Прича: Зашто је Јуве најмоћнији клуб Серије А?

Тајна препорода Јувентуса је плод озбиљног рада, стицаја околности и среће, без које се, посебно у фудбалу, не стиже далеко, упркос ставу појединих мудрих глава да срећа у најважнијој споредној ствари на свету не постоји.

Фудбал 19.01.2019 | 23:45
Прича: Зашто је Јуве најмоћнији клуб Серије А?
“Победити није важно: то је једина ствар која се рачуна”, реченица је легенде Јувентуса Ђампјера Бонипертија која је постала славна, можда и више него титуле које је освојио као играч или руководилац Старе даме. Та Бонипертијева опаска је доживела своју практичну реализацију у последњих седам година, у којим је Јувентус оставио само мрвице својим противницима, ту и тамо неки Куп Италије или Суперкуп. Стара дама Андрее Ањелија, Павела Недведа, Макса Алегрија, али и Антонија Контеа и Бепеа Мароте, Фабија Паратичијазасенила је Јувентус Бонипертија фудбалера, члана чувеног трозупца са Џоном Џарлсом и ОмаромСиворијем после Другог светског рата, и Бонипертија председника Јувеа који је доминирао Италијаом и Европом са Трапатонијем на клупи и  Платинијем, Ширеом, Кабринијем, Тарделијем, Бетегом, Росијем, Каузијом на терену.

Тријумф Јувеа у Суперкупу је вратио у фокус питање: како је Јувентусу пошло за руком да постане толико супериоран у италијанском фудбалу? Толико да се предвиђа да ће Бјанконери неприкосновено владати Калчом још најмање три године, заокружујући серију узастопних скудета на броју 10.

Тајна препорода Јувентуса је плод озбиљног рада, стицаја околности и среће, без које се, посебно у фудбалу, не стиже далеко, упркос ставу појединих мудрих глава да срећа у најважнијој споредној ствари на свету не постоји. Односно да се све заслужује, па и срећа. 

После Калчополија, Џон Елкан и Серђо Маркјоне нису видели Јувентус као кључни спортски бренд пословне империје Ањелијевих. За њих Јуве није био “ствар за недељу”, као за адвоката Ђанија Ањелија. Њихова спортска страст је био Ферари и Формула 1. Јуве је био нека врста нежељеног наслеђа кога се нису могли отарасити из политичких и практичних разлога. Фаворит међу унуцима адвоката Ањелија, који је и преузео породичну мултинационалну компанију по дединој вољи, није правио питање за инвестирање у Ферари и Формулу 1, док је тадашњем руководству Јувентуса саопштио да фудбалски клуб мора да се самофинансира.

Случај је хтео да на врхунцу једне од највећих криза Јувентуса буде изграђен први стадион у приватном власништву једног клуба из Серије А. Серија лоших резултата, укључујући и изостанак из европских куп такмичења, отворила су пут за револуцију. Андреа Ањели, син Умберта Ањелија, брата адвоката ЂанијаАњелија, није никада имао третман у фамилији који је имао његов старији брат Ђованино који би наследио империју да није умро од тешке болести у 33. години. Иако је ујак Џону Елкану и старији је од њега годину дана, Андреа Ањели је био увек третиран као млађи, непоуздани члан породице. Андреа није имао чак ни шарм Лапа Елкана, тако да практично до 2010. године није имао озбиљну функцију у империји Ањелијевих.

Притиснут лошим резултатима, чињеницом да у Италији фудбал много више значи од Формуле 1 -  интересовање за најбржи циркус на свету траје колико и трка, а о фудбалу се у Италији дискутује сваки дан, по цео дан - непопуларношћу тадашњег руководства Јувентуса, не само због резултата, Џон Елкан и Маркјонедолазе на луцидну идеју да на чело Јувеа поставе последњег Ањелија који носи презима породичног патријарха. Класична маркетиншко-популистичка операција за буђење емпатије и симпатије.

Андреа се до именовања за преседника Јувентуса бавио маркетингом, продајом и голф ресортима, док је његов сестрић Елкан већ 15 година директно или индиректно управљао породичном империјом. По истом принципу како је Елкану додељен  Серђо Маркјоне, као очинска фигура,  у управљању Фиатом, тако је БепеМарота именован за генералног директора,  као искусни фудбалски руководилац испод чијег заштитног крила млади Ањели може да се развија и учи.

Прва сезона двојца Марота-Ањели је била прилично лоша. Промашили су готово све, како у избору тренера (Ђиђи Дел Нери) тако и играча. Довољно је сетити се да је Милош Красић био звезда тима. За отварање новог стадиона коришћен је лик спрског фудбалера за кога се  тада веровало да би могао бити нови Павел Недвед.

Током 2011. године, Ањели и Марота ударају темељ за Јувентус који ће владати суверно и све супериорније у другој деценији 21.века. Избор Антонија Контеа данас изгледа као логичан и лак. Заборавља се да је Контедолазио после негативног искуства на клупи Аталанте из Бергама и са бременом истраге због намештања резултата у који је била укључена Сијена коју је Конте тренирао. Други генијални потез је довођење АндрееПирла без евра обештећења, пошто га је Милан шкартирао као исцеђеног и потрошеног фудбалера. Добар део фудбалских новинара се залетео тог лета да истакне како је Марота погрешио, јер Конте и Пирло нису компатибилни. Италијански стручњак је до доласка у Јуве практиковао формацију 4-2-4 која се по потреби претварала у 4-4-2. Односно, Конте је играо без режисера игре са крилима која су покривала целу дужину бокова.  Из Волфсбурга, за 300.000 евра долази заборављени Андреа Барзаљи. Из Рима стижу СтефанЛихтштајнер (Лацио) и Мирко Вучинић (Рома), а из Бајер Леверкузана Артуро Видал. Сва тројица су коштали мање од 40.000.000 евра.

Формира се трио Ањели-Марота-Конте, појачан Павелом Недведом, Фабијом Паратичијем и ФранческомКалвом. Долазак на власт Ањелија коинцидира са почетком краја вишедеценијских империја Масима Моратијау Интеру, Силвија Берлусконија у Милану, фамилије Сенси у Роми. Истовремено, Лацио и Наполи имају власнике који не желе да направе грешке својих претходника и који на фудбалу желе да зарађују, а не да доведу у питање своја породична богатства

Уз подршку Бепеа Мароте, Андреа Ањели је показао да има штофа за председника Јувентуса када је без пардона и патоса објавио да је сезона 2011/2012, последња за Алесандра Дел Пјера. Оно што председник Интера Масимо Морати није научио или имао храбрости да учини током целе своје каријере, Ањели је урадио готово на старту: нико није већи и важнији од Јувентуса. Док су Занети, Милито и јужноамерички клан зарађивали неоправдано велики новац и живели на ловорикама “триплете” у позним играчким годинама, Интер је тонуо у кризу из које ни до данас није изашао. Ањели није дозволио да тим буде заробљеник Дел Пјера као што је Интер био Занетијев. Ако је Дел Пјеро био Пинтурикјо, Занети је био вашарски сликар. Ањели ће исту врсту прагматизма и доследности показати касније и према Буфону.

Још један, веома важан детаљ излази на површину. Енглески клубови, Барселона и Реал Мадрид, као и Бајерн, форсирају нова правила у европском фудбалу која их фаворизују јер су диверсификовали своје приходе, освојили тржишта на азијском и америчког континенту, изградили или реновирали своје стадионе и не зависе доминантно од телевизијских права. Италија губи једно место у Лиги шампиона, управо када учешће у најважнијем такмичењу почиње да прави огромну разлику. Примера ради, Интер је од освајање Лиге шампиона зарадио око 70.000.000 евра 2010. године, у овој сезони је само од учешћа у групној фази инкасирао близу 60.000.000 евра.

Фудбал је саткан од епизода, случајаве које неки подводе под скуте судбине, а неки среће. Ко зна шта би се десило да Мунтаријев гол није поништен на пресудном мечу Милана и Јувеа за титулу првака у сезони 2011/2012? Остаје уписано да је Конте са Вучинићем, Матријем, Пепеом, Де Ћељеом, Ђакеринијем и Боријелом освојио свој први скудету.



Конте је искористио своју прву сезону да направи костур тима који ће доминирати. Буфон на голу; Барзаљи, Бонучи, Кјелини у одбрани; Пирло,Видал, Маркизио на средини терена. Следеће године је на поклон стигао ПолПогба, упакован од Мина Рајоле, право из Манчестер Јунајтеда, за свега 300.000 евра.

Јуве је профитирао и од љубави Барбаре Берлусконија и Пата. Генерални директор Росонера Адријано Галијани је имао у рукама Тевеза, Газета је објавила његову слику са Апачом и Кијом Јорабкјаном (Тевезовимменаџером) како уживају на некој плажи у Јужној Америци. Претходно је Галијани све утаначио са ПСЖ-ом да за 50.000.000 евра прода Бразилца и инвестира добар део тог новца за Аргентинца који је био у свађи са тренером у Манчестер Ситију Робертом Манчинијем. Међутим, Барбара, која је тада била у љубавној вези са Патом, убедила је тату Силвија да не одобри слање њеног дечка у Париз. Остало је историја, Тевез је дошао у Јуве и са њим је Јувентус направио квалитативни скок и на европском плану.

Милан је још једном, посредно, помогао Јувеу да постане још супериорнији. Када је Антонио Контенапустио Јуве јер клуб није хтео да му доведе играче које је желео за напад на круну првака Европе - чувена Контеова реченица је: “Не иде се у ресторан где ручак кошта 100 евра са десет евра у џепу” - Макс Алегри је био слободан тренер јер му је Милан дао пар месеци раније отказ.

Избор Алегрија је био компленто Маротин. У том периоду Андреа Ањели је живео у љубавном троуглу, пошто је варао своју тадашњу супругу Ему Винтер са женом свог блиског сарадника, комерцијалног директора Франческа Калва, Дениз Акалин. Заљубљени Ањели је дошао у сукоб и са Џоном Елканом и остатком породице пошто се открило да је Ањели склопио уговор са Винтеровом по којем њој припада, у случају развода, део акција породичног фонда Ексор.

И поред љубавних неверстава Калво је био такав професионалац да је обезбедио Јувентусу веома уносне комерцијалне уговоре, међу којима и онај са Адидасом, који су Јувентусу омогућили да удвостручи своје приходе и побегне својим ривалима у Серији А .

Као и кад је дошао Конте на кормило Јувеа, тако су поједини аналитичари пожурили да подсете на нетрпељивост између Андрее Пирла и Макса Алегрија. Штавише, тврдило се да је Алегри “отерао” Пирла из Милана јер се није уклапао у његову филозофију игру. Истина је да релације између Алегрија и Пирла нису биле присне, али су биле професионалне и то се видело на терену. Већ у својој првој сезони Алегри - који је пристао да тренира Јуве за 1.500.000 евра, имао је три пут мању плату од Роберта Манчиња у Интеру -  освојио је скудето и стигао до финале Лиге шампиона показујући Контеу да се и са “10 евра може обедовати у ресторану”.

Финале у Лиги шампиона направило је први бум у касама Јувентуса пошто се први пут приближио цифри од пола милијарде прихода, само од Лиге шампиона Стара дама је приходовала више од 100.000.000 евра.  У међувремену се и породично-љубавна афера Ањелија смирила: развео се и почео да живи са својом новом парнтерком Дениз Акалин. Изгладио је односе са сестрићем Елканом, који је после серије разочарања са Фераријем почео да размишља више и о Јувентусу.

Са огромним буџетом, приходима од стадиона, гарантованом учешћу у Лиги шампиона које је Јувеу доносило више новца од европских такмаца, будући да није морао да дели колач на четири дела, као енглески и шпански клубови - неколико година Италија је имала само два клуба у групној делу Лиге шампиона, док је у нокаут фази остајао само Јуве  - Марота и Ањели су почели да купују играче за велике суме новца и од директних конкурената. Почело се са Дибалом, наставило са Пјанићем и Игуаином да би круна дошла са Роналдом.

Генерално гледано, поготово у прве три године са Контеом и у првој сезони са Алегријем, Јувеу је посао био олакшан дубоком кризом миланских клубова, као и недостацима и лимитима које имају Наполи и Рома. Бјанконери су толико ојачали своје позиције на финансијском, али и на политичком плану - Андреа Ањели је израстао у великог руководиоца и није случајно да се налази на челу организације највећих европских клубова  - да ће Интеру и Милану, све да им иде све по лоју, требати године да стигну Јувентус.

Снага Јувеа и сазревање његових руководећих људи у последњих осма година су омогућили да безболно могу да се захвале  свом “учитељу” Бепеу Мароти. Екипа младих лавова која је била готово голобрада пре осам година, Ањели, Недвед и Паратичи,  сазрела је и посао са довђењем Кристијана Роналда се сматра одлично урађеним дипломским радом.

Историја нас учи да најбољи праве круцијалне грешке на врхунцу моћи, опијени успехом.  Није мали број оних који су спремни да се опкладе да је то, у случају Ањелија, одлука да не обнови уговор Бепеу Мароти или да га барем не обавеже да неко времен не може да ради за друге италијанске клубове. Та поставка би могла да буде и тачна, под условом да се Ањели и његов Јуве налазе на врхунцу. Мени изгледа да могу још више, а вама?

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар