Прича: Немоћ...!

Црвена звезда је у последњих шест европских гостовања примила чак 509 поена. То је у просеку безмало 85 поена по утакмици. Шта се десило са одбраном која је уводних пет утакмица Еврокупа дозвољавала свега 69 поена?

Кошарка 17.01.2019 | 23:15 Када смо средином новембра правили анализу тешког пораза од Монака у Београду, указали смо на то да је Црвена звезда остала без душе, односно одбране као главне компонентне филозофије Милана Томића. Два месеца касније поставља се питање – да ли је изостанак дефанзивне реакције последица мањка концентрације или чисте немоћи?

Црвена звезда се није прославила у дворани Фуенте де Сан Луис. Истина, гостовање Валенсији може се лако подвести као можда и најтеже у целом такмичењу. Слепи мишеви задржали су ореол непобедивости на свом паркету у Еврокупу, чиме могу да се похвале само још Уникаха, Андора и Уникс из Казања. Црвена звезда је снаге одмеравала са три од четири тима са листе.

Утакмицу са Валенсијом одиграла је свесна озбиљних кадровских потешкоћа. Четворица стандардних чланова стартне петорке имају муке с повредама или су тек изашли из дужих пауза. Бранко Лазић није био присутан у Валенсији, неће га бити бар још две или три седмице. Мајк Цирбес је играо под лековима због повреде леђа. Билија Берона је колено мучило и током утакмице, што се јасно видело у неколико тренутака и очигледно му одузело препознатљиву мирноћу и сигурност у шуту. Мохамед Фаје је одиграо тек другу утакмицу после дуже паузе због повреде скочног зглоба и видело се колико му недостаје континуитет, а делује као и да у њему постоји доза резерве када се уђе у неке озбиљније контакте због страха од нове повреде. У сличном моменту је и Алекса Раданов, Филип Човић вукао је повреду колена, док Марка Кешеља није било у тиму због повреде леђа.

Црвена звезда је имала реалних потешкоћа. Мада, тренер Милан Томић је пре укрцавања на лет за Валенсију поручио да не жели да тражи изговоре, већ решења. Није га пронашао синоћ, мада је указао на то како би могло да се дође до истог.

“Одбрана нам је била веома лоша, иако смо добро отворили утакмицу. Рекао сам играчима да ни два минута не сме да нам падне концентрација, а то се нажалост дешавало“, поручио је Томић после утакмице, уз наду да ће екипа показати реакцију већ за седам дана, када Валенсија долази у Београд.

Концентрација није била у паду два, већ бар двадесет и пет минута. Када је једном Црвена звезда посустала после добрих десет минута у уводној четвртини, све је пало у воду. Човек преокрета био је Сем ван Росом. Стари белгијски лисац знао је да експлоатише противничку одбрану, прво искуством против Филипа Човића, а онда и против Џоа Регланда, коме одбрана никада није била јача страна. Сместио је десет поена за шест минута и једном битном асистенцијом пронашао жицу Мету Томасу, који је у меч ушао нешто спорије него иначе. Кроз тих шест минута Ван Росомовог деловања Валенсија је минус од два (21:23) претворила у плус од осам поена (38:30). Кроз тих 3.600 секунди Звезда је показала све недостатке, у оба поља. Црвено-бели су у одређеним секвенцама деловали као да их је превише фасцинирала Валенсијина типична игра брзих додавања, која је попут ножа секла све конце између одбрамбених линија. Ван Росомје знао како да успостави прави ритам када је требало подићи радну температуру, што је на крају донело 22 асистенције на 92 поена и само три изгубљене лопте! Овај други податак можда и највише говори о томе колико је Звездина одбрана била пасивна, без довољно фокуса и ван правог тока. Оставило се превише отворених шутева за противника који такве ствари не прашта. Једноставно, ма коју петорку да је Милан Томић извео на паркет, не би било праве реакције. Тако ни добре нападачке секвенце, поготово нешто смиренијег Регланда, нису могле да направе жељену разлику. 

Падови концентрације, самим тим и потпуно одсуство одбране... То је нешто што се понавља из утакмице, у утакмицу и то све више постаје одраз немоћи. Поготово на гостовањима. Почев од необјашњивог почетка сусрета са Уникахом, када Звездина одбрана није постојала у почетних 12-13 минута утакмице, што су Гјорги Шермадини и Матијас Лесор искористили да пробију све баријере у рекету, преко несхватљивих падова у другој и трећој четвртини у Улму, до утакмице у Бреши, када је Звездина одбрана почела да „бежи“ од дотад успостављених принципа. 

Црвена звезда је у последњих шест европских гостовања примила чак 509 поена. То је у просеку безмало 85 поена по утакмици. Шта се десило са одбраном која је уводних пет утакмица Еврокупа дозвољавала свега 69 поена, тада најбољом у такмичењу? 

Друга ствар је нападачки контраритам у којем су најбољи Звездини играчи све чешће. Примера ради, када је Валенсија успела да „провали“ Звездину нападачку комбинаторику игре из пик'н'рола и тако заустави добар почетка Џоа Регланда и Мајка Цирбеса, све се претворило у потрагу за индивидуалним решењима и испуцавањима, без иједног добро скројеног напада. Дуго се тражио искључиво Стратос Перпероглу, поготово у другој и делом треће четвртине. Грк је на велико искуство успео да извуче нешто, али недовољно за останак на правој рути. Он, писали смо већ о томе, не треба да буде прва опција у нападу, већ неко ко ће донети превагу у кључним тренуцима. 

Много је ствари о којима ће Милан Томић морати да размишља, а ускоро се отвара и нова сезона лова на трофеје...

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт