам да сам имао доста блокада. Не знам тачно толико. Али да смо изгубили, то не би ништа значило."
Са овим бројем блокада изједначио се са Мануте Болом, кога се сви сигурно сећате. И даље је остао недодирљив Елмор Смит са 17 блокада на утакмици. Шек је Нетсима испоручио 24 поена, 28 скокова и тих 15 блокада. Утакмице са 20+ поена, 20+ скокова и 10+ блокада су направљене само четири пута у историји, а њихови аутори су Шек, Олајџувон, Жоаким Ноа и Шон Бредли. Да, Шон Бредли.
ШЕК - НАПИСАНА ЈЕ ИСТОРИЈА
Шек је још као мали напуштен од стране оца, остао је само са мајком, која је упознала његовог очуха, наредника Филипа Херисона. Шек је изузетно поштовао свог очуха који га је научио, у недостатку биолошког оца, да разликује крв и љубав, као и како постати човек. За кратку причу је битно то што је Шек средњу школу завршио у Сан Антонију. Битно је због тога што је једном приликом имао расправу са Грегом Поповићем. Након тога је добио позив од оца, који му је испричао да није имао пара за ципеле 1989. док је био у Сан Антонију. Како су Поп и Херисон војници, јер је Грег студирао на "Аир Форце", Херисон је отишао у Спарсе, где га је примио Поп. Поп му није дао једне, него неколико пари ципела. После те приче, Шек се јавно извинио Попу. Ову причу је испричао током емисије на ТНТ, непосредно након што је преминула супруга Грега Поповића.
Шек је у својих 19 сезона, 15 пута био учесник Алл стар утакмице (једне године се уопште није играла) и три пута њен МВП. Био је чак осам пута у најбољем тиму лиге, два пута у другом тиму и четири пута у трећем најбољем тиму лиге. Исто тако, три пута је имао место у најбољем дефанзивном тиму лиге. Наравно, да је био "руки" године, у лиги у коју је ушао као 1. пик. Тада су он и Алонзо Монинг били пројектовани за прва два пика, а одмах иза њих тадашња звезда Дјука и члан оригиналног Дрим Тима, Кристијан Лејтнер.
Занимљиво је да је Шек постао најмлађи играч који је стигао до 1.000 скокова, 2.000 скокова и 3.000 скокова, а да га је престигао Двајт Хауард који је исто као Шек, почео каријеру у Орланду и био најбољи играч ове франшизе. Па је онда као Шек, после Орланда стигао у Лејкерсе, где је тада царовао Коби Брајант. Хаурд је брже него Шек напустио Лејкерсе. И ту се свака сличност ове двојице прекида. Негде би Ентони Дејвис могао да прати каријеру Шека, ако се овог лета одлучи за прелазак у неку од екипа које јуришају на титулу. Шек је био једини играч у историји који је освојио титулу најбољег стрелца лиге, а да није покушао ниједном на шутне за три поена. Ово наравно важи од момента увођења линије за три поена. Шек је један од три играча у историји који је освојио трипло МВП признање током сезоне, а то је МВП титула регуларног дела сезоне, Алл стар утакмице и финала лиге. Поред њега ту су, наравно, Мајкл Џордан и Вилис Рид док је играо за Никсе. Једини је "руки" у историји који је имао бар 40 поена и 20 скокова.
Наравно да је део историје и постављање бронзане статуе Шека испред "Стејплс центра" у карактеристичном закуцавању које смо толико пута видели током каријере. Тако се придружио осталим великанима чије су фигуре постављене у част њиховог доприноса историји Лејкерса. Ту екипу чине Шек, Меџик Џонсон, Џери Вест, Карим Абдул Џабар, од ове године и Елџин Бејлор. Да, приметили сте да нема Вилта Чемберлена, али његова фигура стоји у Филаделфији. Поред играча, ту је и легендардни коментатор, Чик Херн. Ћерка Џерија Баса је изјавила да би Коби исто требало да добије статуу након уласка у Кућу славних, што ће се сигурно десити. Шеков дрес је повучен од стране Лејкерса, Мајамија и његовог ЛСВ колеџа. Дрес у Лејкерсима, који обично повлаче дрес по уласку у Кућу славних, повучен је након молбе Шека да се то уради док је Џери Бас жив. Жеља му је испуњена.
Када је био дете, његов очух, наредник Фил Херис га је пропитивао о најбољим центрима у историји лиге. "У његовим очима, они су били богови ове игре", рекао је Шек. Уласком у Кућу славних, Шек је коначно ушао у то бесмртно друштво. Током говора рекао је: "Знам да су Вилт и мој отац у рају, смешкају нам се одозго. И ако знам свог оца, сада се горе расправља са Вилтом, убеђујући га да је његов син најдоминантнији центар који је икад играо ову игру." У наставку говора, где је поменуо своју НБА причу и свој пут, који је ишао од Орланда, где је започео своју доминацију и направио динамични дуо са Пенијем Хардавејем, до потписа за Лејкерсе који су почели да граде нову династију са Шеком, који им је донео три узастопне титуле. Није изоставио велики утицај који је имао Фил "Зен Мастер" Џексон на све те титуле, јер је он перфектно знао како се титуле освајају, као освајач шест титула са Булсима и Мајклом Џорданом, а касније и пет са Лејкерсима.
На крају је поменуо и неизбежног Кобија, за кога је рекао: "То је момак који ме је гурао напред и помогао ми да освојим три узастопне титуле. Такође, доста ми је помогао да будем изгуран из тима и да будем трејдован у Мајами." Исте године у Кућу славних је примљен и Ајверсон, који је током говора рекао: "Не могу да одем одавде миран, а да не поменем Шека. Много га волим. Он је очигледно најдоминантнији центар којег смо икада видели." И на самом крају Шек је додао: "Када очеви буду испитивали своје синове о највећим центрима ове игре, надам се да ће један од одговора бити Шекил О’Нил." Што се мене тиче, мој син ће те сигурно ставити високо на тој листи.
ШЕК, КОБИ И НЕКИ ДРУГИ ОДНОСИ
Шек је као слободан агент стигао у Лејкерсе исте године када су они трејдовали Дивца за Кобија Брајанта. Исте сезоне је стигао некадашњи "схарп схоотер" Хјустон Рокитса, Роберт Ори. После пола сезоне у Финиксу стигао је у трејду за краља закуцавања, Седрика Себалоса. Поред Кобија, као "руки" је стигао и Дерек Фишер. Ту су били сјајни Еди Џонс и непредвидиви Ник Ван Ексел. Могла је да почне изградња нове династије. Доласком Рика Фокса, Лејкерси су били спремни. Све је изгледало као почетак нове ере и богатих година Лејкерса. Сви су замишљали нову доминацију. Посебно када је 1999. године стигао Фил Џексон, са идејним творцем напада у троуглу, Тексом Винтером. Све је требало да буде сјајно, али није. Сударила су се два доминантна играча, два ега и два потпуно различите личности.
Прве две године заједничког постојања у Лејкерсима било је прилично мирно. Прве трзавице крећу у трећој сезони, када Шек почиње са оптужбама да Коби игра себичну кошарку. Поред тога, почела је да ради и љубомора јер је Коби продавао више дресова од Шека. Већ следеће године, Шек исмева Кобијеве покрете на Алл стар утакмици са коментаром да је то интерна шала између њих двојице. Освајањем титуле сви постају задовољни и мир у кући Лејкерса траје. Већ у следећој сезони долази до отвореног сукоба. Успут тим јача, долазе редом Хорас Грент, Рон Харпер, Ајзеа Рајдер, Мич Ричмонд, Гери Пејтон, Карл Мелоун... Каква листа легенди лиге. И даље траје сукоб, некада тих, некада јако бучан. Зен Мастер их позива на разум, али ни он не успева да смири и помири те две личности.
Када су кренули Шекови проблеми са повредама, након три узастопне титуле, Коби преузима лидерску палицу у Лејкерсима. У тој сезони губе од Спарса услед лоше позиције на крају регуларног дела сезоне. Након те сезоне, Коби се суочио са оптужбама за силовање. И то баш у сезони када су стигли Пејтом и Мелоун, одлучни да покупе шампионски прстен, који ће Пејтон касније освојити у Мајамију са Шеком. Коби је упозорио тренера Џексона да ће одговорити на сваку прозивку која дође од Шека. И дошла је. Док је Коби био одсутан, Шек даје изјаву да је цео тим на окупу. Додаје да жели да спреман уђе у сезону и буде здрав за тим, где наводи имена саиграча, али изоставља Кобија. Наставља у свом стилу када каже да су Пејтон и Мелоун дошли у "Л.А." због једног играча, мислећи на себе. И онда погађа Кобијев его директом, када каже да би Брајант требало да се више фокусира на додавање, уместо шутирања. Коби се укључује у расправу наводећи да он зна шта треба да игра, али да Шек треба више времена да проводи на посту, што доводи до тога да га О’Нил практично тера из Лејкерса, наводећи да треба да изађе из уговора, јер он не намерава нигде да мрда.
У тој турбулентној сезони, препуној тензије и свађа, Лејкерси ипак стижу до финала. Али ту их чека нова екипа из Детроита, предвођена Валасима, Принсом, Хамилтоном и Билапсом. Билапс бива проглашен за МВП финала, где је потпуно затворио све покушаје Лејкерса. Одиграо је перфектно, а перфектно је било и удвајање Шека, где је био затворен од стране два физички јако моћна играча, Бена Валаса и Елдена Кемпбела, бившег Језераша. Брајант је био очајан током целог финала, шутирајући само 38% за два и очајних 17% за три. На крају сезоне, Фил одлази и крећу приче о трејду О’Нила.
Први сусрет Мајамија са Шеком против Лејкерса је био један од најгледанијих мечева икада. Шек је поставио питање пре меча шта се дешава са Корветом (Брајант) када удари у зид (Шек). Мајами је те сезоне два пута победио Лејкерсе. Односи почињу да иду узлазном путањом, када Шек не скрива одушевљење 81 поеном Кобија против Торонта. Сезону након тога, Шек каже да је Коби требало да буде МВП лиге, а не Новицки и изјављује да верује Кобију када каже да није он иницирао "трејд". Лоши моменти овог легендарног двојца одлазе у историју током Алл стар утакмице 2009. године. На тој утакмици МВП награду деле Коби Брајант и Шекил О’Нил. То је био четврти пут да се награда дели, прва још давне 1959. године, следећу су поделили саиграчи, Џон Стоктон и Карл Мелоун, док је Шек два пута делио награду, једном са Тимом Данканом и ову са Кобијем. И то је био крај њиховог непријатељства.
Када се Коби повлачио, пре утакмице му се обратио Шек који је тражио од Кобија да му испуни жељу. Када је Коби питао шта је његова жеља, Шек је рекао:
"Треба да постигнеш 50 поена." Коби је на последњој утакмици против Јуте постигао више од тога, опростио се победом и испунио жељу Шеку. Шта би било да су ова двојица остали у добрим односима? Сигурно да би написали нове странице историје. Али то би значило да су морали да промене своје карактере. И то онда не би били Коби и Шек. Нека, добро је и овако.
Свима је позната култура унутар Мајами Хита коју је донео Пет Рајли. Рајли инсистира на стриктним режимима исхране, тренинга, то је посебна посвећеност. Погледајте само Диона Вејтерса, то је сада играч, ОК био је дуго повређен, који личи на онога каквог су сви видели да ће бити. Вејд и даље игра као младић. Али то изискује посебна одрицања и начин живота. Вероватно зато Кармело никада није разматрао Мајами као опцију.
Тако је Шек током боравка у Мајамију добио писмо од Рајлија у коме су били извештаји о проценту масти. Шек је већ тада био доста попуњенији него у Лејкерсима, а поготово ако се пореди са периодом играња у Орланду. Није ни отворио писмо, јер је знао да не може да испуни захтеве. Шек се појавио на првом тренингу без промила шансе да стигне до нивоа од 13% масти у телу. И није био сам. Оманули су још Ентоан Вокер и Џејмс Поуси. Потпуно очекивано. Шек каже да је био уморан од тога да пије воду 24 сата дневно, да једе, како он каже, храну за зечеве и рекао је: "Да ли стварно мислите да је Рајли ово радио у Лос Анђелесу? Да ли мислите да је сваки дан штипао Меџика за струк?". Наравно да је Рајли био љут, јер је то било дрмање његовог система.
Шек и Гери Пејтон су укапирали да би куцкањем и трљањем монитора о руку мерач повећао број откуцаја. Шек је, наравно, увек био за неки вид забаве, иако Рајлију није било до тога кад је тренинг у питању. Али на крају, када је освојена титула, Рајли се мало опустио. Али само мало, јер Рајли се никад сасвим не опушта, а посебно не са звездама тима. То је Шеку рекао Алонзо Монинг када му се исповедио. На крају је све било као бајка, која је кренула прилично наопако, али када имате Шека - лако је замишљати срећан крај.
ЛЕПА ПРИЧА ЗА КРАЈ
Када поменемо Шеков боравак у Орланду, не можемо да изоставимо Пенија Хардавеја. Шек је имао ту част и привилегију да игра са фантастичним играчима. Први од њих био је Пени, који је у лигу стигао у другој Шековој сезони. Шек је већ правио своју доминантну позицију, а Орландо се спремао за следећи драфт. На њему су мењали Криса Вебера за Хардавеја и погодили. Многи им замерају зашто нису тада узели Џамала Мешбурна, али није им замерити, јер су имали Ника Андерсона који је већ био етаблиран као сигуран стрелац.
У првој заједничкој сезони, Пенија као "рукија" и Шека као "софмора", ушли су у плеј-оф, где су их очистили Милерови Пејсерси. Фалило им је још мало моћи у рекету и тако је стигао Хорас Грент из Булса. Тиме је стигла и прва позиција на Истоку. Џордан се повукао, па предомислио и тако су се укрстили путеви Грента и Булса у полуфиналу Истока. Цела петорка Меџика је била на више од 15 поена у просеку. Шек и Грент су доминирали у скоку. Џордан је имао помоћ Скотија Пипена и колико толико помоћ Би Џеја Армстронга и младог Кукоча. Орландо је просто боље шутирао и имао је Шека. Нисте могли да очекујете превише од Лука Лонглија и Вила Пердјуа у борби са младим Шеком. Доста теже су победили Пејсерсе са расположеним Милером. А у финалу је дошло отрежњење у виду метле од стране Рокитса.
Дуел који су сви дуго чекали. Дуел Шека и Хакима. Хаким је био незаустављив, али су Рокитси имали и Орија. Ори је одиграо докторски финале, у коме је имао у просеку 18 поена, 10 скокова, четири асистенције, три украдене лопте и скоро три блокаде. Магични су били превише млади и неискусни за овакве Рокитсе. Касније је исти тај Ори знатно помогао и Шековим Лејкерсима да дођу до титуле. Када вам требају титуле, само позовите Орија. Следећа сезона је била резервисана за Џордана и рекордну сезону са само 10 пораза. Орландо је стигао до финала Истока са Булсима, али су добили метлу. Булси су у финалу добили Сониксе, Кемпа и Пејтона.
Ако не знате откуд Пени, а не Мешбурн у Орланду, прочитајте ово. Шек је добио улогу у филму "Блуе Цхипс" о тандему колеџ кошаркаша који покушавају да направе баланс између учења и играња кошарке. Пени је био тај други глумац. Током снимања и почетка пријатељства са Пенијем, Шек је дао ултиматум Орланду да доведу Пенија или ће играти за други тим. И Пени је стигао. А шта да су остали заједно? Шек је дао одговор у интервјуу по завршетку каријере: "Све о чему сам размишљао су нови Меџик и нови Карим. Док смо играли заједно то је било невероватно. Пени је био Коби пре Кобија. Да није било повреда тек би видели какав је Пени таленат. Да смо остали заједно, мислим да би сигурно освојили титулу. Можда и две."
У овим редовима су садржани делови овог огромног човека. Када их све спојите, добијете једну огромну колекцију прича о добродушном џину, Шекилу О’Нилу.
Шек није само обликовао размишљање људи о томе како један центар треба да изгледа и шта треба да поседује од особина. Дефинисан као људска планина са покретима бека и лаким ногама, био је нешто што људи до тада нису видели. Да је одиграо само те сезоне у Орланду, био би међу 50 најбољих у лиги. Све оно после сврстало га је међу кошаркашке ванземаљце. Једном је Јевгениј Кафељников покушао да опише себе у пар речи. Рекао је: "Ја сам као ауто на дизел, треба ми неко време да се загрејем, али после тога сам незаустављив."
Ако су други били дизел, Шек је био турбо дизел. Незаустављиви доминатор. И ако вас пут некад нанесе у Орландо, свратите у музеј воштаних фигура Мадам Тисо, тамо вас чека млади Шек.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар